Nemam ja ništa protiv akcije licenciranja softvera u BiH. Čak bih jako voljela živjeti u državi u kojoj bismo svi koristili regularno nabavljene programe, po mogućnosti kupljene jer to znači da bi bilo para i za to. Međutim, protiv ove trenutne akcije provjere legalnosti softvera u BiH imam svašta nešto. Samo me niko ne pita ništa.

Konkretno, najmanje deset godina se pitam šta rade i čemu služe inspekcije u BiH, posebno inspekcije u Federaciji BiH? Ne znam ni sama koliko sam lično tekstova napisala o tome da je čitava Zenica jedna velika pijaca u kojoj se po ulici prodaje sve – od gaća i čarapa do hrane. A kroz centar grada ne možeš proći od kartonskih štandova sa piratskim filmovima i igricama. I to traje godinama i nikom ništa. S vremena na vrijeme se desi akcija u kojoj inspekcija pokupi robu, rastjera prodavače i 24 sata ih ne bude. Sutradan već imate situaciju kao da se nikad ništa nije desilo.

Prije 2-3 godine sam lično poslala upit u Federalno ministarstvo trgovine sa pitanjem kad i ko se misli pozabaviti prodajom hrane na ulicama Zenice. Ljeto je bilo i vrućine stalno preko 30°C, a na ulici štandovi sa čokoladama, keksom, pavlakom, mlijekom i ostalom hranom. Ne domaće, nego iz industrijske proizvodnje. Ja sam pisala mail, a nakon 15 dana dobijem telefonski poziv u kojem me iz tog ministarstva pitaju za zemaljsku adresu da mi pošalju odgovor. Rekla sam im koja je pitajući se što mi ne odgovore mailom a kad sam dobila taj famozni odgovor bilo mi je jasno zašto. Naime, taj papir je imao nekoliko protokolarnih pečata da bi se znalo u njihovoj evidenciji da je napisan i poslat. A odgovor je bio u 2 rečenice, otprilike u smislu “Primili smo vaš upit, ali za taj slučaj je nadležna inspekcijska služba u vašem gradu”. Ništa više. Zato što je bio takav odgovor ja ga danas i nemam sačuvanog – uz nekoliko spominjanja familije autorima isti sam iscijepala i bacila. Sad mi žao.

Znači, ministarstvo trgovine ne zanima što se na ulici trguje nelegalno hranom i piraterijom. Inspekciju isto ne zanima, jer da ih zanima za ovih desetak godina bi našli rješenje da to spriječe. Ali uredno inspektori primaju plate i idu na posao. Sjede u kancelarijama? Ne, varate se, obilaze privatnike, naravno.

Imam kolege koji su vlasnici obrta za izradu suvenira. Skupa smo počeli raditi i radili godinama zajedno. Sve ovo što oni rade regularno, prijavljeno i na šta plaćaju porez mnogi u Zenici rade kod kuće “na crno”. Ove što rade po kućama inspekcija ne obilazi nego stalno dolazi mojim kolegama, odnosno svim regularno prijavljenim firmama. Kad su oni pitali inspektore postoji li način da njih zaštite u smislu da utiču na to crno tržište, dobili su negativan odgovor. Rečeno im je da inspekcija nema pravo nikome ulaziti u privatni posjed. Tačka, nema dalje. To što na svakog prijavljenog štampara imaju 2 “kod kuće” koja time što rade “na crno” imaju niže cijene nikom ništa.

Nedavno sam pričala sa regularnim taksistom u Zenici koji mi je rekao da oni u svom udruženju imaju dokumentovane neprijavljene prevoznike koji u svojim automobilima prevoze putnike “na crno”. Na moj komentar da ih ima sigurno stotinjak ostala sam šokirana kad sam čula tačnu cifru – preko 400. A budžet pune ovi regularni. I platu inspektorima daju ovi regularni.

Sa pekarima sam pričala i oni su mi rekli da u Zenici ima bar desetak neprijavljenih pekara koje rade isto “na crno”. Rade preko noći, razvezu hljeb po malim radnjama i preko dana ih nema.

Znam lično nekoliko teta koje po bolnici i Opštini prodaju zlato i srebro. Daju na rate, obilaze ih kad su plate. A znam isto tako nekoliko zlatara koji su morali zatvoriti svoje radnje jer nemaju posla.

Znam nekoliko onih koji prodaju pidžame, donji veš i čarape po bolnici. I isto tako znam par vlasnika radnji istog asortimana koji su pred zatvaranjem.

Teta u centru Zenice zatvara knjižaru. A ulicom kad hodate zapinjete za prodavce knjiga.

Da nabrajam dalje? Nastavite vi umjesto mene, znam da svako od nas za svaku djelatnost može navesti ovakve primjere.

I sad je najveći problem nelegalni software? Da, i ja mislim. Ne mogu progutati tu priču, nikako.

A ako kažete da je to prioritet i trenutno najvažnije, onda je sve moralo ići pripremljenije, uz malo više kampanje i propagiranja besplatnih programa. Vlasnici najmanje pola malih radnji i obrta u koje će ući ovi inspektori nemaju pojma o tome da mogu imati i nešto što nije Windows i što je besplatno. Nisu nikad ni čuli za Linux ili Open Office. Niti će im ovo biti prva kontrola i prva kazna koju će platiti – ne zato što rade sve pogrešno nego zato što ova država ima takvu birokratiju da to i može finansirati samo kaznama.

Sve do jednom, dok se sve ne zatvori i dok ti inspektori i budžetlije ne ostanu bez plata. Samo što će onda biti kasno da se bilo šta popravi.

O tome koliko su pripremljeni inspektori za ovu akciju možete pročitati na Licenciranje softvera je trenutno nerealno u BiH?