Pročitala sam ovu knjigu nedavno i baš mi se dopala. U pitanju je nešto kao autobiografija autorice, psihoterapeutkinje. Kroz nekoliko priča o pacijentima, kao i svoju ličnu priču, ona predstavi sve prednosti psihoterapije i čitalac, ako se nije sreo sa tim već i ne zna šta očekivati, može baš dobiti uvid u to šta sve psihoterapija može.

Uz sve to, ona piše jako zabavno i toplo i uživanje je čitati je. Zato zaista od srca preporučujem ovu knjigu.

A tu sam izdvojila citat iz nje, jer mi baš dođe kao ona topla dekica koja vas ušuška i ugrije. I zato ga pišem i ovdje, neka ostane zauvijek jer znam da ću mu se vraćati.

„Možemo to smatrati pauzom, odgovara Vendel, a onda dodaje ono što je najteže izgovoriti, „čak i ako se više nikad ne sastanemo.”

Smiješim se, znam tačno na šta misli. Veze s drugim ljudima se ne završavaju zaista, čak i da nikada više ne vidite neku osobu. Svaka osoba s kojom ste bili bliski nastavlja da živi negdje u vama. Vaši bivši partneri, roditelji, prijatelji, ljudi koji su živi ili mrtvi (simbolično ili doslovno) – svi oni bude uspomene u vama, svjesne ili nesvjesne. Često utiču na vaš odnos i prema sebi i prema drugima. Ponekad vodite s njima razgovore u glavi; ponekad vam se obraćaju u snovima.