čitajsamnom

Vjerovali ili ne ali ti “internet ljudi” imaju čak i srce

By on March 31, 2011

Glupo ili ne ali osjećam potrebu da u vidu posta sumiram “slučaj” koji je od juče okupirao društvene mreže koje koristim.

Konkretno, radi se o djevojci koja je napisala nekoliko cvrkuta na twitteru koji su zabrinuli tviteraše. Pisalo je nešto u stilu “sutra je moj kraj” i jedno “zbogom”. Zubarica me jutros pitala znam li nekoga iz Tuzle jer je djevojka odatle pa sam se i ja zainteresovala i pročitala njene tvitove. Crne misli, naravno. Nakon toga odem na Facebook i otkrijem da sam prijatelj sa tom djevojkom i da je i na Facebooku napisala zadnje “Ugašen profil”.

Šta biste vi pomislili?

U nekoliko kontakata smo razmijenili podatke i činjenice o njoj, onoliko koliko je ko znao. Živi ovdje, živi ondje, u problemima zbog ovog, onog. Manje više ništa mnogo i konkretno. Ali kako reče Skljuc bolje da napravimo lažnu uzbunu nego da ne reagujemo pa se desi belaj. Ja samo joj poslala poruku na Facebook da mi se javi ali nije odgovarala.

Kao najpoznatija tviterašica iz BiH (nije samoprozvana titula nego me vrlo često tako doživljavaju ljudi iz regije) često se osjećam obaveznom da se “petljam” u sve stvari vezane za internet zajednicu i BiH. Dođem ko neki internet ambasador, nekrunisani i samim tim neplaćeni al’ nema veze. Zato sam i nazvala policiju u Tuzli.

U PU Tuzla mi se javila najljubazbnija teta kojoj nažalost ne znam ime da je javno pohvalim. Ona je moju prijavu shvatila vrlo ozbiljno, saslušala me i još zamolila da nazovem i Operativni centar MUP-a Tuzlanskog kantona pa i njima isto prenesem. Uradila sam i to. Sreća pa njihovi policajci nisu u štrajku kao ovi moji u Zenici.

Nakon nekog vremena mi se javlja djevojka na Facebook jer je vidjela potragu po mrežama. Kaže da je sve ok, da je u redu, da joj samo zbog nekih privatnih problema treba odmor i da se iz tog razloga sklanja sa interneta. Između ostalog ide i na duži put. Sad smo i u kontaktu telefonom tako da i pored toga što je pobrisala profile znam da je sve ok.

Malo kasnije mi je napisala u poruci ovo:

Baš ste me iznenadili, vidiš nisam nikada razmišljala o tome da se tvitovi mogu čitati na razne načine, možda ljudi koji negativno razmišljaju u smislu pogrešnog čitanja i prezentuju tako. Nisam bila sretna i izgleda da sam to pogrešno pisala odnosno da su ljudi svašta pomislili. Ahahahaha, joj pa ne ubija mi se bgmi, život je tek preda mnom a i još ću tvojih postova nekad u budućnosti da se načitam :D

Zamislila sam se malo, iskreno. Prije svega moram reći da ima ukusa i zna šta valja da čita :D . A drugo, pretpostavljam da nismo često ni svjesni koliko možemo nehotice poslati pogrešnu poruku u javnost. Tužan, neispavan, neraspoložen, pijan(??), šaljiv, ekstra raspoložen…sve su to stanja u kojima čak i kad komuniciramo sa nekim koga jako dobro poznajemo zna doći do nesporazuma. A kad na raspolaganju imamo iskustvo od nekoliko izmijenjenih rečenica i ne znamo dobro osobu čije riječi čitamo velika je vjerovatnoća da nećemo najbolje shvatiti šta je mislila onim što je napisala.

Zato je očito veoma važan dio komunikacije na društvenim mrežama – jasno i precizno definisanje onoga što govorimo. I ukoliko ne želite napraviti nesporazum ili biti pogrešno shvaćeni – 3 puta razmisliti prije nego nešto napišemo.

A sad druga važna stvar – nismo sami. Mnogi će reći da internet djeluje negativno po socijalizaciju i iskreno rečeno ima istine u tome, posebno ako gledamo iz ugla autora teksta Bacaju li vas u depru tvitovi i statusi ‘društveno bogatih’ frendova? . Ima i mnogo drugačijih primjera, svaki tweetup je takav primjer i u suštini kao i sve na svijetu – nema generalnih pravila i zaključaka. Međutim, danas je veliki broj ljudi na Twitteru i Facebooku pokazao da ima osjećaj za drugog i da mu nije svejedno. To su pomalo zaboravljene osobine. Sjetite se koliko je prije ljudi reagovalo a koliko danas kada na primjer neko padne na ulici ili kad nekoga pretuku ili zbodu u tramvaju.

Sve je manje onih koji reaguju i srećom, veliki broj njih je baš tu, na društvenim mrežama. Zato kažem da nismo sami. I koliko god to zvučalo blesavo ili ne znam kako – to je u stvari dobar osjećaj. Znati da će ti neko, ko zna koliko kilometara od tebe – pružiti ruku, osmjeh, lijepu riječ. Da će misliti o tebi ili na tebe. Neskromni će reći da je to ništa ili da je malo, čak i da je u pitanju lažna briga. A ja ću samo pitati – koliko ljudi u vašem stvarnom životu reaguje? Koliko njih samo pita šta vam je? Koliko njih odvoji svojih 15 minuta da vas sasluša čak i ako ne može pomoći? Sretni su oni koji imaju dosta takvih. A još sretniji oni koji ne dođu nikad u situaciju da provjere koliko ih je.

Dobro je imati ljude oko sebe, ali nije loše znati da i oni koje nisi lično upoznao misle na tebe.

About Cyber Bosanka

Blogerica - Cyber Bosanka Zaljubljenik u internet i društvene mreže. Radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje. Životni moto - Budi otvorenog uma. Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.

11 Comments

  1. masheenka

    March 31, 2011 at 3:20 pm

    Baš zbog činjenice da se danas glava okreće kad je neko drugi u nevolji mi je drago da se na TimeLine-u digla onolika frka. i Skljuc jeste u pravu, bolje džaba zadramiti nego sjediti skrštenih ruku i pustiti da se belaj desi. Meni je drago da je ona ok, i ovo joj je škola za ubuduće: ako se povlačiš sa neta, javiš makar jednoj osobi da je sve ok ali ides OFFLINE,a ne da mi slute slutave slutimo najgore :D
    Njoj pozdrav a tebi hvala što si reagovala!

  2. Neko

    March 31, 2011 at 3:23 pm

    Odličan potez twitteraša, ovime je pokazano kolika je samo razlika između nekog Fejsbuka i Twittera.
    I da, Tijana nije iz Tuzle koliko znam.

  3. soony07

    March 31, 2011 at 3:40 pm

    Vazno je da je uredu i da smo svi zivi i zdravi :)))

  4. nastasja

    March 31, 2011 at 3:48 pm

    Divno sto ste reagovali. :)
    Slazem se sa time da treba malo razmisliti pre definitivnog pustanja poruka u etar. Ljudi razlicito tumace…

    ;) Pozdravljam te puno!

  5. amnezic

    March 31, 2011 at 4:01 pm

    i ja sam pomislio na najgore kako je to sve zazvucalo. zato sam se i pitao sta je. sugradjanka mi je ali je ne poznajem. nije se prvi put desilo da neko tako napravi, najavi nesto sto vodi ka najgorem mogućem rjesenju.
    doduse, znam primjera mladih ljudi iz mog grada koji bez ikakvih znakova i najava napravili najgore.
    jeste, svi imamo srce i imamo empatiju, to nas cini ljudima.

  6. djurovski83

    March 31, 2011 at 6:31 pm

    Bas sam bila prisutna na TL juce kada su se svi pitali sta se desava…Iskreno sam se zabrinula i drago mi je da je sve ok sa njom.
    Ostanite sa tom devojkom u kontaktu to bih vas molila ako joj treba podrska mi Tviterasi smo tu :) mozda ne mozemo da resimo probleme ali bar mozemo da je podrzimo.
    Divan tekst,kao i uvek :)

  7. milja lukić

    March 31, 2011 at 11:28 pm

    Fantastičan tekst i tako topao, ljudski povod da se napiše!
    Pozdravi devojku.

  8. Iva

    April 1, 2011 at 12:47 am

    Cenim tvoj pristup svemu ovome – ukratko, sa devojkom sam se sprijateljila, jer me mnogo podseća na mene kad sam bila u tim godinama, a imala sam slični incident jednom, nažalost. I stoga, pohvala za tebe što ne spominješ ime. Mene se par ljudi zbog toga nekada davno i dalje seća, i nije mi prijatno; jer sam odrasla, promenila se i drugačije shvatam sve. Bravo. :)

  9. Nena

    April 1, 2011 at 11:02 pm

    Svaka čast. Nisam sigurna kako bih postupila da sam se našla u sličnoj situaciji. Pretpostavlja identično! Verovatno bih samo pre toga kontaktirala nešto više prijatelja za savet. Imati internet prijatelje zaista predstavlja veliko bogatstvo.

  10. Cyber Bosanka

    April 3, 2011 at 8:44 am

    @Masheenka: Svima nam je škola, baš kao što kažeš – ostavi bar nekom obavjest gdje ćeš da ne bi džaba pravili frku :)

    @Neko: Zavisi od ljudi na FB, bilo ih je i tamo koji su “tražili” :)

    @Soony07: Upravo tako, još godina 100 ;)

    @Nastasja: Pozdrav i tebi

    @Amnezic: Čini se da smo sve rjeđe ljudi, nažalost :(

    @Djurovski83: Ostaću, a ako šta bude trebalo zovem :)

    @Milja: Hoću, hvala

    @Iva: Ne treba ime, ovo je njena trenutna kriza a uz sve to može biti dobra lekcija ostalima

    @Nena: Slažem se. Nisam ni ja sama donijela odluku, pomogli su mi internet prijatelji ;)

  11. Pingback: Priča o jednom Milošu | Gunđam po kućama!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *