Sanel Kabiljagić i Adnan Suljanović – bend “Jall Aux Yeux”: oni u Bihaću pjevaju na francuskom

Autor: Hana Kazazović

U okviru projekta “Izgradnja i konsolidacija kapaciteta za prevenciju sukoba” kojeg finansira Evropska unija (EU), a provodi Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni i Hercegovini realizujem svoj projekat “BH ljudi” u okviru kojeg ću u narednih pola godine predstaviti 100 zanimljivih ljudi iz BiH, po mom izboru.

Predstavljanja radim u audio formi (uz transkript, da sve forme budu zadovoljene), a dvanaesti koje imate priliku čuti su Adnan Suljanović i Sanel Kabiljagić iz Bihaća, članovi benda Jall Aux Yeux (u daljem tekstu ću ih pisati “Žaluzije”) :D

Podcast – audio snimak:

Transcript podcasta:

Hana:

Kada vam neko kaže da u Bihaću postoji bend koji svira pjesme na francuskom jeziku i vi onda pronađete tu pjesmu i poslušate je, a čitavo vrijeme dok je slušate ne možete prestati da cupkate i igrate uz nju, onda jednostavno dobijete želju da odmah upoznate ljude koji se “kriju” iza tog benda i da popričate sa njima o tome šta je u stvari njih ponukalo da u jednom Bihaću sviraju i pjevaju na francuskom. Upoznala sam dva člana benda “Jall Aux Yeux”, ima ih 7. Bio je to jedan jako zanimljiv i inspirativan razgovor. Ja se nadam da će i Francuzi čuti za bend “Jall Aux Yeux”, a da će u Bosni i Hercegovini postati onako baš poznati i da ćemo svi zajedno cupkati i plesati uz njihove pjesme.

Hana: Bend se zove Jall Aux Yeux (Žaluzije), šta to znači?

Adnan Suljanović:

To je neka naša lokalna igra riječi vezana za jedan toponim ovdje ali bi voljeli da svak pojedinačno proba da otkrije šta je to “u očima” – je li to možda žal u očima, ili je sreća u očima ili je pobuna u očima.

Sanel Kabiljagić:

A inače je jedno selo pored Bihaća se zove Založje pa je to malo i igra riječi bila, šega naša.

Adnan Suljanović:

Ali evo što se tiče početka samog benda otprilike znači krajem 2015. početkom 2016. smo mi počeli sa nekim probama. Uobličili smo nekih par pjesama koje smo mi mislili ovako da bi mogle dobro da nas predstave, pa smo onda to i snimili u studiju “Pavaroti” u Mostaru. Onda smo to izmiksali ovdje kod našeg prijatelja Nemdžada Alića u studiju u Bihaću i onda smo to zajedno snimili sa nekim našim prijateljima koji su stvarno pomogli puno u tome, znači Đema Ćatić i Dinko Abdić i stavili to na YouTube i sad nam se ljudi javljaju i kažu da im je jako interesantno pa bi željeli da pričaju sa nama, pa evo pričamo :D

Hana: Ima vas 7 – ko sve čini bend?

Sanel Kabiljagić:

Tako je. Priča je krenula od naša 2 člana. Oni su takoreći glava koja je stvorila bend. To su Jure i Jasmin. Jure je inače profesor francuskog i latinskog jezika i on je autor svih tekstova. Jasmin je inače moj bivši učenik iz umjetničke škole i sad smo kolege, sad on i radi u jednom područnom odjeljenju naše škole. Jako je talentiran, prije ovog benda smo zajedno radili sa “Haman džezom” i baš nekako u to vrijeme kad smo radili to zadnje snimanje nekih pjesama, obrade nekih sevdalinki starih sa područja Krajine meni se iskreno najviše svidio njegov aranžman jedne pjesme koju je on aranžirao a nekako uporedo u to vrijeme je on krenuo da radi sa Jurom. I pričali smo na tu temu, on je ispričao priču kako se kreće sa tim. Ja sam bio zainteresiran da čujem baš kako to zvuči. Nakon prve probe, znači prije toga je već Adnan počeo da svira bubnjeve sa njima i imali su još jednog basistu. Kad sam došao na prvu probu ja sam totalno bio iznenađen zvukom, potpuno drugačije od svega onog što sam ja radio do tad. Tako da nas sad ima 7 jer smo se širili. Pjevač nam je Sanel Jušić. On je nastavnik likovnog vaspitanja i jako je talentiran za učenje stranih jezika. Vjerovatno kroz ove sve projekte koje radimo zajedno postaće i poliglota :D

Na kraju priključio nam se i Elvedin Malkoč na saksofonu. On je isto bivši učenik umjetničke škole, završio je muzičku akademiju, veliki je ljubitelj džeza, jako talentiran momak i čim se vratio u Bihać nakon studija odmah sam predložio da se i on uključi jer sekcija truba saksofon sve skupa zvuči zajedno.

Još bih spomenuo na ovim snimanjima u Pavaroti centru basista je bio Goran Andreaš. Nažalost zbog aktuelne situacije ove kakva jeste, svi znamo da ljudi odlaze odavde, on je sa porodicom odselio u Sloveniju tako da sad imamo novog basistu s kojim radimo probe – Marka.

Hana: Imate već dosta svojih autorskih pjesama?

Adnan Suljanović:

Ima, ima. Jure i Jasmin su ovako jedan par koji dosta outputa daju muzičkog. Znači stvarno su onako dosta “plodni” da kažem po tom planu i pored ovih nekih pet pjesama koje smo snimili imamo još nekih pet koje su maltene spremne za snimanje. A pored toga i dolaze nove pjesme konstantno. Njih dvojica kao kreativni tim stvarno su baš onako puno se iz njih može izvući i imamo mi neke planove šta da se radi i dalje u budućnosti. Voljeli bi na neki način zaokružiti ovu prvu cjelinu benda sa nekim albumom i mislim da će se to otprilike na jesen već polako i desiti jer otprilike nekih prvih 10-12 pjesama koje smo zaokružili u ovoj 2016. i početkom 2017. da bi to u septembru se moglo na neki način okupiti u jedan prvi uradak, album Žaluzijea.

Hana: Do tad svirate gdje god vas zovnu ili…?

Adnan Suljanović:

Pa sviramo da, ljeto ćemo probati malo promovisati ovo što radimo i kroz radio i TV stanice i kroz internet, naravno, ali najviše i uživo. Voljeli bi i imamo već dogovorene neke koncertne nastupe, nekoliko nastupa i na nekim festivalima koji su vezani ovako za promociju novih bendova. Pa evo, ja se nadam da će biti dosta radno u tom smislu ovo ljeto.

Hana: Postoji li potencijalna želja da se predstavite u Francuskoj?

Sanel Kabiljagić:

Naravno da postoji. To su neke skrivene želje u nama, ne samo u Francuskoj nego… iskreno kad smo krenuli sa ovim nemamo neke pretjerane ambicije da sviramo po Bosni. Ne zbog toga što mrzimo Bosnu nego jednostavno to je bila želja u nama da pokušamo nekako osvojiti širi prostor, po festivalima i tako… i da malo upoznamo i druge kulture i tako jer s obzirom na to da ovo je nama takoreći hobi. Jedino meni je muzika i profesija i hobi, svi ostali članovi benda rade poslove koji nemaju veze sa muzikom. I zašto ne pokušati iskoristiti, spojiti ugodno s korisnim, proputovati malo, vidjeti svijet, upoznati novih ljudi

Adnan Suljanović:

Mislim da ova muzika koju mi radimo… teško je inače staviti bilo kakav tag na muziku a naročito reći “ovo je bosanska muzika”. Šta znači to? Meni je najgore kad kažu, kad se počne ovo oko pisaca znaš – je li Ivo Andrić bosanski ili je hrvatski? Čovjek nadrastao sve te nacije, toliko je veći od svega da je totalno bezveze pričati o tome. Muzika koju mi radimo je stvarno amalgam najrazličitijih uticaja. Vrlo evropska da kažem, pa i američka jer ima stvarno i džeza, ima i nekih ne znam tema kao slavenskih pa ima nekih folk tema. Pa ima i nekih plesnih tema, pa indi, pop, rock, panka, svega stvarno ima i ne bih mogao reći da je to neka bosanska tradicija. Jer sad to nešto ograničavati, mislim da muzika definitivno i ne može da bude ograničena, zato i jeste muzika tako univerzalno sredstvo izražavanja. Taj jezik koji se samo koristi on je eto igrom slučaja francuski. Ne kaže niko da neću ja napisati neki tekst na engleskom recimo ili njemačkom pa da i to snimimo. To bi mi bilo sasvim nekako normalno, ne bi mi bilo ništa neobično u tome da se na nekom drugom jeziku iskaže čovjek. Naročito kad se nalazimo u Evropi koja je sama po sebi vrlo raznolika i naravno da bi željeli da što dalje ovu muziku pošaljemo i da je ljudi čuju i da im se svidi, ili da im se ne svidi.

Sanel Kabiljagić:

Kad smo imali prvo gostovanje i prvu uživo svirku na radio Bihaću pa na pitanje novinara kao “otkud baš francuski?” odgovor je bio “zato što ne znamo češki” :D

Adnan Suljanović:

Da, treba iskoristiti sva znanja koja posjedujemo. Igrom slučaja Jure stvarno ima tu pjesničku dušu. Imam osjećaj da su ti tekstovi, odnosno i jesu dosta vezani za francusku književnost i odatle crpi dosta tih tema i razmišljanja i eto igrom slučaja on se izražava na francuskom, valjda mu je to nekako… mislim da to ima veze i sa onim što čovjek ponekad kad stavi neku masku onda se oslobodi u tom nekom razmišljanju znaš i onda možda je taj francuski samo maska da jednostavno lakše kaže ono što misli.

Evo ta jedna pjesma – probajte ostati mirni dok svira :)