“Islednik” Dragan Velikić – knjiga koja podsjeća na vremeplov

Autor: Hana Kazazović

Kad sam birala knjigu “Islednik” autora Dragana Velikića, pročitah u kritikama da je ovo možda njegov najbolji roman. Nakon čitanja knjige imam veliku želju da sad pročitam i ostale, jer mi se “Islednik” veoma svidio i imam osjećaj da bih uživala i u ostalim Draganovim knjigama. Jedini je problem što Dragan zaista ima puno objavljenih knjiga i uopšte nije jednostavno pročitati ostale :)

Ipak, nadam se da će biti prilike bar za neke.

“Islednik” je knjiga u kojoj sam se prepoznala milion puta. To je na neki način knjiga o majci, ali ispričana kroz sjećanja i razmišljanja. Vijest o majčinoj smrti pisca zatiče u Budimpešti i ona u stvari pokreće ovo putovanje kroz sjećanja o njoj.

A dok čitate nju, moguće da ćete i vi prepoznati “dijelove svoje majke”. Nekako mislim da je Dragan, opisujući svoju, pisao o  većini naših majki, ali i o životima koje smo živjeli, načinima razmišljanja koja su nas vaspitala i odgojila i sve ono što je utkano u nas i što nas čini onim što jesmo.

Pri tome, Dragan piše tako da zaista možete uživati u svakoj njegovoj rečenici. I poželite da neke od tih rečenica zapišete i sačuvate trajno, sve dok ne shvatite da bi to onda značilo prepisati pola knjige. Pa vam onda ipak dođe jednostavnije da sačuvate knjigu i da joj se vratite s vremena na vrijeme.

A ja vam neću ništa više napisati o ovoj knjizi, jer ovo nije knjiga koja se može prepričati. Samo ću reći da je njeno čitanje pravi užitak i da me podsjeća na neku vrstu vremeplova. Idealno za ove sive dane u kojima ćemo se najčešće motati u dekice i uz šolju omiljenog napitka “bježati” u neku drugu stvarnost i bojiti je nekim lijepim pričama.

Da, evo i dva citata, samo da malo zavirite u tu ljepotu.

“Ono što je posebno iritiralo bilo je prepuštanje lagodnostima života. Verovala je da uživanje kao glavni smisao ljudskog postojanja za posledicu ima kretenizaciju. Trend da se sve olakša void degeneraciji čovečanstva i konačnom nestanku ljudske vrste. Svet nije stvoren da bismo se zabavljali.”

“Dok smo sestra i ja bili mali, nakon kupanja smo dugo trljali kosu peškirom. Morali smo čitav sat da sedimo pored kaljeve peći, a mama nam je svaki čas rukom prolazila kroz kosu proveravajući koliko je još vlažna. Po ko zna koji put bismo čuli priču kako je u detinjstvu imala drugara koji je jednom mokre kose izašao na mraz, dobio upalu mozga, i posle tri dana umro. Zabranjivala nam je da zimi pričamo na vetru, ili ako već nešto moramo da kažemo, da to činimo kroza zube, slepljenih usana. Na sve strane upozorenja i pretnje. Recimo, ručni sat nikada se ne ostavlja na staklu jer od hladnoće stakla feder može da pukne. Tako joj je navodno rekao urar Maleša.”

Da biste ušli u izbor za ovu knjigu, napišite komentar ispod teksta – zašto je želite ili bilo šta što želite da kažete :)

Komentare pišite ispod ovog teksta do nedjelje (18.10.) u 12 sati. Ja ću na osnovu komentara odabrati osobu kojoj ću knjigu poslati (a možda bude sreće i lično uručiti).

Za sve ostale koje zanima knjiga – Lagunine knjige se mogu kupiti u knjižarama Kultura u Banja Luci, Tuzli i Sarajevu. Takođe, knjige mogu da se kupe i preko sajtova www.laguna.rs i www.delfi.rs