čitajsamnom
Don't miss

Odnos prema životu ili kako ja biram čaj koji pijem

By on September 3, 2015

Autor: Hana Kazazović

Ja sam ona što stvari koje voli i koje joj se sviđaju ostavlja za kasnije.

Na primjer – imam nekoliko kesa domaćeg čaja – majčinu dušicu, nanu, neku maminu mješavinu i svi su mi super. I imam matičnjak koji mi se ne sviđa. Skoro nimalo. I ja danima pijem matičnjak da bih ga potrošila i da bih mogla, bez grižnje savjesti, piti ove koji mi se sviđaju.

I maloprije, dok kuham taj matičnjak, stojim i gledam u njega i razmišljam:

“Hana, ovo je očito kod tebe neki poremećaj. Zamisli da na raspolaganju imaš još ograničen broj dana, taman toliko da nećeš uspjeti popiti taj matičnjak i da nećeš dočekati da piješ sve ove čajeve koje voliš.”

I ja zamislim. Onda se još uz to sjetim kako ja u stvari nemam pojma koliko dana imam na raspolaganju i u stvari nemam pojma da li ću dočekati da pijem tu nanu i majčinu dušicu i onu dobru maminu mješavinu.

Ne zna to niko.

I sad pišem ovo dok čekam da mi odstoji čaj od matičnjaka. Kažu da je dobar za koncentraciju i ublažavanje stresa.

Možda sutra konačno donesem neku konkretnu odluku i skuham majčinu dušicu.

Ne trebam naglašavati da ovakav model ponašanja vrlo često praktikujem u životu, sa različitim stvarima. Nemam pojma zašto, i ne znam kako ga tek sada prepoznah kao problem. Jer on to jeste.

Čak i kad su tako banalne stvari u pitanju kao što je izbor čaja – stanem i biram nekom svojom čudnom logikom koja vuče korijen od ko zna kad i od ko zna čega. I sad dok ovo pišem, razmišljam u sebi “A šta ako ti budeš pila samo ono što voliš? Zar nije to malo bahato sa tvoje strane? Neko nema da pije ni to, a ti bi da biraš”

I tako…

Podsjeti me Jelena svojim tekstom na to da vjerovatno neke stvari u mojoj glavi zahtijevaju neko stručnije čišćenje.

Razmisliću o tome čim popijem ovaj čaj od matičnjaka.

A kako vi birate čaj koji pijete?


About Cyber Bosanka

Blogerica - Cyber Bosanka Zaljubljenik u internet i društvene mreže. Radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje. Životni moto - Budi otvorenog uma. Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.

12 Comments

  1. tinkerbell

    September 3, 2015 at 9:59 am

    Imala sam ista razmišljanja i onda se u sljedećem koraku zapitala zašto
    uopšte na polici imam namirnice koje mi nisu “first pick”, i zaključila da ne trebam puštati u svoj život nešto što ne volim.

    • Cyber Bosanka

      September 3, 2015 at 10:07 am

      Moguće da je i to rješenje. Meni je mama dala ovaj čaj, nisam ga kupila. ALi je činjenica da znam kupiti nešto što baš i ne volim jer eto, nemam pojma što više, iskreno :)
      Moram poraditi na tome definitivno.

  2. CaraDara

    September 3, 2015 at 11:20 am

    Poslala sam Bojanu ovaj tekst. Vidiš, da ste npr. vas dvoje u braku, to bi bio najkorisniji brak na svijetu jer se nikad ništa ne bi bacilo :)) Ali pošto nije tako i pošto je sa mnom, mi ti se vječito oko ovog kačimo kad npr. ostane hrane – on će pojesti nešto da se potroši, a ja ono što volim. Znam da može izgledati sebično sa moje strane ali stvarno, često se dešava da ta “potrošnja” bude (meni) bez smisla jer toliko korisnih stvari radimo jer moramo 2 krompira koja će se baciti neće niko ubiti, a one svježe tikvice su puno bolje. Kontam da je balans najbolji, to je ono kad i ja malo uzmem tog da se ne baci :) Sretno sa majčinom dušicom!

    • Cyber Bosanka

      September 3, 2015 at 11:24 am

      Suze su me oblile od smijeha sad :D A posebno što mi toliko besmisleno izgleda ovo moje, da evo ne znam, dođe mi da odmah odem baciti onaj matičnjak :D
      Ništa, ganjaću bar balans, nema mi druge :)

  3. Ivana

    September 3, 2015 at 12:37 pm

    O nečem sličnom već danima razmišljam i htjedoh napisati post pa nikako…čini mi se kako uvijek moramo imati neku grižnju savjesti zbog onoga što zapravo želimo, zbog onoga što zapravo jesmo… kojekakve male krivnje usađuju nam se od djetinjstva da bi nas se lakše moglo kontrolirati, podučiti i sl., s tim nas mehanizmom često i samo društvo tretira i kasnije u životu pa na kraju jednostavno imamo strah zgrabiti ono što želimo i što jesmo jer željeti sebi dobro netko je jednom proglasio sebičnim i lošim i to je tako ostalo, bez veze… nema mi to smisla, jer tek kad sebi činiš dobro, možeš ga činiti i drugima. Vrijeme prolazi, ide, tu smo s nekom svrhom i nemamo vremena ne biti to što jesmo i ne raditi ono što volimo, ne piti čaj koji volimo ;)

    • Cyber Bosanka

      September 3, 2015 at 12:41 pm

      U pravu si. Meni ovo tačno liči na neko “programiranje” od ranije, od ko zna čega. I važno je, jer je upravo suprotno od onog što nam treba da bismo živjeli.

  4. VesnaP

    September 3, 2015 at 2:34 pm

    • Cyber Bosanka

      September 3, 2015 at 3:18 pm

      Hvala :)
      Znam ja da je on jako zdrav, to me i tješi dok ga pijem ;)

  5. Negoslava

    September 3, 2015 at 4:11 pm

    Rizikujući da promašim temu, a budući da sam ista po pitanju kojeg si se dotaklaa, da ti ispričam svoje prvo sećanje vezano za taj “poremećaj” (shvataš da se šalim) koji se u psihologiji zove princip odloženog zadovoljstva: povela me mama u grad u kupila mi u tada Jankovoj poslastičari veeeeeeelike bombone, otprilike kao desetak ovih sadašnjih. Izabrala sam dve boje- crvenu, i moju omiljenu ljubičastu. Jasno, crvenu sam pojela, ups, polizala, dok smo šetale, a ljubičanstvenu ostavila za kasnije da onako, detinje, uživam u njoj.
    Onda smo srele teču i… mama kaže, pošalji S (brat dve godine mlađi od mene)… i tako, džabe sam ja jela crvenu, kad mi omiljena ode u tuđe ruke.
    A najveća šteta je u tome što nisam ništa naučila, ni do dana današnjeg.
    Inače, sve više se opredeljuje za čajeve na merenje, preporučuju ovi koji sve znaju.

    • Cyber Bosanka

      September 3, 2015 at 4:24 pm

      E pa to je upravo to. Trebam naučiti da ljubičasta uvijek ide prva :))
      A da, čaj je domaći, ubrala kuma matičnjak, a i ovi ostali su svi domaći, zagrabi rukom koliko ti volja za šerpicu :)

  6. Jelena

    September 3, 2015 at 10:37 pm

    Ja nikad ne bih rekla za tebe da imaš takvih “problema”… Daj Bože da dobiješ decu, pa da ti dođe crna minuta, i kažeš”E, ne može! Sad mama jede TO!” Mislim da će te to spasiti :)
    Ja nisam od tih što ostavljaju šlag za kasnije, prvo jedu koru, pa fil… Život je kratak :) Nema ništa za čekanje.
    (Inače, i kod mene je muž j..ena stranka, kad moram da psujem :) Pošto gospodin ne kuva, dobije ono što mu dam. A dam mu svašta što ostane. I sam je sebe prozvao “Tata-kanta” :D)

    • Cyber Bosanka

      September 4, 2015 at 8:51 am

      Hahaha, naučiću, valjda. Ne sa djecom, ali svakako ima načina :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *