čitajsamnom

Strah od javnog nastupa

By on December 3, 2010

Kada sam u junu 2009. godine počinjala pisati ovaj blog Cyber Bosanka nisam imala predstavu u kom pravcu bi to moglo otići. Pisala sam i ranije ali ne baš toliko otvoreno i ne pod svojim imenom. Ovo je bilo prvo predstavljanje pod punim imenom i prezimenom, javno.

Volim da pišem, to je “moj teren”. A nikad u životu nisam bila osoba koja voli biti u centru pažnje. Nastup uživo ili pred kamerom? Ma dajte, ni na svadbama nisam htjela da me snimaju. Ako zalutam u kadar u kakvom kolcetu OK, ali neki veći nastup – jok!

I onda krene korak po korak to neko moje pisanje da privlači pažnju i da sve češće dolazim u situaciju da govorim. Učešće u panel diskusiji na Sarajevo PR Open je bilo prvo, a zatim sinoć uživo nastup na BHT-u u emisiji “Sve u svemu”.

Katastrofa. To je moja lična ocjena za te nastupe. Ja se ovim putem prvo izvinjavam svima koji su bili prinuđeni da me slušaju :D Znam da je bilo teško i ako ste izdržali do kraja svaka vam čast i hvala vam ;) Moram naglasiti i onima koji me ne znaju – ne, nisam tako ozbiljna uživo, nisam tako smotana i uglavnom znam šta pričam. Ono sinoć je bilo jedno od mojih lošijih izdanja.

Ono što moram reći je da tek sada ozbiljno razmišljam o tom pričanju uživo. To uopšte nije lak zadatak i shvatam šta je mislio Ivan Ćosić kad je pisao o potrebi da ispred sebe imate nekog u koga ćete gledati za vrijeme izlaganja. Tu sam istu potrebu itekako osjetila za vrijeme panel diskusije u Sarajevu a posebno sinoć u emisiji. Naime, gostovala sam iz Zenice videolinkom i morala sam gledati u kameru a ona ne može klimnuti glavom i dati ti signal da pričaš OK i da je to zanimljvo.

Trema

To je onaj poseban začin u javnim nastupima. Nas neiskusne posebno voli. Voljela bih da me voditelj sinoć pitao kako se zovem i koliko imam godina da čujem šta bih rekla :) Banalno pitanje “Zašto sam odabrala ime Cyber Bosanka” na koje sam odgovorila milion puta sam tako zakomplikovala da niko živ, čak i oni koji znaju, nije mogao skontati šta sam htjela reći. Nije opravdanje ali malo me ometao eho koji se javlja u slušalici (zbog video linka), jer sa par sekundi kašnjenja čujem sebe pa ne znam šta govorim a šta tek treba da kažem ;) .

Inače, emisija mi je lično bila onako. Malo previše pitanja i otvorenih tema a premalo vremena i puno gostiju na 3 lokacije. Ja bih to drugačije uradila, možda zato što mnogo bolje poznajem temu o kojoj smo pričali od onih koji su pravili emisiju pa znam šta je možda još trebalo reći a nije došlo na red i sl. Ali ok, počinje da se priča malo više o internetu u BiH i to je pozitivan pomak.

Šta i kako dalje?

Definitivno moram poraditi na svom javnom nastupu. I definitivno ogledalo nije najbolje rješenje za vježbu :D Mada priznajem da mi je teško pronaći neku žrtvu koja će me stalno slušati ;) Ali počinjem da radim na tome iz ovih stopa. A kad se zainatim onda to obično da rezultat.

Kao prvi zadatak sam postavila sebi da se riješim onog nekog Tuđmanovskog keza u lijevo kad pričam jer to ne postoji kad pričam nikad, samo se javlja pred kamerom? Ne kontam zašto?

I naravno, korak po korak, a u tome mi možete pomoći i sami ako pogledate ovu emisiju u nastavku i kažete mi šta ne valja i šta bih trebala popravljati :)

Dva su dijela emisije koju je najbrže na svijetu snimio moj prijatelj iz Švedske na svom novom iMac-u ;) i poslao mi link čim sam stigla u kuću. I on je “cyber Bosanac” definitivno!

Prvi dio

Drugi dio

About Cyber Bosanka

Blogerica - Cyber Bosanka Zaljubljenik u internet i društvene mreže. Radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje. Životni moto - Budi otvorenog uma. Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.

26 Comments

  1. Xsharkpen

    December 3, 2010 at 8:30 am

    Tačno, čudan je osjećaj pred kamerom jer nije neko ko ti se kezi već te odmah nekako ‘napada’…
    Svrha emisije je super, a što se tiče tvog gostovanja, sljedeći put se malo više opusti i to je to… :)

    p.s. Samo izbaci uzrečicu ‘Onaaj’ dok pričaš na tv-u :D, to je ta pozitivna kritika ;-)

  2. masheenka

    December 3, 2010 at 9:53 am

    Iako te poznajem samo online, moram ti reci da sam ponosna! Malo ko ce priznati da se ukocio pred kamerom, ili jos gore – da se prepao kamere. Cim si ti sama svjesna gdje je problem, ti ces ga uskoro i rijesiti. Jedina pozitivna kritika koju mogu dodati je da ne nosis crninu ili makar stavi rumenilo jer si mi bila blijeda skroz. Shega je bilo da ti, Gordana i Goc budete skroz u crnom – valjda je to ono “crno je najsigurnija varijanta”. Posto Goca znam od pamtivijeka, njemu nista reci necu za odjecu ( ja mislim da on ima samo crnu odjecu vec 15 godina), ali cu reci da je on zivi primjer kako pred kamerom biti kul.
    Bila si mi slatka, i u momentima si mi izgledala kao ucenica pred uciteljicom koja odgovara za bolju ocjenu.
    Sve u svemu – vrlodobar 4 :D
    PS Brata za uho i pred njim vjezbaj, ako iko ima iskustva sa kamerom, to je on!

  3. Cyber Bosanka

    December 3, 2010 at 10:04 am

    @Xsharkpen: “Onaaj” definitivno mora napolje, koji god da je :) A za opuštanje si u pravu, kaže mi kamerman dok je išao prilog a ja mogla raditi šta hoću “Pa šta sad sjediš k’o kip? Opusti se bar sad!”
    A ja to valjda za svaki slučaj, pa nakon emisije sva ukočena bila :)

    @masheenka: Hahaha, a fakat smo se ucrnili :) Meni je to uvijek odabir za “kad ne znam šta ću”. A vrlo često ne znam :)

    A ovo sam priznala ne bi li mi se pola oprostilo ;)

    Moram vježbati, fakat.

    Hvala ;)

  4. Xsharkpen

    December 3, 2010 at 10:20 am

    Kako pričaš s normalnim ljudima, tako i s kamerom…
    Barem kamera ‘ne ujeda’ jezikom k’o pravi ljudi hehe :)

  5. Charolija

    December 3, 2010 at 12:01 pm

    Prvo moram da priznam da sam sa oba snimka uglavnom gledala samo tebe i Milka. Milko je imao daleko udobniju stolicu što je doprinelo da i sam bude opušteniji, a tebi su dali neku “ukočenu” tako da ni ti u samom startu nisi mogla da se opustiš.

    S obzirom da si bila “sama sa kamerom”, a ne u studiju, apsolutno razumem tvoju tremu i to “onaaaj”… :) Drugo uključenje ti je mnogo bolje od prvog, valjda si se ipak malo opustila. ;) Međutim u trećem si se opet malkice spetljala.

    E sad, da sam emisiju gledala na TV-u sve to ne bih verovatno ni primetila i sve bi bilo i više nego dobro, a ovde si nas pozvala da “lovimo” greškice, pa s toga sam sve to i videla.

    Znači generalno, ovo je odlično. :D Međutim svako ko sam sebe gleda, ugledaće hiljadu grešaka kojih verovatno i nema i koje prosečan gledalac ne bi nikada ni video, ni čuo.

    Rešenje po mom mišljenju bi bilo da uključiš kameru i snimaš, snimaš, snimaš sebe i pričaš, pričaš, trtljaš svašta, :D i onda to gledaš i gledaš i navikneš da gledaš i slušaš sebe i tako vremenom ispravljaš greškice i sve ono što se lično tebi ne dopada, a za sve ostalo baš te briga, jer stvarno si super. ;) :)

  6. ivancosic

    December 3, 2010 at 1:39 pm

    Jednu stvar sam shvatio. Radi se o ovakvim tekstovima, i uživo pričama sa prijateljima, i nekim mojim tekstovima od ranije. U poslednje vreme sam definisao to nešto i evo ga.

    Nemoj sebe da sažaljevaš. Nemoj da se izvinjavaš gledaocima i slično. Nemoj da tražiš od drugih opravdanje da si ok. Jesi ok. U redu?

    Ono što ti smeta treba da zabeležiš. Da bi sledeći put bilo bolje.

    Moja draga tašta kada spremi ručak, obavezno kaže šta nije dobro uradila. Video sam to nekoliko puta i svaki put rekao da je skroz okej ono što smo pojeli. Dok nisam shvatio da to radi svaki put. Razlog – nesigurnost sa jedne stane, a sa druge strane sigurna odstupnica (ako ne valja, a dobro rekla sam) i sa treće strane, ipak će ljudi biti manje kritični ako je neko priznao.

    Nisam hteo da smaram ženu sa svojim psiho procenama, ali sam počeo da pronalazim iste momente kod nekih drugih ljudi i pokušavam da im aktivno pomognem da to ne rade.

    Katastrofa. To je moja lična ocjena za te nastupe. Ja se ovim putem prvo izvinjavam svima koji su bili prinuđeni da me slušaju Znam da je bilo teško i ako ste izdržali do kraja svaka vam čast i hvala vam

    Zaboravi ovakve rečenice. Ok ljudi, gledala sam sebe prvi put na TV i evo spiska stvari na kojima ću raditi: broj 1, broj 2, broj 3, da li vi imate nešto da dodate na spisak?

    I to je to.

    Nemoj tražiti “comfort zone”. Super si, ako dobiješ tapšanje po ramenu nećeš ništa uraditi.

  7. Cyber Bosanka

    December 3, 2010 at 2:11 pm

    @Charolija: Da, u principu do sada nisam imala ni priliku da vidim kako to izgleda i šta bih trebala popraviti. A moja stolica je bila takva da nisam mogla nogama da dotaknem pod, pa mi je stalno djelovalo da ću spasti sa nje ;)

    @ivan: U pravu si. Ali sam imala potrebu prva da kazem da znam da nije bilo ok jer svi koji me znaju su krenuli sa pricama “Super si bila i sl” a ja znam da nisam bila super i da do toga super moram puno stvari popraviti. Baš kako i sam kažeš- od tapšanja po ramenu nema napredovanja ;)

  8. gost

    December 3, 2010 at 2:15 pm

    isprintaj ovo, zalijepi na ogledalo i vježbaj :D

    http://img34.imageshack.us/img34/156/400f52433574mj5r5qxk4s9.jpg

    • Cyber Bosanka

      December 3, 2010 at 2:17 pm

      @gost: hahaha, dobar prijedlog! hvala :)

  9. Milko

    December 3, 2010 at 2:24 pm

    Dakle, kod tebe je problem bio eho u slušalicama..kod mene se ništa nije čulo, druga krajnost. Bio sam sam u studiju, sa slabom jačinom zvuka u slušalicama, bez povratne reakcije iz studija. U jednom momentu sam pomislio da zbog tehničkih problema više i nisam u emisiji, pa sam zamalo skinuo onu skalameriju sa sebe i otišao da zapalim cigaru :lol:

  10. Charolija

    December 3, 2010 at 2:30 pm

    Milko…a zato si ti bio tako kuuuuul…mislio si da si sam? :D :mrgreen:

  11. Dragan Mocevic

    December 3, 2010 at 4:06 pm

    Hey draga Cyber Bosanko,

    ne brini,nisi jedina.
    Po svim istrazivanjima u SAD,strah ljudi od javnog nastupa je na drugom mjestu,odmah nakon straha od smrti i to je potpuno prirodno stanje kod ljudi. Čak i oni koji mnogo češće daju izjave imaju tremu i strah od javnog nastupa.
    Sreća da za to postoji lijek. S obzirom da često radim treninge iz oblasti javnog nastupa i nastupa pred kamerom neće biti problem da mi budeš gost na jednom od sledećih treninga u Sarajevu ili Banjaoj Luci. Jedino ti je obaveza da budes u kontaktu s Lejlom kako bi me podsjetila kad bude naredni seminar.
    Ovaj nastup je bio solidan a uvijek može bolje.

  12. miro vinduska

    December 3, 2010 at 7:01 pm

    sad sam pregledao emisiju i u glavnom se slazem sa prijateljskim kritikama mada ‘önaj’ postapalica i nije tako strasna jer je upotrebljava 99% ljudi u slicnim situacijama.Meni se kosa dize kad neko upotrebljava “jerbo”.moje licno zapazanje ‘kva ‘izgleda.Djelujes kao da si citav dan okopavala kukuruze pa te pozvali navecer u emisiju onako preko volje.Nisam se mogao sjetiti boljeg primjera od :kukuruza” opcenito sve dobro onako kako i pripada da bude.

  13. ptica-selica

    December 3, 2010 at 7:17 pm

    Kao prvo: Dobro je proslo!
    Kao drugo: Ne pratim nasu televiziju(nemam satelitsku), a ono sto upratim upratim na netu.Mozda sam malo vec izgubio echo naseg domaceg jezika,jbg osim moje zene u kuci niko i neprica nas,pa mi malo cudno zvuci neki ”ozbiljan razgovor”. Koliko sam upratio stalno se ponavljaju ista pitanja i iste teme (uporedio sam tvoj intervju u novinama i ovaj sad) nasi novinari igraju na sigurnost (neznanje), kao “A sto se zoves Cyber Bosanka??????” pa mali novinaru pripremi sa za emisiju,UPOTRIJEBI INTERNET!!! jer ona tvoja prica za pitu i internet je toliko poznata….
    Zato osmijeh na lice i deri dalje znas onu poznatu ” ne okreci se sine”.
    Nadam se da ovaj komentar smatras kao kompliment i da mi u buducnosti neces naplacivati citanje tvog bloga i tweetera…

  14. Nena

    December 3, 2010 at 10:09 pm

    Ne želim da budem neka koje će sad da pametuje, ali rećiću ti par stvari. Trema je sasvim normalna pojava kod svakoga od nas. Radila sam na radiju, a poslednjih godinu i par meseci na televiziji. Mnogo je lakše biti novinar nego sagovornik. Imala sam prilike da budem u obema ulogama. U ulozi novinara uvek sam bila nasmejana i vesela, sa malom tremom šta ako se sagovornik zbuni i kako to da okrenem na šalu a da bude ne primećeno. Ne znam koji je razlog ali gde god sam gostovala, a da to nije tv na kojoj radim, treme nije bilo. Razlog nepoznat.
    Nedavno sam držala konferenciju za novinare i osećala strašnu tremu od kamera. Zašto? Poenta je opustiti se, ne gledati u kameru već u sagovornika, ne razmišljati šta će ko reći od onih koji gledaju jer greške u live programu su normalna pojava.

  15. milja lukić

    December 4, 2010 at 10:46 am

    Hana, ništa nisi rekla pogrešno, izuzev “onaaaj” i “kako se kaže”, ali si sve to mogla da kažeš mnogo brže. Ne znam da li je stolica doprinela ukočenosti ili trema, ili i jedno i drugo, ali bila si uspravna kao u vojničkom stroju. I, šta sad? Ništa. Ideš dalje.
    Očigledno si referentan čovek za ove teme i sigurno ćeš još biti pozivana u slične emisije. Sledeći put bićeš opuštenija, pa posle toga još opuštenija… A možeš na sve da gledaš i ovako: Bolje da ti imaš priču, makar i isprepadana od kamere i ukočeno sedeći, nego da si opuštena i da – pojma nemaš o čemu pričaš.
    Savet: budite opušteni zvuči iodiotski, poput onog kad se čoveku u predinfarktnom stanju kaže da ne bi trebalo da se sekira, ali je nažalost jedini koji može da se da.
    Uvek može da bude bolje, ali nije bilo ni katastrofalno kao što misliš. Sledeći put gledaj u kameru kao što gledaš u drugaricu kad pijete kafu i (ako možeš) zanemari da se radi o televiziji. Budi “na svom terenu” i “sa svojim ljudima”.

  16. Amir Subasic

    December 4, 2010 at 12:35 pm

    Ma bilo je odlicno :)
    Nek je nesto lijepo iz Zenice zavrsilo na javnoj televiziji :)

  17. Cyber Bosanka

    December 4, 2010 at 6:20 pm

    @Milko: Hahaha, da zaključimo da super pričaš sam sa sobom ;)
    @Dragan: Ima i trening za to?! Super :) Ubilježim ga u tefter pod “obavezno” :)
    @miro: Nisam kukuruze okopavala zadnjih nekoliko godina, časna pionirska! A jest mi bilo preko volje jer sam uvijek bježala od takvih stvari i tako idem i kontam u sebi “A ko mene u ovo uvali, šta meni to treba i sl.” Očito se to vidi i na TV-u ;)
    @Ptica-selica: Nećem ništa naplaćivati, obećavam! A i meni se čini da su male razlike između ovih intervjua, valjda zato što neko ko ne pozna tu materiju i može samo ona pitanja postavljati :S
    @Nena: Ja mislim da je meni najteže od svega bilo to što mi je to baš ono prvi put, tako da mi je od susreta sa onim mikrofonomdo kamere sve bilo skroz novo. Sam osjećaj da pričaš i da sve ide uživo je malo jeziv ali kad već imaš mrvu iskustva onda je sigurno lakše. Mada poznavajući sebe mislim da se nikad ne bih mogla osloboditi treme 100%.
    @milja: Hvala :) Stolica mi je bila visoka. Mogla sam k’o ona mala djeca mlatiti nogama bez da dohvatim pod. A sporo sam pričala jer me onaj eho u slušalici bunio. Pošto je slušalica u uhu djelovalo mi je kao da čujem svoje misli, paako ubrzam priču pogubim nit šta izgovaram a šta mislim. Zato sam sporo pričala :D
    @Amir: Hvala :)

  18. Nedim Šabić

    December 13, 2010 at 11:45 am

    Hana, ne brini, vježba čini čuda. Teško je naravno da si odmah se pojavila na BHT, ali nakon što budeš jedno 20 puta na sceni i držala pokoje predavanje, nestat će to samo.

    Energičnost (koja ti fali) se može naučit, ali kod onih najboljih to nije uvježbano, nego urođeno.

    Što se tiče keza ulijevo koji se javlja samo pred kamerom. To je facijalna ekspresija (ima naučni rad o tome) koja u prevodu otprilike znači “heh, sad ću ja vama reći” ili je znak da je pitanje bilo neočekivano inferiorno, dakle ispod levela kojem si se nadala. To radi podsvjest i moguće samo kontrolisati tom energičnošću.

    Imaš ljude koji svjesno izbjegavaju javne nastupe i to im je dio taktike, koja je uspješna. (npr. Izetbegović u izbornoj kampanji) Ali rijetko ko odmah na samom početku svoje lične promocije to isplanira.

    U glavnom, ne daj se i samo dalje!

  19. Hose Armando

    February 1, 2011 at 8:57 am

    Hana ne znam na kom si sad levelu al definitivno bi zvucala mnogo bolje cescom promjenom tonaliteta i unosenjem vise strasti…dakle izbjegavati jednolican ritam i visinu tonova… praviti pauze naglasavati i slicno….

    • Cyber Bosanka

      February 1, 2011 at 2:49 pm

      @Hose Armando: Može to kad se riješim treme. Sa njom se borim da kažem bilo šta, a kad da razmišljam o tonalitetu. Mada se slažem, pokušaću. Hvala :)

  20. Hose Armando

    February 5, 2011 at 9:27 am

    Jesi li sigurna da vladaše tematikom i da si puna strasti i ljubavi da drugima progovoriš o tome?

    Lako moguće da ovo nije relevantno za tebe, ali prečesto nalazim da kad sam siguran u svoja ubjeđenja i znanje(ili makar da znam dobro odglumiti to stanje  ), kad ih strasno želim prenijeti nekome, trema nestaje odnosno obuzima me stanje više fascinacije…kad nemam snage ni vremena misliti…a bojažljive misli mogu uzokovati tremu…jedino to nije slučaj kad nisam baš siguran da me slušatelji zapravo i žele slušati, ali ovdje ne vidim tu prepreku…
    Pozvana si na TV i znaš šta treba da znaš mnogo bolje od onih koji nisu pozvani….

    Sa druge strane, ako progovoriš posebnim tonalitetom to samo po sebi rastvara tremu, ona jednostavno ne može koegzistirati sa samouvjerenim tonalitetom…uzrok treme možda i jeste neki bojažljivi glas u tvojoj glavi…odjebi ga samouvjerenim glasom…ako ništa za početak se pretvaraj I glumi da si samouvjerena…ljudska biće teško se mogu pretvarati a da to ne postaje dio njih…

    Još jedna stvar, navikavaj se ubacivati malo gestikulacije, i to odagnava tremu a čini govornika impresivnijim…podigni prst…. napravi pauzu naglasi važnost informacije…a u glavi ćeš se moći presabrati….a tako ćeš se istaknuti I učiniti da te zapaze….budi interesantna…živa….

    Opet na kraju sve je toliko individualno da je recept za tebe lako moguće nesto totalno drugacije od svega ovog, ali nemam sumnje da ćeš pronaći svoj glas…

    Ako ustraješ i praktikuješ, i popustiš tj. Prestaviš sebi u svom umu da ćeš biti OK ako I ne ovladaš ovim poljem…čarolija se počinje dešavati kad ne pokušavamo svom snagom….i kad shvatimo da ćeš biti sretna ako i ne ostvariš cilj….jer sreća i dobri osjećaji su već u tebi…samo treba sebi dozvoliti da se te kemikalije otpuste…i da ti ne treba poseban razlog i postignuće da bi se osjećala fenomenalno… 

  21. Sasha

    March 7, 2011 at 6:59 pm

    Sve u svemu, lijep blog. Sto se tice nastupa na TV-u, bice bolje i lakse sljedeci put… Iskustvo eliminise tremu.
    Imas li iskustva sa drugim content managment sistem-ima ili mozda, jos bolje, sa php, java ili flash? Smatram da imas stila za takve stvari.
    Moze se poneka kinta zaraditi izradom site-ova i internet marketingom…

    • Cyber Bosanka

      March 7, 2011 at 7:06 pm

      @Sasha: Hvala :) A nažalost nemam iskustva sa tim, nisam radila sa tim stvarima :(

  22. Zoran Bajs

    November 28, 2016 at 8:07 am

    Svaka čast. Inspiracija si svojom hrabrošću da pričaš pred ljudima :) Upravo jer ti to nije ugodno, a ipak to radiš.

    Samo nastavi tako!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *