Autor: Hana Kazazović
U okviru projekta “Izgradnja i konsolidacija kapaciteta za prevenciju sukoba” kojeg finansira Evropska unija (EU), a provodi Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni i Hercegovini realizujem svoj projekat “BH ljudi” u okviru kojeg ću u narednih pola godine predstaviti 100 zanimljivih ljudi iz BiH, po mom izboru.
Predstavljanja radim u audio formi (uz transkript, da sve forme budu zadovoljene), a 30. kojeg imate priliku čuti je Almin Tabak iz Visokog.
Podcast – audio snimak:
Transcript podcasta:
Hana:
Almin Tabak je frilens fotograf iz Visokog. Inače je i inžinjer šumarstva, još uvijek ne diplomirani, ali i to će doći na red. Fotografijom se bavi već 20-ak godina, a počeo je davno slikajući na film, samo nije uvijek izrađivao te fotografije jer je bilo skupo, pa sada ima više od 100 filmova izrađenih na kojima nema pojma šta se nalazi. 2011. godine je kupio svoj prvi digitalni fotoaparat i počeo čak i zarađivati fotografišući. Iako on smatra da mu marketing nije jača strana i da se ne promoviše dovoljno, ja to ne bih baš mogla reći jer sam ga našla upravo zahvaljujući tome što sam na lokalnom portalu iz Visokog vidjela njegove odlične fotke grada zimi. Zainteresovalo me ko stoji iza njih pa sam ga potražila i ovaj razgovor sa njim ubilježila kao jedan od onih tokom kojih sam se najviše smijala :)
Almin Tabak:
A znaš šta je to bilo zapravo, što su te fotografije bile zanimljive? Prvo bilo je užasno hladno, veliki snijeg, niko nije htio napolje, a svi su htjeli da vide kako je to. Jedini sam ja budala ovuda hodao :D A onda sam ja skontao tad da ljudi pravo vole Visoko, razumiješ. Ljudi vole Visoko, samo je malo čudna atmosfera. Tako da mi je bilo pravo zanimljivo koliko je to raje objavilo. Čak je i načelnica šerovala. Ja sam ti sve moguće žanrove probavao u fotografiji, jedino aktove nisam radio. Na jednoj sam kartici imao, to je malo smiješno – slikao sam rođaku kravu za PIK-a, na istoj kartici je bila načelnica, pa je bila jedna svadba, jedna sahrana i jedan rođendan. To sve na jednoj kartici, tako da zamisli koliko je moj portfolio strašan, od krave do… iz krajnosti u krajnost. Mislim to da bi čovjek nekad preživio moraš raditi za pare. Ne biram uopšte. 
Svi vole spontane fotografije. Kad slikam svadbe svi kažu «Hoće li biti onih spontanih fotografija kako ti znaš?» Ja sam radio dvije kampanje, ja sam bio njihov oficijelni fotograf. Prije 8 godina i prije 4 i sad ova zadnja. Ja sam bio fotograf svim mogućim opcijama. Čak sam bio na prelazu smjene, radio sam za bivšeg načelnika i sad za buduću načelnicu. I ovaj jedan mi rekao «Ti si dobar, ko god da pobijedi tebi dobro». Ali u suštini ja jesam neutralan, ja nisam ničiji. Često ljudima moram objašnjavati, pošto je u nas malo nekad ovde teška situacija i ovde moraš biti nečiji. A ja ne želim da budem ničiji, pa ja objašnjavam ljudima «Ja sam ti isto kao automehaničar ili pekar. Svako kod mene može doći popraviti auto ili kupiti hljeb».
Ja sam slobodan, samostalan. Svi smo mi u neku ruku robovi na nekom globalnom nivou, ali bih volio da sam slobodan, da nisam ničiji. Ne volim da sam nečiji, to je zapravo sloboda, mogu da radim šta hoću, za pare, pošteno i ko god me plati ja ću raditi.
Izložbu si imao jednu ili više?
Imao sam jednu izložbu, svoju samostalnu, u okviru festivala. Ali bio je nekih mojih fotki, bila je fotografija godine prije 3-4 godine, bila je jedna moja fotografija izašla među prvih 50, to je bila kolektivna izložba u Vijećnici. Bilo je još nekih izložbi.
Zašto voliš Visoko?
U stvari Visoko volim zato što mi je tu sva raja, familija, prijatelji.
Jesi razmišljao o tome da odeš van BiH?
Svaki dan ja razmišljam o tome.
Šta te drži ovdje?
Najviše roditelji. Zbog njih. Volio bih ja negdje otići ali mi se ne ide zbog njih. A i pokušavao sam par puta ali mi nije uspjelo. Ali iskreno kad bi mi se ukazala neka dobra prilika otišao bih, na par godina. Čisto zbog ekonomske situacije. Otišao bih u stvari da kupim dobru opremu, zaradio bih i kupio dobru opremu a onda bih tu radio. E sad, mnogi koji su otišli više nemaju namjeru da se vrate, znači ipak je tamo nešto… ne znam šta je. Ali eto, pričao sam ti, bio sam u Barseloni, kad sam vidio kad vozovi dolaze na vrijeme kako to izgleda super. A kod nas zakasni jedan dan, odnesu i šine u Maglaju tako da eto.
