Da li je ovo što s godinama dobiješ mudrost ili nesigurnost? Kako starim, tako mi se čini da sve manje znam o životu. Posebno sve manje imam potrebu da za bilo šta pričam kako bi trebalo ili kako bi bilo bolje.
Da li je to nedostatak hrabrosti ili sam shvatila da ne mogu ispravljati krive Drine i da energiju koju imam čuvam za sebe? Nisam sigurna, samo znam da se nekad ne prepoznajem.
Mana pisanja bloga duže od 10 godina je i ta što ti tekstovi ostanu kao podsjetnik da si nekad bila drugačija. Pa pročitam nešto od toga i zapitam se zašto više nemam volju da se bavim nekim temama. Jesam li se potrošila, jesam li skontala da je uzaludno ili sam prosto postala mudrija?
Ne znam odgovor, samo ovako razmišljam. U pauzama između konkretnih problema među kojima sam zaglavila u vlastitom životu, povremeno pogledam oko sebe. Gomilaju se teme, problemi, stvari koje me nerviraju i koje bi se mogle i morale popravljati. Ili bar pričati o njima.
Onda se sjetim da sam nekako uvijek u manjini. Da sam i kad sam bila najupornija i najglasnija bila u manjini i da su me često ismijavali, eventualno tapšali po ramenu držeći se po strani i da od svega toga nije bilo nekog efekta. Niti se koji problem riješio, niti se situacija nešto popravila.
Jer nije neki uspjeh kada o nečemu što te muči popričaš sa istomišljenicima. Da, prija čuti da se neki ljudi s tobom slažu, posebno ako su to ljudi koje cijeniš. Ali od tog slaganja nema napretka. A to je uglavnom jedini efekat mog pisanja o nekim problemima i stvarima.
Umori to čovjeka. Onda u nekom momentu staneš i zapitaš se – zašto da se trošim na stvari koje ne mogu promijeniti? Zar nije bolje da tu energiju usmjerim na nešto što će mi možda pomoći u životu?
Da, pandemija koju živimo već predugo je mnogima napravila premetačinu u glavi. Ja sam samo jedna od mnogih koji su prošli kroz faze preispitivanja i znam da nisam posebna ni po čemu. Još uvijek nisam sigurna o čemu ću pisati u narednom periodu i za šta će ovaj blog poslužiti.
Trenutno radim na “projektu” objavljivanja tekstova sa bloga u jednu zbirku koja će tematski biti povezana, a ujedno obilježiti proteklih 10-ak godina pisanja. Da, to su tekstovi koji predstavljaju neku drugu mene – optimističniju, vedriju i spremniju da dijelim savjete. Kad ih čitam poželim da se vratim u to vrijeme i da udahnem nešto od te svoje tadašnje energije. Želja mi je da ta zbirka bude obilježje jedne faze bloga, možda i jedne faze mene.
A za dalje ću vidjeti kako ću i šta ću. Ako je odgovor s početka teksta mudrost, onda će valjda biti nešto od svega. Ja se iskreno nadam da jeste :)
Podrška
Ako vam se dopada ono što radim i želite to podržati, za to postoje dva načina
- Donacijom u iznosu po želji, na linku ovdje
- Prijavom na newsletter koji će vam stizati u inbox (jer možda stvarno odem s društvenih mreža i ostanem samo na emailu i blogu)
Upiši email adresu ispod :)
S izuzetkom da… Jesi posebna!
Hvala :)