čitajsamnom

Zašto će moj blog ipak ostati razbacana svaštara?

By on December 27, 2013

Autor: Hana Kazazović

Juče sam se malo bavila ovim svojim blogom u smislu analiziranja analitike iz prošle godine. Pisaću poseban tekst o tome koji su to tekstovi bili najčitaniji ali moram priznati da mi je ta analiza potvrdila nešto što mene muči odavno i što mi, na neki način, stvara opterećenje kod pisanja bloga.

Naime, postoji nešto što se zove dobra praksa ili način kako da sa blogom postigneš nešto, a uglavnom se sastoji od toga da imaš određenu nišu ili ciljnu publiku kojoj se obraćaš. Idealan primjer su food i fashion blogeri kod kojih tačno znaš o čemu pišu i kome se obraćaju. To je dobro i za čitaoce jer tačno znaju šta će otvaranjem konkretnog bloga i naći na njemu.

Međutim, kod mene nema niše. Moj blog nije uredno složena ostava u kojoj tačno znate gdje ćete šta naći. Moj blog najmanje liči na specijalizovanu prodavnicu u koju dolazite kad vam nešto određeno zatreba. Mijenjajući template na blogu i boreći se sa kategorijama shvatila sam da je moj blog moje ogledalo. Ja ni u stvarnom životu nemam posebne ladice i police za svoje stvari. Kad mi zatreba nešto za šta ne znam tačno gdje se nalazi (a najčešće za mnogo toga ne znam) provedem pola dana preturajući po ormarima i ladicama. Kod mene na primjer gumica za kosu može biti bilo gdje – i u špajzu, i u stolu namijenjenom stvarima za posao, i u kupatilu. Može biti i u komodi sa čarapama, posebno ako je Laki imao dodira sa istom. Ja se čitav život trudim napraviti neki raspored i razvrstati i složiti sve na neka svoja mjesta. S vremena na vrijeme napravim veliko spremanje, sve složim i obećam sebi da ću od sada paziti. Traje to do prve žurbe uglavnom.

Najgore situacije su kad nešto važno ostavim i sebi kažem “Ovo je važno, zapamti dobro gdje si ostavila jer će ti to kasnije biti bitan podatak!” I tako sam pamteći bitno prije dva mjeseca čitav vikend provela tražeći rješenje o zatvaranju radnje. Već sam se raspitala i kako se vadi prepis, a onda ga nađoh u zadnjoj fascikli u stanu koju sam pregledala. DA, naravno da je kod mene uvijek sve što tražim na zadnjem mjestu, zar nije to uvijek tako? Živim u nadi da ću nekad to zadnje mjesto uzeti prvo u razmatranje te tako sebi uštediti vrijeme.

Potpuno ista je situacija sa virtuelnim dokumentima. Uglavnom ja sve njih čuvam, ali bih bila izgubljena da ne postoji opcija “search” na računaru. Ono što sam vremenom koliko toliko savladala jeste da fajlovima dajem koliko toliko prepoznatljiva imena, posebno zbog ove search opcije. Mada sam neki dan tražila jedan koji sam inovativno nazvala “1” pa je to trajalo pola dana, dok sam pregledala sve što u računaru ima broj 1 u imenu.

Kraljica organizacije, ta sam.

Sjetih se situacije kad sam u prošloj firmi sa kolegama imala problema oko upisivanja telefonskih brojeva u imenik. Traže oni broj štampara Enkija, slomiše se pod E i pod P (prezime mu počinjalo sa P). Na kraju mene zovu i pitaju gdje je. “Pogledajte pod Š”, govorim im. Mislim, meni je bilo logično da ga upišem kao “štampar Enki”.

I takva ja imam blog.

Dodatna otežavajuća okolnost u mom svrstavanju u neku nišu je to što su meni i interesovanja jednako neorganizovana. Ne znam što se ja kao sav normalan svijet ne mogu interesovati za recimo neke dvije stvari u životu. Bilo bi idealno kad bi me na primjer interesovao samo posao, evo konkretno internet i društvene mreže, a uz to eventualno biznis. Fino sam napisala e-knjigu o tome i ona još uvijek ima lijepu čitanost (lekcije iz nje mislim). Ne, mene pored svega toga interesuju i putovanja, i hrana, i zaštita životne okoline, i knjige, i zanimljivi ljudi… Nekad sam raspoložena pa pišem neke inspirativne priče. Nekad me iznerviraju političari pa bih dizala revoluciju. Nema skoro oblasti o kojoj nisam pisala, fali mi samo još neki recept pa da i to upotpunim. Da sam imalo bolja kuharica vjerovatno bih i to do sada uradila, ovako neću da se brukam.

Početkom septembra sam imala pokušaj ukalupljivanja svog pisanja i pokrenuh nešto što se zvalo Dream-Supermarket. Super je to bilo zamišljeno, da pišem inspirativne tekstove, da to bude mjesto na kojem će biti sve nešto pozitivno, da bude inspiracija drugima. I trajalo je neko vrijeme a onda se desio prekid. Uglavnom u mojoj glavi. Jedno jutro sam ustala i osjećala se kao da mi je neko isključio napajanje sa pozitivnog izvora. Gledala sam u prazan papir taj dan, pa sljedeći, pa je to potrajalo sedmicu, a onda se produžilo na mjesec(e). Mislim, nije da sam izgubila inspiraciju totalno, nego mi je odskakutala na neko deseto mjesto, a kad se vratila već sam imala prekid tog zamišljenog kontinuiteta. I nije mi izgledalo normalno da nastavim tamo gdje sam stala, jer sam odstupila od tog nekog svog plana, a tvrdoglavo htjedoh u tom projektu da se držim zapisanog plana pa kako god.

Ne ide mi sa kalupima. Ne ide mi ni sa pravilima baš najbolje, kad se tiču moje prirode i ličnosti. Inače sa pravilima nemam problem, čak i u ponoć na praznoj cesti čekam zeleno svjetlo, da ne pričam o nekim drugim stvarima. Ali pravila u kojima ja sebe trebam nekako sputati i odstupiti od svega onog što jesam mi stvaraju problem, koliko god se trudila ili imala želju da to ne bude tako.

I tako sam nakon nekih par mjeseci intenzivnog razmišljanja i meditiranja na temu šta ću sa sobom i svojim blogom, odnosno blogovima, donijela odluku da se prepustim i malo u stranu stavim razum. Pisanje samo po sebi kod mene najbolje ide kad ide iz srca i uglavnom ne pišem razumom. Moji tekstovi nastaju u cugu i obično ih objavim odmah nakon pisanja. Možda bi bilo bolje da se držim onog pravila da ih iščitam, pustim da odstoje 24 sata i slično. Ali tad opet to ne bih bila ja. I tako je generalna odluka da moj blog, koliko god šizofreno i haotično izgledao, ostane ono što ja jesam. Potpuno haotična ostava za moje misli, nerazvrstane i nabacane, onakve kakve zaista i jesu. Jedina poveznica sam im ja, odnosno mjesto na kojem su nastale. Pa ako ko nađe nešto zanimljivo u tome da ih čita, dobro i jeste. Ako ne, nema veze. Meni je konkretno lakše da pišem blog nego da idem psihijatru, a i jeftiniji je hosting sa domenom od njega, tako da sam svakako na dobitku.

A Dream-Supermarket ću iskoristiti za nešto drugo. Konkretno će to biti moj blog na engleskom, jer sam zaista zapela k’o sivonja sa odlukom da taj engleski savladam kako treba. Naravno, biće vjerovatno isto haotičan i nesređen kao i Cyber Bosanka, ali nema veze. Neke stvari vjerovatno ni ne treba gurati u kalup. Možda čak tako nesređene mogu biti zanimljive.

U svakom slučaju, meni je to jedini način na koji mogu funkcionisati, ako želim da budem ono što jesam. A kad je pisanje u pitanju onda mi je to jedina nit i pravilo kojeg se držim.

P.S. Oni koji bi ipak da postignu neki određen cilj pisanjem bloga, a najčešće je to zarada, neka krenu od čitanja ovog teksta 5 aktivnosti koje vam neće doneti veću vidljivost i prepoznatljivost u online zajednici

About Cyber Bosanka

Blogerica - Cyber Bosanka Zaljubljenik u internet i društvene mreže. Radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje. Životni moto - Budi otvorenog uma. Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.

22 Comments

  1. Nedim Sabic

    December 27, 2013 at 12:00 pm

    Onda zamjeni meni sa velikim search barom. Bit ce unikatno, interesantno i prije svega korisno. ;)

    Pisanje ti je mnogo napredovalo, a sretno sa engleskim, iako ces vjerovatno brzo shvatiti da to pisanje nije ni nalik pisanju na nasem pa ga odbacit. ;)

    Kako god – sretno i sretna Nova!

    • Cyber Bosanka

      December 27, 2013 at 12:12 pm

      A ja namjeravala uzeti i pokušati presložiti postove po nekom redu, da bar otprilike meni ima nekog smisla :D

      Za engleski pretpostavljam da je patnja, nego hoću da se natjeram da ga savladam, blog manje više, kako god ispadne.

      Hvala puno, sve najbolje i tebi u Novoj!

  2. cy3a

    December 27, 2013 at 1:13 pm

    Како сам се само препознала у овом тексту :) И ја сам потпуно неорганизована и у животу и на блогу, али некако функционишем :)
    Само настави као и до сада, а видим да ти лепо иде :)

    • Cyber Bosanka

      December 30, 2013 at 7:55 am

      Hvala puno, lijepo je vidjeti da nas ima dosta takvih :)

  3. bensedin art

    December 27, 2013 at 1:24 pm

    Samo ti ostani takva, mnogo si zanimljiva;))))

  4. Rokalj

    December 27, 2013 at 1:40 pm

    Tako sam se i ja tražio negdje, šta god krenem nije dovoljno interesantno. :) O onda mi neki dan padne na pamet da nema ni jedan sajt posvećen klubovima iz ExYu, i krenem sa motoklubovi.com , i za divno čudo i dalje me drži, plus što su mi folderi vezani za sajt organizovani poprilično dobro za raliku od svega ostalog. :D A ovaj tvoj blog volim baš ovakav, o svemu po nešto.

    • Cyber Bosanka

      December 30, 2013 at 7:57 am

      Ti imaš idealnu varijantu sa ovim Moto klubovima – voliš to i inače živiš tu ljubav, da tako kažem, pa onda sve samo pretoči na blog i biće super. Malo sam pogledala i moram priznati da izgleda jako zanimljivo. Samo budi uporan, odnosno nemoj odustati kad se (i ako se) pojave neki problemi ili dođe do zamora.

  5. бака Штрумпф

    December 27, 2013 at 9:10 pm

    Ето, ја те читам иако си хаотична. Многи то зову организованим хаосом, па иако сам лично организована и све, докле год некоме одговара нешто друго, нема потребе мењати то. Дакле, само тако настави. У калупе се и не треба уклапати!

    • Cyber Bosanka

      December 30, 2013 at 7:58 am

      Hvala :) Moj haos i nije baš nešto organizovan ali je bitno da se ja uspijem snaći u njemu, pa valjda nešto ispadne od svega

  6. Negoslava

    December 27, 2013 at 10:14 pm

    Uh, skoro pa kao da sam ja pisala ovaj post. Doduše, moj, taj blog koji je trebalo da bude specijalizova, visi negde u nekoj atmosferi iščekivanja i planova, a ostalo je, otprilike, sve isto.Skoro sve isto.
    I sada si me utešila, jer sam ja mislila da radim sve loše,a budući da spadaš među Mnogo Uspešne Poznate Blogere,ipak ne može sve to da bude baš tako loše.
    Uz puno sreće i bar malo veću komercijalizaciju bloga, želim ti uspešno narednu godinu.

    • Cyber Bosanka

      December 30, 2013 at 8:01 am

      Hvala puno, draga Negoslava. I vama sve najljepše u novoj 2014. godini želim od srca.

  7. Alen

    December 28, 2013 at 8:47 pm

    Rekao bih da djelimično podcjenjuješ ovaj svoj blog. Sudeći po Fb Like Boxu postoji 1751 osoba koja bar povremeno svrati ovde (kao ja sad), a to nije za potcjenjivati niti je bez razloga. Ako bih se pravio pametan, rekao bih da trebaš da organizuješ članke u fioke i oblasti da je svima sa početne jasno gdje bi se šta moglo naći i još važnije, da skineš breme obaveze da redovno objaviš članak svakih nekoliko. Publika je bezobrazna, kao dioničarsko društvo – ako ih navikneš na dovoljno dobro, ipak traže još.

    Srećna Nova!

    • Cyber Bosanka

      December 30, 2013 at 8:04 am

      Hahaha, fino si to rekao, hvala ti puno. Djelimično napravih organizaciju foldera, pokušaću se držati toga.

      Sve najbolje u 2014.

  8. Dragan Radović

    December 30, 2013 at 12:26 am

    Neko piše o ekonomiji, neko o hrani, neko o marketingu, neko o modi, a neko, jednostavno, piše zanimljivo.
    Pisati zanimljivo je najveća, ali i najskupocenija niša u blogeraju.
    Potrefi se, normalno, da i blogeri iz drugih „resora“ pišu zanimljivo i mi to čitamo čak i kad nas ta oblast, sama po sebi, toliko ne interesuje.
    Čitamo jer je zanimljivo napisano.
    Nekom je dato da, ma o čemu pisao, ume da nas zadrži sred svojih rečenica.
    E, to je, Hana, tvoja niša.

    • Cyber Bosanka

      December 30, 2013 at 8:10 am

      Ovo je zvanično najveći kompliment koji sam u životu dobila za svoje pisanje. Hvala do neba na ovim riječima.

  9. Miloš Miladinović

    January 3, 2014 at 11:17 am

    Iskreno kao da sam ja ovo pisao i istu sam odluku doneo, sa početkom 2014. godine prelazim sa Blogger-a na hosting sa domenom, prepustiću se pisaću o svemu što mi u tom trenu bude interesantno i evo tako je i bilo. :)

    • Cyber Bosanka

      January 5, 2014 at 9:58 am

      Super, sretno! Vjerujem da će biti uspješno to opuštenije pisanje :)

  10. Fatima

    January 23, 2014 at 9:13 am

    Ooooo, draga Hana, potpuno te razumijem! Još samo reci da si blizanka u horoskopu pa da upotpunim sliku :) Ista sam ti, milion započetih stranica, a nigdje sebe da nadjem.. Divim se onim blogerima koji su pronašli jednu i samo jednu nišu, ali moja interesovanja su mnogostruka, zbog čega samo završim isrcpljena raznoraznim istraživanjima i prikupljanjem materijala, koji na kraju skupljaju digitalnu prašinu. :)

    • Cyber Bosanka

      January 23, 2014 at 9:23 am

      Drago mi je da nas ima :) Nisam blizanac, strijelac, ali slično je to izgleda :D

  11. Jelena Medić

    January 16, 2015 at 2:03 pm

    Iako svaštarenje s vremena na vreme zna izluđivati onoga ko svaštari (i sama sam jedna od tih, pa vrlo dobro znam ovo o čemu pišeš) ipak je zabavno i potpuno prirodno da čovek nije samo jedno interesovanje. Saglasna sam s Draganom. Važno je da tekstovi budu zanimljivi. :)

    • Cyber Bosanka

      January 16, 2015 at 2:27 pm

      Slažem se u potpunosti :)
      A posebno ti hvala na ovom komentaru jer si me vratila i na sve ove ostale lijepe koje su napisali meni dragi ljudi, pa mi baš bio gušt ponovo ih pročitati :)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *