Autor: Hana Kazazović
St. Louis nam je pružio mogućnost da se malo odmorimo, jer imamo malo laganiji ritam sa sastancima, a kači nas i vikend koji nam je prilično opušten.
Juče smo posjetili Netroots Nation konferenciju i meni se zamantalo kad sam vidjela koliko je tu dvorana. 15 paralelnih predavanja po tri puta u toku dana, a traje tri dana tako. Moje znanje engleskog je pokleklo pred brzim govorom pa pola nisam shvatila. Ali sam slušala panel o problemima glasača u državi Missouri. Naime, puno njih ne uspijeva da glasa zbog komplikovane registracije, te samog načina glasanja i puno je organizacija koje se bore da povećaju taj procenat izlaznosti, odnosno onih koji žele glasati a ne mogu.
Podsjeti me na našu sliku u ogledalu – kod nas je ljudima prilika za glasanje servirana na tanjiru a oni je ne koriste.
Tu smo sreli gospodju koja je par godina provela u Sarajevu nakon rata i koja zna dosta tekstova Ede Maajke napamet. Nešto od toga nam je i izrecitovala ?
Pauza za ručak i svirka na ulici pored restorana, nesvakidašnji ugodjaj. Video možete pogledati ovdje kod Slobe na linku jer je on to snimio http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2016/07/sent-luis-tacno-u-podne.html?m=1
Poslijepodne sam uganjala adapter za telefon tako da više nemam problem sa punjenjem. Dok smo tražile prodavnicu neki čiko nas je zaustavio i pitao može li nam pomoći. Pomogao nam je, a ja sve poslije mislim kako li smo Marta i ja izgledale pogubljeno kad je odmah shvatio da nam treba pomoć ???
Predveče šetnja do luka (spomenika, ne onog što se jede) i rijeke Mississippi. Spomenik kažu da je najviši na svijetu, a rijeka priča za sebe. Danas idemo na krstarenje njom pa mislim da će biti zanimljivo.
A zaboravih juče ispričati da smo bili u muzejima u Washingtonu – muzej Indijanaca i muzej Aviona i svemira. U nastavku fotke, onako djuture, prvo iz muzeja a onda od juče St. Louis.
