Pri pomisli na pisanje ovakvog posta sam se do sada uvijek ježila. I odustajala zato što sam se nadala da će se ipak nešto pomjeriti naprijed, da će “proći” ona ponuda, da će se javiti ovaj ili onaj i sl. A iskrena da budem u vaspitanje mi je duboko ukorijenjen ponos i ona “nema predavanja”. Ne samo to, u mene su usadili i vjeru da će rad i upornost dati rezultate a da je svaki neuspjeh rezultat vlastitih aktivnosti, pa sam u skladu sa tim navikla vječito tražiti grešku u sebi i pokušavala raditi stvari na drugačiji način.

To je za sada najviše rezultiralo srozvanjem mog samopouzdanja i vjere u sebe na taj nivo da u ovom momentu malo ko nema više mišljenje o meni od mene lično. Katastrofa totalna, znam.

I nakon mnogih i različitih pokušaja odlučila sam da i ovdje na svom blogu, sasvim otvoreno, jasno i glasno kažem šta me muči i šta tražim. Znam da ga čita mnogo pametnih i sposobnih ljudi koji će mi, ako ništa drugo, dati savjet i uputiti me šta da radim dalje. Kuda i kako da krenem dalje.

 

Treba mi posao – tražim posao – stvarno / ozbiljno

 

Sada radim:
Trenutno radim i ujedno sam vlasnik male prodavnice poklona i suvenira u Zenici – www.dzungla.ba. Objektivno stanje u državi i u gradu je takvo da malo kome treba bilo šta osim hrane pa od prodaje poklona ne mogu da živim. Mogla sam do unazad godinu dana, a od tada je krenulo nizbrdo. U ovom momentu je nedovoljno.

Osim nje radim i na internet magazinu Zenica-Online. Jedan sam od osnivača i urednika ovog magazina koji postoji godinu i 4 mjeseca. Imamo oko 11.000 posjetilaca (unikatnih) mjesečno i oko 23.000 posjeta. U sve smo uložili cca 100 EUR i mnogo truda, ljubavi i rada. Iskreno, kada smo ga pokretali mislila sam da će grad prepoznati kvalitet i pogurati to sve (nekad) ali nisu. Možda je Zenica specifična, jave nam se ako nešto ne ispratimo i ne napišemo da se žale što nismo, a ako tražimo podršku okrenu glavu i podrže neke druge. Ali nema veze, ovo pišem da bih ilustrovala šta znam raditi.

Tu je i moj blog te sve aktivnosti na twitteru. Čak su rekli da sam najuticajniji BiH tviteraš. Rezultat tih aktivnosti su na primjer pozivi za učešće na Etrgovini na Paliću i na Best Marketingu u Zagrebu. I to je super i nešto što mi zaista pričinjava zadovoljstvo.

Međutim, moram od nečeg i živjeti i zaista mi treba posao koji će mi to omogućiti.

Moj CV, biografija ili ukratko šta znam raditi:
– Ekonomista po zvanju
– Radila u mini reklamnom ateljeu na pripremama za sito štampu
– Vodila poslove reklamnog ateljea, dogovarala poslove, pregovarala sa kupcima
– Napravila i osmislila radnju (suvenirnicu), vodila je, nabavljala robu, birala i kreirala asortiman
– Kreirala 90% artikala iz te radnje, kao i inače mnoge reklamne artikle za male preduzetnike sa kojima čitav život sarađujem

ZNAM
– Znam sve ovo o čemu sam inače pisala i pišem na blogu – mnogo o marketingu, puno o PR-u, dosta o internetu i komuniciranju na njemu
– Znam sama napraviti web stranicu, jeste da je u WordPressu svaka ali zato uvijek dobro kotira na Googlu. Sav Zenica-Online sam sama napravila – od izbora teme do podešavanja svakog kutka na njemu. I Džunglu i ovaj blog isto.
– Znam pisati – dokaz ovaj blog

NE ZNAM
– Ne znam dobro komunicirati na engleskom, koristim ga pasivno
– Ne znam dobro voziti mada imam vozačku već 5 godina. Ne znam zato što nisam vozila – prvo što me bilo malo strah a kasnije jer nisam imala šta.
– Ne znam prodati “m*** pod bubrege” pa uvijek sebe potcjenjujem
– Ne znam tražiti posao jer ga nisam nikad ni tražila – uvijek sam sebi pravila i otvarala radna mjesta. Pročitala sam mnogo prijava i oglasa i kako god skontam i prokontam ni jedan ne zadovoljavam – pola onog što piše ne znam šta je. Da znam možda bih se i uklopila u neki.

Kakav posao tražim?
– Bilo kakav od kojeg mogu živjeti, samo da je pošten. Stvarno. Ne mora imati nikakve veze sa internetom. Ne mora imati nikakve veze sa bilo čim što sam do sada radila.

– Ono što garantujem jeste da mogu raditi k’o konj. I još malo više. Znala sam raditi i po 24 sata u komadu i nisam se bunila. Znala sam zaspati sjedeći od umora na stolici i nije mi bilo teško. I nikad mi nije teško raditi. I garantujem da ću naučiti sve što ne znam a zatreba mi. Volim učiti i nikad nisam ni prestala.

Ako imate neki savjet kako da nađem posao, šta da uradim – samo recite. Sve dobronamjerne kritike prihvatam. Ako znate nekoga kome treba pošten, uporan i vrijedan radnik – tu sam. Ja sam bukvalno i najozbiljnije spremna krenuti skroz ispočetka.

Može i na mail: hanakazazovic [at] gmail.com