Čak i da ne pratim dešavanja oko sebe znala bih da se bliže izbori u Bosni i Hercegovini po dvije stvari:

1. Povećan broj saopštenja u medijima jer odjednom stranke primijete sve što ne valja oko nas i sjete se da reaguju. Pisala sam o tome na Zenica – Online u tekstu Prvi vijesnici izbora, saopštenja za medije, su svuda oko nas.
2. Svaki dan dobijem jedan zahtjev za prijateljstvo od političke stranke.

Naravno, takve zahtjeve ne prihvatam, ali sam odlučila napisati tekst sa objašnjenjem zašto, da mogu poslati onima koji mi pošalju zahtjeve zbog toga što su to najčešće prijatelji i poznanici koji vjerovatno misle kako ih ne prihvatam zbog toga što se ne slažem sa političkom opcijom.

Zašto ne želim biti prijatelj na Facebooku sa političkom strankom?

Zato što je nenormalno, a i po pravilima Facebooka neregularno, da stranka ima lični profil. Lični profil na Facebooku je namijenjen živim bićima, onima koji mogu otići u Opštinu i izvaditi rodni list ili pokazati ličnu kartu kada ih zaustavi policajac.

Svi ostali, oni koji svoja rješenja o registraciji vade u sudovima ili nekim drugim ustanovama – preduzeća, brendovi, udruženja, muzički bendovi – otvaraju Facebook stranice, ili Fan stranice (Fan pages). Svi koji okupljaju više ljudi, a posebno oni kojima je potrebno da ih neko slijedi ili obožava.

Iskreno, ja uopšte ne mogu da zamislim kako neko dođe na ideju da za političku stranku ili prodavnicu nečeg otvori lični profil. Ne mislim da sam nešto naročito pametna, ali u šta god da ulazim i gdje god da se prijavljujem i registrujem obavezno prvo čitam pravila – kućni red. I onda se ponašam u skladu sa tim.

Zašto je važno da stranka / firma / prodavnica / proizvod ima Facebook stranicu a ne lični profil?

1. Facebook stranica ima statistiku.

Ako želite oko svoje ideje okupiti ljude, moći ćete vidjeti ko vas prati i odakle je, te koliko ima godina. Moći ćete pratiti šta je i kad lajkovao, na šta je najviše reagovao i koji sadržaj ga najviše zanima. Moći ćete upoznati svoje fanove kroz razne podatke, a to vam je bitno ako želite da “živite” od njih. A živite – bilo da im prodajete čokoladu ili političku ideju, samo je razlika u mjestu i načinu prodaje – u prodavnici za čokoladu dajete na kasi pare, a na izborima za političku ideju dajete svoj glas.

2. Facebook stranica ima neograničen broj fanova. 

A prijatelja možete da imate 5.000. OK, osim prijatelja neograničen broj njih može da se “pretplati” (subscribe) na vaše sadržaje koje objavljujete javno, ali opet to nije isto. A kad vidim stranku koja napravi lični profil ja odmah mislim kako ni sami ne očekuju da imaju više od 5.000 fanova jer znaju da ne mogu sa svojim idejama i radom skupiti više. I onda – zašto bih ih slušala kad se sami toliko potcjenjuju?

3. Facebook stranica nema manje mogućnosti od ličnog profila

Zaista je tako. Od kako je Mark skontao da od firmi može zarađivati na Facebooku on sve pravi da im olakša, tako da su Facebook stranice dobile čak i neke funkcije o kojima smo na početku mogli samo sanjati – poput pisanja poruka u inbox. Dakle, sve što možete sa profilom možete i sa stranicom. Osim jedne stvari – ne možete slati zahtjev za prijateljstvo!

Ok, pretpostavljam da smo stigli do ključnog razloga zbog kojeg se mnogi omladinci u strankama odluče napraviti lični profil a ne stranicu jer ovako imaju priliku pozvati zahtjeve svojim prijateljima i tako obezbijediti bar nešto potencijalnih “pratilaca”. Ali – zar nije smisao politike da vam se neko priključi zato što mu se sviđate a ne zato što ste išli zajedno u razred ili zato što ste 2 puta popili kafu?

To je ukratko objašnjenje zašto politička stranka treba na Facebooku imati fan stranicu a ne profil. A za one koje su shvatili poentu i sad bi to željeli nekako promijeniti ima rješenje. Možete taj svoj profil pretvoriti u Fan stranicu. Kako se to radi piše u KAKO: pretvoriti poslovni Facebook profil u Facebook stranicu. 

Na kraju moram reći još nekoliko riječi o političkom angažmanu na Facebooku inače.

Facebook je društvena mreža i ona služi za komunikaciju. I njena suština je upravo u toj KOMUNIKACIJI. To znači da na njoj ne možete samo postavljati svoje izjave, poruke i ideje očekujući da će vas ljudi slušati i klimati glavom. To znači da će vas kritikovati, da će reći svoje mišljenje čak i ako je suprotno vašem, a posebno da će postavljati pitanja na koja se očekuje odgovor. Ovo nisu novine u kojima će se pojaviti vaše saopštenje i tu je kraj.

A osim toga, ljudima je na vrh glave političara koji se sjete birača mjesec dva pred izbore i odjednom počnu komunicirati. To znači da ako ste aktivni na Facebooku inače i koristite ga na jedan određen način, ne smijete sve vaše prijatelje utušiti vašom kandidaturom i pričom o stanju u državi. Ako ste to radili i ranije onda je to ok. Ako niste – pazite, odnosno imajte mjeru. Inače ćete rastjerati oko sebe sve pa kad prođu izbori nećete imati nikoga ko će htjeti popiti kafu sa vama.

Suština je u sljedećem – ako bi poredili društvene mreže sa atletikom, onda bi one bile maraton a ne trka na 100 metara (pročitati Social Business is a Marathon, Not a Sprint). I zato polako – ako ih niste koristili u proteklih godinu dana bar, bolje nemojte ni sada jer sigurno nećete napraviti ništa korisno za kampanju, a ni za svoj rezultat na izborima.

P.S. Naravno, da bi imali tako nešto u praksi potrebno je da imamo političare koji rade svoj posao stalno i koji kampanju za sljedeće izbore počinju odmah čim se završe aktuelni. Ali to je već tema za neki drugi tekst.

 Autor: Hana Kazazović