Ranojutarnja razmišljanja

By on January 31, 2010
thief


Ležim budna od nekih 6 sati ujutro i skontah da sigurno nema više ništa od spavanja. Kod mene očito stres dolazi malo kasnije. Kako sam već napisala na Zenica-Online, juče mi je obijena radnja. Nije neka velika šteta u pitanju, bar ne materijalna. Posebna sreća u svemu je da je radnja osigurana i da će mi, ako mi osiguravajuća kuća nije u međuvremenu propala a da ne znam, šteta djelimično biti vraćena.

Ali, očito je psihička mnogo veća. Čak me u 6 ujutro i probudilo to što sam sanjala da smo našli provalnika, i probudila sam se kad smo nazvali policiju da mu ne bismo mi sudili. I sad ne znam jeli u tom mom snu stigla policija i hoće li išta učiniti. A ne mogu ponovo zaspati.

Razmišljam o tome kakvo nam je vrijeme došlo. Noć prije je u radnji pored moje izvršena takođe provalna krađa i odnesen je novac. Komšija kaže da su kod njega pokušali ali da nisu uspjeli valjda. Kod njega neki smotani lopov bio, bar se mogu pohvaliti da je kod mene profesionalac djelovao. Ne posjećuju mene svakakve šuše i nesposobnjakovići već pravi stručnjaci koji sve urade za čas i niko ih ne vidi.

Posebna je priča što u toku radnog vremena, čim mrak padne zaključam radnju i onda kroz izlog ocijenim ko je “siguran” a ko ne. Da vidite kakva je mrakača u centru gdje je radnja sve bi vam bilo jasno. Naročito nakon posjete jednog konzumenta narkotika od neki dan poštujem to pravilo. Čim sunce zamakne za brdo ja okrenem ključ u bravi. Mislim, bar sam do sinoć kontala da mi ta brava daje neku sigurnost. I tog narkića sam se riješila tako što sam zvala komšiju i kad je komšija stigao on je otišao. Sad nešto kontam, moguće da mu je to tad bila izvidnica prilikom koje je odabrao artikle koje će ponijeti sa sobom.

Smiješan je osjećaj kad znaš da si totalno nezaštićen i da ti niko ne može pomoći. Policija je napravila uviđaj, napraviće i zapisnik koji služi da se evidentira slučaj. I gotovo. Čak i da nađu lopova sa njim ne mogu ništa. Garantovano je neki koji već ima evidentiranih djela i to će mu samo dodati na spisak. I kad dođe do suđenja dobiće par mjeseci i nalog da vrati štetu. To se naravno – nikad neće desiti, a od toga što će on par mjeseci sjediti u zatvoru ja nemam ništa. Za to vrijeme doći će neki novi od kojih ćemo strahovati i zaključavati se,od kojih ćemo kriti torbe na pijaci i zbog kojih ćemo se osjećati nesigurno u svom vlastitom gradu.

Voljela bih vjerovati da će se to nekad promijeniti ali iskreno – ne znam na osnovu čega bih mogla vjerovati u tako nešto.

About Cyber Bosanka

Blogerica - Cyber Bosanka Zaljubljenik u internet i društvene mreže. Radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje. Životni moto - Budi otvorenog uma. Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.

6 Comments

  1. haris

    January 31, 2010 at 9:29 am

    kod nas su svi multi-talenti. svi bi do para mimo lopate.

  2. Pingback: Dnevno izdanje #pratiblogere Broj 3. « Uspesi, padovi i život uopšte

  3. aleksandra

    February 2, 2010 at 1:12 pm

    Evo procitala.Ma sta da ti kazem? Nemam nista pametno, samo mi pripade muka od svega.Cuvaj se, pazi na sebe i nemoj mnogo da se nerviras.Znam, lako je reci, ali moramo sacuvati zdravlje i zdrav razum.To je nekako najprece.

  4. Miodrag Ristić

    February 2, 2010 at 7:28 pm

    Najbliže tvom iskustvu je bilo ono kad su mi obili kola. Epilog priče je bio da su me par meseci kasnije zvali iz MUP-a i vratili mi neke stvari pošto su ih “navatali” (kreten je uspeo da skine čak i presvlake sa sedišta). Par meseci kasnije dobio sam obaveštenje da se postupak protiv tog-i-tog prekida zbog “malog iznosa štete”… A, inače video sam momka u MUP-u, izgledao je kao fin dečko. Ko’ iz nekog rialiti show-a… Ma bez veze,  sledeći put ću da ga vodim na piće…

  5. Cyber Bosanka

    February 3, 2010 at 9:09 am

    @aleksandra: Nema se tu sta reci, bilo pa proslo, ne ponovilo se :) Nego, ne vidim te na zenica-online.com, jesi citala pa ti se ne svidja ili….? Pozdrav veliki

     

    @Miodrag: Ma joj, ja sam prijt tri godine takodje imala provalu u istu radnju. I nasli su ko je, jedan narkoman. I bila sam mu i na sudjenju, cak je dobio da mi vrati stetu, hahaha. Poslije sam u novinama vidjala da je napravio jos “djela”, sto znaci da nikad do zatvora nije ni stigao…

  6. aleksandra

    February 4, 2010 at 12:50 am

    Hanci, procitam ponesto.Vise bih ja to, majke mi, ali sam zadnja 2 mjeseca bas u frci, mnogo posla, djecica skolarci, a i sama sam bila skroz down i pravo da ti kazem da nemam inspiraciju za bilo sta.Eto takva sam ti, bas bezveze.Skroz neocekivano od mene.Ma samo Sunce da zasija….uf.Dosta mi vise ovog sivila.
    Ja se vama divim na projektu,na zelji, istrajnosti…ma kako moze da mi se ne svidja?
    ti znas da sam ja od samog pocetka,odkada sam te “otkrila”, uvijek bila prisutna i podrzavala te onako “zenski” u svemu.
    pooooooozzzzzzzz ogroman, cu se trgnem i opet citam i komentarisem mnooooogo!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>