Autor: Hana Kazazović

Obećala sam na Sašinu molbu napisati tutorijal o Twitteru na temu – kako početi na Twitteru i kako aktivirati druge da ga koriste. Malo kasnim sa tekstom zbog toga što nisam znala iz kog ugla da pišem o ovoj društvenoj mreži o kojoj je uglavnom sve rečeno, ali sam odlučila da opišem kako ga ja koristim. Možda pomogne onima koji su tu novi ili ne znaju šta tu ima zanimljivo.

Osnove – početak, registracija i ostalo

Nedavno sam pripremala prezentaciju na temu Twitter za medije koja može poslužiti za upoznavanje sa osnovnim stvarima i pojmovima vezanim za Twitter. Da se ne ponavljam tu ima sve pojašnjeno – od toga šta je Twitter pa do toga šta su tvitovi, direktne poruke, mentioni, hashtagovi i sl.

Dakle, ako niste do sada koristili Twitter, nakon pregledanja ove prezentacije registrujte se na njega kao i na svaku drugu društvenu mrežu. A prezentacija je dobra i za one koji su otvorili nalog i tu stali. Znam lično nekoliko takvih.

Šta kad se registrujem – kako vidjeti šta tu ima zanimljivo?

Ja sam prije skoro 4 godine otvorila svoj profil i zapratila nekoliko blogera koje sam inače čitala a koji su već bili tu. Prije toga sam takođe pročitala nekoliko postova na temu Twittera, na teme šta je to, kako se koristi i sl. Nakon tih par ljudi sam prvo samo čitala šta oni pišu, čisto da se snađem i vidim gdje sam uopšte. U prvo vrijeme nisam skoro ništa lično pisala jer nisam znala šta reći.

Kako da vi nađete nekog ko će vam biti zanimljiv? Fino – search! Ukucajte u njega ljude koji vas zanimaju i vidite jesu li tu. Ako se bavite nekom profesijom tražite i pojmove koji su vezani za nju – tako ćete naći ljude koji tvitaju o njoj, pa možete njih zapratiti. Ja sam krenula sa blogerima, ljudima “sa interneta” jer sam sa njima imala puno toga zajedničkog. Neki drugi prate na primjer puno novinara ili javne ličnosti. Mene recimo one nisu nikad nešto posebno zanimale u životu tako da među skoro 2.000 ljudi koje lično pratim imam možda 3 javne ličnosti. Znači – pratite svoja interesovanja jer će vam tako biti zanimljivo da budete tu.

Vaš profil i vaši tvitovi

Prva stvar koju biste trebali uraditi jeste da “sredite” vlastiti profil. To znači da umjesto jajeta stavite vlastitu fotografiju ili avatar koji će vas predstavljati. Sve zavisi od toga da li ćete Twitter koristiti pod svojim imenom ili ćete tu biti anonimni. Nema pravila za to, to je vaš lični izbor. Ja biram da budem javna, pod vlastitim imenom i prezimenom i biram za praćenje takve ljude. Uglavnom mi je teza da se ne stidim svojih mišljenja i riječi tako da nemam potrebu da ih krijem. Ali poštujem pravo na drugačiji izbor, naravno, svi smo različiti.

U bio upišite nešto što će vas opisati – ko ste, šta ste ili zbog čega ste tu. To je prva stvar koju ljudi gledaju (najčešće) prilikom odluke o tome da li će vas zapratiti ili ne. Takođe pomaže ako imate neku web stranicu, blog ili nešto slično na kojoj se može saznati više o vama. Ja sam sigurna da je to konkretno najveći razlog zbog kojeg sam recimo sama zapraćena od strane velikog broja ljudi.

Ovo  sve govorim iz ličnog iskustva – kad biram ljude koje ću zapratiti obično prvo gledam avatar i bio te na osnovu toga stičem taj neki prvi utisak. Zatim pogledam šta osoba tvita i ako mi je tu nešto zanimljivo zapratim je. Teško mi je steći utisak o nekome samo na osnovu avatara i par tvitova.

Šta ćete tvitati da biste bili zanimljivi i stekli followere (pratitelje)?

E tu nema pravila definitivno. Ali neko moje mišljenje je da tu nema ništa na silu – šta god da tvitate nekom ćete biti zanimljivi vjerovatno. Ako se zezate i Twitter budete koristili za to – privući ćete ljude koji na primjer vole da se zezaju i tu ne traže ništa posebno ozbiljno. Ako tvitate o nekom vašem stručnom području – pratiće vas ljudi koje zanimaju iste teme.

Ja otprilike Twitter (kao i sve ostale društvene mreže uglavnom) zamišljam kao jednu kafanu ili neki veći trg na kojem se ljudi druže. I kao i u stvarnom životu i ovdje se grupišu prema interesovanjima i raspoloženjima.

Da, baš tako – nekad ste raspoloženi da se zezate i budete opušteni pa će vam smetati ljudi koji “pričaju” o ozbiljnim ili aktuelnim temama. A nekad ste i sami u takvom raspoloženju pa ćete tražiti i takvo društvo. U stvarnom životu (kafani) ćete to lako riješiti, je li tako? Napustićete one koji vas zamaraju u tom momentu, bez obzira koliko su vam dragi ili dobri prijatelji. A šta ćete na Twitteru u takvoj situaciji? Pa – to isto. Zatvoriti ga, ili čitati one koji odgovaraju vašem trenutnom raspoloženju.

To sve lako možete riješiti pravljenjem listi. Posebno njih preporučujem ako ste na početku – napravite ih, razvrstajte ljude prema nekom vama bitnom kriteriju – lokaciji, interesovanjima i sl. Puno pomaže kod tih promjena raspoloženja, garantujem vam iz iskustva.

Jedina stvar koju vam ne preporučujem da radite jeste da tražite od drugih da svoje tvitove prilagode vašem raspoloženju. To je nemoguće. Svako tvita iz svoje glave na način koji njemu odgovara i onako kako želi.

Ne možete promijeniti druge – ali zato možete mijenjati ili prilagoditi sebe.

Ali uglavnom, prije ili kasnije Twitter postane neka vrsta vašeg ogledala. Posebno kad ga koristite češće jer tad teže možete kontrolisati tvitove koje pišete i vaše reakcije na one napisane od strane ljudi koje pratite.

Prati me veoma malo ljudi, kako da dođem do većeg broja pratilaca?

Iskreno, nisam osoba koja će vam moći dati kvalitetan savjet o ovom. Zašto? Zbog toga što se nisam nikad trudila niti radila na tome da dođem do većeg broja ljudi koji će me pratiti.

Ja Twitter koristim radi sebe – zato što je meni zanimljiv, koristan i još svašta nešto. Na njemu imam ljude od kojih učim neke stvari, ljude koji me znaju nasmijati u bilo koje doba dana ili noći, ljude koji su mi dragi iz raznih razloga te one koje poznajem lično ili bih željela upoznati. Rasporedila sam ih u nekoliko listi tako da sam uglavnom u stanju pratiti sve njih koje pratim.

Tvitam, komuniciram, dijelim linkove koji su mi zanimljivi, linkove do svojih postova i valjda u tome bude nešto zanimljivo drugima pa me zaprate. Nekad im dosadim pa me i otprate. I šta onda? Pa ništa, ne uzimam to lično niti pravim dramu oko toga. Nekad sam i sama sebi dosadna, kako ne bih bila nekom drugom?

A u suštini, za ove 4 godine tvitanja nisam pronašla smisao niti poentu u tom broju pratilaca i pratitelja. Sindrom “čiji je veći” broj pratilaca / ego mi nikad nije bio blizak.

Sukobi, neslaganja u mišljenjima i slično

Može se desiti da se neko ne slaže sa nečim što ste napisali pa da vam to kaže. Nebitno o kojoj se temi radi – o nekoj skroz bezazlenoj ili o nečemu što inače izaziva velike polemike (politika i sl). Šta ćete uraditi u toj situaciji? To vam ja ne mogu reći ali pretpostavljam da ćete reagovati identično onako kako biste reagovali u offline situaciji, da vam neko to kaže u lice. Dobro, možda biste u situaciji “lice u lice” bili suzdržaniji.

Znači – možete se svađati, možete diskutovati normalno, možete prihvatiti da neko ne misli isto – sve zavisi od toga kakva ste osoba inače i kako reagujete u stvarnom životu. Nema tu neke razlike.

Ista je situacija i u obrnutom slučaju – možda neko napiše nešto sa čim se ne slažete. Osjetićete potrebu da mu to kažete, da ga pokušate ubijediti da nije u pravu… Ja ću vam samo reći – sretno sa tim :) Iz ličnog iskustva mogu potvrditi da je jako teško nekome mijenjati mišljenje.

Ali jednu stvar morate uvijek imati na umu – sve što napišete ostaje trajno na internetu. Čak i ako se predomislite pa obrišete tvit. Dovoljno je par sekundi da neko napravi screenshot tog što ste napisali. Zato pazite – milion puta je rečeno – pišite samo ono što biste rekli javno na TV-u pred milion ljudi.

I nemojte pisati ako ste ljuti, nervozni ili pod uticajem alkohola na primjer.

Kako aktivirati druge da koriste Twitter?

Jedino što možete jeste pokazati im Twitter i objasniti šta bi im tu moglo biti zanimljivo. Možda im dati da pročitaju neki tekst, da pogledaju vaš timeline (TL). Možda ih zainteresujete pa se priključe ako tu pronađu nešto zanimljivo ili vide neki svoj interes. Sve ostalo je gubljenje vremena. Možda će se priključiti odmah, možda nikad. Ali svakako bi to trebala biti lična odluka svakog za sebe, zar ne?

Nekoliko mojih “tips & tricks” za kraj – iz ličnog iskustva

1. Za praćenje Twittera na računaru koristim TweetDeck (a može i Hootsuite). Zašto? Zato što paralelno mogu pratiti puno naloga i listi i zato što on konkretno ima filter za riječi koje me ne zanimaju. Tako su meni u filteru mnogi hashtagovi koji mi nisu zanimljivi te nekoliko prilično “popularnih” meni nezanimljivih profila, te varijacije riječi koje se odnose na popularne reality programe. Tako mogu na miru da pratim i ljude koji na primjer tvitaju trenutno o nečem što me ne zanima a inače su mi bitni i želim ih na svojoj listi.

2. Imam 8 listi zapraćenje, a od njih 8 samo jedna mi je javna. Zašto? U početku su mi sve bile javne a onda me počelo nervirati kad nekog dodam u neku listu pa mi se taj neko zahvaljuje zbog toga, posebno ako lista izgleda kao jako posebna. Pa mi onda taj neko bude dosadan a meni nezgodno da ga sklonim iz nje jer je bio tako sretan što sam ga tu dodala. Da, ego je čudo ;) Zato sam zaključala sve liste i sad na miru premještam ljude iz jedne u drugu bez vrijeđanja. Eto zato.

3. Vrlo rijetko blokiram ljude. Doduše, ne tvitam o nekim temama koje izazivaju neslaganja ili prepirke tako da nemam potrebe za tim. Blokiram samo spamere i par nekih koji su imali neku potrebu da me provociraju na čistu miru. Ali malo je takvih srećom za sve ove godine bilo.

4. Zbog čega otpraćam ljude odnosno u mom slučaju prije zašto ih sa listi koje pratim non stop sklanjam u neke koje ne pratim svaki dan?

Uglavnom to radim ako mi tvitovi nisu zanimljivi ili su skroz suprotni od mojih interesovanja ili razmišljanja. Takođe povremno mrdnem ljude koji Twitter koriste za chat pa mi zatrpaju TL, ali to u situacijama ako to rade baš često. Osim toga ne volim kad ljudi prečesto tvitaju ili imaju rafalne tvitove u velikim količinama pa mi se TL pretvori u njihov monolog. A ni kada retvituju brdo tvitova neke osobe, posebno ako se radi o jednoj te istoj osobi. Takve sklanjam u stranu na povremeno posmatranje. I takođe ne volim kada ljudi uporno stavljaju tačku ispred tvitova ljudi koji me ne zanimaju a sa kojima nešto pričaju, da bismo svi vidjeli. Jer – da želim pratila bih tu osobu i vidjela diskusiju svakako. Ali ne želim, čim je ne pratim.

5. Ne pratim zaključane naloge. Nekad ranije u početku sam pratila i slala zahtjeve ako su me takve osobe zapratile ili mi bile zanimljive. Sad više nemam taj običaj iz prostog razloga što mi to liči na Facebook, a ja Twitter posmatram drugačije, kao otvorenu mrežu. Tako da samo u slučaju ako znam osobu kojoj je profil zaključan šaljem zahtjev.

Na kraju – zašto uopšte biti na Twitteru?

Ja sam lično našla posao pomoću Twittera. Pratila sam ljude iz oblasti koje su me zanimale poslovno. Pratili su i oni mene. Tvitala sam o poslu pa smo se prepoznali.

Naravno, to ne znači da svi mogu naći posao na ovaj način. Ali vam Twitter može pomoći da se uvežete i povežete sa ljudima koji vas zanimaju iz bilo kojeg razloga. Uglavnom lakše nego Facebook samo zbog toga što najčešće ne trebate odobrenje za praćenje. A šta ćete dalje sa svim tim samo je stvar vašeg izbora i odluke. I tvitova :)

Eto toliko. Naravno, ako imate pitanja slobodno pišite u komentarima, odgovoriću čim prije.


 — —