Šta vi uradite kad vas mama zamoli da joj se pridružite na nekom događaju, skupu ili manifestaciji? Vjerovatno isto što i ja – ne razmišljate previše o skupu nego akcenat stavite da mami učinite to zadovoljstvo i pristanete. Tako je i meni moja mama prije par dana rekla da je dobila nešto na nekoj nagradnoj igri i da treba u četvrtak preuzeti to, ali sama manifestacija uručenja nagrade je uz večeru za 4 u hotelu “Dubrovnik”. Ona planirala sebe i tatu i mene i čoJka. Besplatna večera u hotelu “Dubrovnik”?! Idemo, naravno.

I bili smo. Dragi moji gosti, nikad me niko nije više udavio… O čemu se radi?

Ispostavilo se da je veče ustvari prezentacija Royal Wool firme koja prodaje one deke, jastuke i ostala čudesa za spavanje, ali od vune. Woolmark kvaliteta, sjećate se toga? Čista runska vuna i fazoni… Mama je dobila jastučić dimenzije 40×40 cm kao poklon. A mi smo dobili nepuna 3 sata priče o proizvodima za spavanje.

Ali da krenem redom. Manifestacija je održana u konferencijskoj sali Metalurg City Centra u Zenici. Znači ne u hotelu “Dubrovnik” jer hotel “Dubrovnik” ima samo sobe. Mene bilo strah kad sam vidjela pozivnicu da nas ne zatvore negdje u sobu. U sali postavljeno par stolova, na njima stolnjak i salvete. Na ulazu nas dočekao Mirza koji je rekao da je naš domaćin. Momak uredan, u odijelu, ispostavilo se da je on domaćin svega toga i da nema nikog uz sebe. Prisutnih 20-ak ljudi, uglavnom stariji. Samo što smo sjeli krenuše konobari iznositi večeru.

Slika govori više od riječi:

Komad pohovane piletine, dvije kuglice krompira, kupus salata. Ukus solidan, ništa spektakularno ali može se jesti. E sad, da li biste se vi suzdržali da ne računate u sebi koliko može koštati ta večera? Ja nisam mogla pa skontah da košta malo. Ali ok, kontam besplatna je pa šta sad, šuti i jedi koliko možeš. Znam inače kakva je kuhinja u restoranu “Trubadur” koji je to spremao pa na osnovu toga zamišljam kako je tekao dogovor oko ove večere i svega. Bilo je garant “Daj nam svega za 3,00 KM”. Ovo što smo mi dobili pod nazivom večera inače u “Trubaduru”, kad dođete k’o pravi gost i sa parama ne možete dobiti ni da se snima skrivena kamera. Ali OK, naručilac plaća i u skladu sa cijenom koju je bio spreman izdvojiti mi smo dobili dovoljno.

Ali smo zato piće plaćali sami. I bez obzira što smo sjedili u sali za konferencije platili smo ga po cijenama kao da smo u restoranu.

A prezentacija?

Čitav fazon sa tim proizvodima od vune je da je to sad najzdravije i da svi oni koji za spavanje ne koriste nešto što nije vuna u stvari rade na laganom ubijanju samih sebe. Pokazano nam je kako ćemo dobiti giht na nozi zbog slabe cirkulacije, a i one nekakve grinje što su opasnije od bilo čega na planeti su svuda oko nas. Samo ih nema u vuni, valjda ih ovce pojedu? Pa nam je rečeno da je u BiH 33% oboljelih od reume a u Engleskoj samo 3% iako je vlaga značajna. Razlog? Englezi su kroz istoriju imali pristup ovcama iz Australije i odavno su naučili nosati vunene čarape i pokrivati se vunom pa im to sprečava reumu. Pa nam je pokazan i jastuk, i prekrivač, i ona neka štep deka za madrac te na kraju i sam madrac. Komplet oprema za spavanje bez koje ćemo umrijeti ako je ne budemo koristili.

Mirza je svoj posao odradio maksimalno profesionalno. Osim što je bio toliko opširan da je meni pažnja popustila nakon sat i po. Ostalih sat i po sam cupkala na stolici, brojala žaluzine na prozorima i borila se za zrak jer znate kako je kad se puši u zatvorenom prostoru. Al’ sam morala ostati do kraja jer onaj poklon jastučić dijele na kraju. A i interesovalo me koliko ta čudesa za spavanje koštaju a i to je odlučio reći tek na kraju. I tako, sjedim i slušam o tome kako nas samo vuna može spasiti i kako ću, ako još dva puta zaspim bez onog prekrivača ili na svom madracu fasovati neku boleščinu, tek dođe red na saopštavanje cijene.

???

Komplet – jastuk, prekrivač, štep deku i madrac uz poklon dekicu, samo večeras na ovoj prezentaciji možete naručiti za samo 2.000 EUR.

Sitnica!

Ali nije za mene. Ja da tolike pare dam za jastuk i madrac više ne bih oka mogla sklopiti kontajući kako sam skoro mogla auto kupiti za te pare. Više mi se isplati nabaviti jednu ovcu za balkon i šišati je za svoje potrebe.

A ovo “dragi moji gosti” je fraza koju je Mirza upotrijebio nekih 142 puta dok sam imala snage i živaca brojati.

Za one koji nisu skontali o čemu se radi – prezentacija uz večeru je način koji je ova firma odabrala za predstavljanje svojih proizvoda, umjesto reklama na TV-u, radiju ili internetu. Vjerujem da kod velike većine ljudi ovaj način ima efekta, zaključih to po horskim odgovorima i klimanjem glava ostalih prisutnih. Ja sam tamo zalutala jer o marketingu znam malo više pa sam sve to gledala iz tog ugla. O ovcama ne znam puno, ali preporučujem svima vunene čarape. To je jednostavno “must have” ;)