Loading

Zašto je Ivo Andrić moj omiljeni pisac?

Jutros Mahlat napisa da je na današnji dan 1975. godine umro Ivo Andrić. I osjetih potrebu da napišem nekoliko rečenica…

Konkretno, baš juče završih sa čitanjem knjige “Smrt je neprovjerena glasina” Kusturice, a jedna od stvari koja je postala sinonim za Kusturicu jeste Ivo Andrić. Ne zbog Andrićgrada koji gradi, nego zbog njegove opčinjenosti djelom Ive Andrića. Neću pisati o knjizi ali ako vas ona zanima preporučujem osvrt na istu koji je napisala Milja Lukić – Biti svoj, uprkos svemu (“Smrt je neprovjerena glasina”, Emir Kusturica). Zbog tog osvrta sam je dijelom i ja pročitala. Kao i zbog toga što uvijek volim da donosim svoj sud o svemu. Iz istog razloga vrlo često čitam kolumne ljudi sa kojima se često ne slažem i posjećujem portale koji se ne uklapaju u neke moje stavove.

Jednostavno – volim čuti drugačija razmišljanja i pokušati shvatiti zbog čega su drugačija, zašto se razlikuju od mojih i kakve su šanse da ima istine u njima a da ja mislim pogrešno. Valjda sam tog nekog “otvorenog uma”, tako bi se valjda mogla opisati ta moja osobina.

Ali da se vratim na Ivu. Kusturica u svojoj knjizi par puta ponavlja da bi kao kaznu za tutumrake uveo čitanje svih Andrićevih djela. A ja bih na to dodala – i Selimovićevih. I uopšte, svako koga Bosna i Hercegovina zanima na bilo koji način bi trebao pročitati sva djela Ive Andrića i Meše Selimovića. Tek nakon toga bi mogao bar malo shvatiti kakvi smo, odnosno koliko smo komplikovani, i dobri i loši.

U mom ličnom izboru kojeg od njih dvojice više volim prevagu je odnijela jedna knjiga, a to su “Znakovi pored puta”. Da nema nje nikad se ne bih mogla odlučiti, ali su “Znakovi pored puta” moja sveta knjiga.

A što se tiče svih onih razvlačenja i natezanja oko toga čiji je Ivo pisac (a ista stvar je i sa Mešom) odgovor je za mene vrlo jednostavan – svakog onog ko se pronađe u njihovim djelima. Za mene je moj. I hvala mu na svakoj riječi koju je napisao.

A na kraju, od njegovih citata izdvojiću samo dva:

– U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne umije da mrzi.
– Čim jedna vlada osjeti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje, treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.

15 comments

  1. I meni je Ivo Andrić, uz Mešu Selimovića, jedan od najboljih pisaca koje sam čitao. Travnička Hronika je knjiga kojoj se često vraćam, ali to je možda i iz sentimentalnih razloga jer sam rođen u Travniku. MOžda ne bi bilo loše da napišeš nekad par redaka i o knjizi Emira Kusturice. ja volim čitati biografije i moguće da se jednom odlučim i za čitanje njegove.

    1. Milja je u onom svom tekstu napisala otprilike sve što i ja mislim. Ali u pravu si, možda i napišem.

      I da, kad spomenu Travnik, ja mislim da u tom gradu ima neka čarolija. Toliko dobrih, vrhunskih ljudi je dao taj grad, i kad god to kažem mama mi fino “objasni”: “Pa to ti je bio vezirski grad” :)

  2. Ne samo zbog Nobelove nagrade, Ivo Andrić JESTE naš najveći pisac! Pod “naš” mislim na bivšu Jugoslaviju. Mnogo mi se svidelo Jergovićevo pisanije o tome: http://www.e-balkan.net/drugi-piu/12758-jedan-andriev-izbor.html#.TzWek1yS_cc.facebook
    Dok sam radila u školi, čula sam jednu bivšu učenicu kako savetuje drugu, kojoj predajem: “Ako obožavaš Andrića i Disa, završila si posao – imaćeš peticu.” Oni (osnovna škola) doduše u lektiri još nisu imali Miljkovića, B. Stankovića, Krležu, Selimovića… inače bi im za peticu bilo potrebno mnogo više. :)
    Kako deca očas posla “provale” kakvi smo i šta volimo!

  3. Da, ta priča o vezirima je super ispričana u Hronici. Puno specifičnih običaja “običnih” ljudi i, meni posebno simpatičnih i poznatih, lokalnih izraza. Zapravo jedno bezvremensko djelo o ljudskim odnosima iz kojeg se i danas može učiti.

  4. Ivu Andrica ne volim. Priznajem da ima djela sa kvalitetnim idejama, mislima i zaključcima. Bez obzira sto nekog ne volimo, slazuci se u jednom dijelu sa Cyber bosancicom, treba ga upoznati. Tako funkcionira culstvo kod covjeka. Da nema lazi nebi znali sta je istina… Poenta je u znanju !

  5. Evo jednog izvrsnog, naucnog, I isitinski kriticnog osvrta na autobiografiju “Smrt je neprovjerena glasina” Emira Kusturice. Milodragovich je predavac na nekom poznatom univerzitetu u USA, I istinski je raskrinkao Kusturicinu demagogoiju. Na ovom blogu se nalazi prevod:

    http://kusturicaglasina.blogger.ba/arhiva/2013/04/22/3530193

    I sa fusnotama:

    http://kustabiografija.wordpress.com/2013/04/22/osvrt-na-autobiografiju-emira-kusturica-smrt-je-neprovjerena-glasina/

    Po mom misljenju, ovo je jedan od najboljih I najdubljih osvrta sto sam u zadnjih par godina procitao.

  6. Cuj raskrinkao Kusturicu, pa nije on zavjerenik da se raskrinkava! Mrznja je cudo sunarodnice, oslobodi se.
    Nema nikakve zavjere pa nema poterebe ni za raskrinkavanjem.
    To je samo u glavi Johna Milodragovicha ( kakav historijsko konglomerat u imenu). A kome je on profesor kad je i sam zaveden i zavadjen sa umom svojim. Mrznja je cudo kako zasljepljuje ljude i pravi neljude.
    Aj da ne gubim vrijeme
    ostaj u zdravu razumu

Leave a Reply

X