Šta je po vama trenutno najveći problem države (ili država) u kojima živimo? Ja bih rekla da imamo dva ključna problema koja nas drže u ovakvoj situaciji u kakvoj smo decenijama.
Prvi je to što nam je tužilaštvo i sudstvo potpuno nefunkcionalno – korumpirano – ne radi. Tako imamo sudske procese koji traju ko zna koliko i plus uglavnom ne daju rezultate. Osim toga, politički uticaj na njih je ogroman, tako da realno u stvarnosti ne postoji sistem odgovornosti. Da sve to funkcioniše, svaki ministar, političar ili bilo ko treći bi itekako razmislio prije nego nešto uradi nezakonito. Ovako povremeno imamo hapšenja, akcije po sistemu ribolovaca “uhvati, poljubi, pusti” i na kraju pomilovanja i brisanja i tih malo kazni podobnima od strane političkih jarana.
Drugi ključni problem je što u ovoj državi uglavnom niko ne radi svoj posao na najbolji mogući način. Mislim na zaposlene u javnim institucijama. Dijelom je to zbog toga što realno – mnogi nisu dorasli poslovima na koje su zaposleni. Znamo kako idu ta zapošljavanja. Dijelom je i zato što su zaposleni u državnim institucijama zaštićeni kao ne znam šta, pa ih ne možeš otpustiti lako (ili nikako) ako ne rade svoj posao. A dijelom je zbog opšteg javašluka i toga što niko ni za šta ne odgovara – vraćamo se na onaj prvi problem sudstva i tužilaštva.
Mogu dodati i treće – struka se ni za šta ne sluša. I četvrto – svima u politici je više stalo da zaštite svoje dupe i funkciju, nego da naprave ono za šta su izabrani i čega su im bila puna usta prije izbora.
Razmišljam o svemu ovome nakon što sam poslušala gostovanje jedne od aktivistica iz grupe “Zenica ustaje”. U samo pola sata je ispričala sve što je važno znati o vremenu u kojem danas živimo i o tome zašto su važni ovi protesti koje Zeničani organizuju evo će u nedjelju biti treći put.
Jer – mi građani imamo samo nekoliko načina da sve javne službenike natjeramo da rade svoj posao. Kako ona reče – jedan put su izbori, a drugi javna okupljanja i protesti. Da im se pokaže da ne rade dobro svoj posao. Da im se pošalje opomena i da do znanja da nismo blesavi i da je nama u suštini svejedno ko je u kojoj stranci i kako se ko zove – samo ako radi dobro.
I to je poenta svega. Da osvijestimo da su oni naše sluge, ma koliko to nekome zvučalo nevjerovatno. I da nas trebaju čuti. I raditi najbolje što mogu i znaju. A ako i ne znaju – neka nauče.
Znam da je sve sporo i znam da bismo mi svi najradije neku superpromjenu preko noći. Ali ne ide to tako i nije moguće – nije realno.
Ono što jeste realno je da im se stalno šalje poruka da nismo zadovoljni i da želimo bolje. I da nećemo ćutati i da se ne bojimo i da prosto – zaslužujemo bolje. I možemo bolje.
Vidimo se u nedjelju na protestu.