Autor: Hana Kazazović
U okviru projekta “Izgradnja i konsolidacija kapaciteta za prevenciju sukoba” kojeg finansira Evropska unija (EU), a provodi Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni i Hercegovini realizujem svoj projekat “BH ljudi” u okviru kojeg ću u narednih pola godine predstaviti 100 zanimljivih ljudi iz BiH, po mom izboru.
Predstavljanja radim u audio formi (uz transkript, da sve forme budu zadovoljene), a 52. kojeg imate priliku čuti je Aljoša Buha iz Bijeljine.
Podcast – audio snimak:
Transcript podcasta:
Hana:
Razmišljala sam kako da vam predstavim ovog svestranog umjetnika. Naime, Aljoša Buha se bavi slikarstvom, a par dana prije našeg razgovora je bila završena njegova prva samostalna izložba na kojoj je bilo izloženo stotinjak radova. Kaže da su svi obratili pažnju na njega kad je počeo slikati na platnu, mada on od malih nogu crta na raznim materijalima. Nekako su te slike na platnu napravile preokret i učinile ga vidljivijim. Najviše voli pejzaže i kaže da mu se zna desiti da izgubi pojam o vremenu kad počne sa slikanjem.
Aljoša voli i muziku. Svira bas u bendu “Arka” već nekoliko godina i vrlo često nastupaju po BiH. U planu im je i snimanje albuma.
Aljoša je bas počeo svirati po uzoru na svog brata koji je isti instrument svirao u Crvenoj jabuci, te tragično nastradao sa Draženom Ričlom 1986. godine. I da, i Aljoša je rođen u Zenici, tako da eto imamo i nešto zajedničko :)
I treća stvar koja je meni bila zanimljiva je to da je završio ekonomiju koja možda baš i nema veze sa umjetnošću, ali svi smo mi na neki način svestrani. Aljoša bi volio da konačno nađe posao u struci, pa da mu umjetnost bude hobi u kojem će uživati u slobodno vrijeme.
Neću vam prepričavati kakve su mu slike jer je to nemoguće, ali ću vam ostaviti link na njegovu stranicu na kojoj ih možete pogledati. Meni lično se jako dopadaju i jasno mi je zašto mu popularnost raste sa svakom novom slikom. Nažalost nisam stigla na vrijeme da izložbu vidim i uživo, pa se nadam da će biti prilike za to u budućnosti.
Aljoša Buha:
Da, da, bila je od 23. juna pa do kraja jula. Ja sam dan ranije skinuo slike jer sam imao nekih obaveza, morao sam ići na svirku. Ali sam napravio cirkus u svojoj režiji. Prvo je bila malo drugačija promocija za razliku od drugih kulturnih dešavanja – krenuo sam sa gif plakatom, gif animacija, malo nešto modernije. Onda je tematski bilo dosta modernijih stvari, slika rok koncerta na primjer. Pored tih tipičnih pejzaža provlačio sam neke muzičke motive, neke modernije stvari što se tiče umjetnosti, predstavio sam satove na gramofonskim pločama. Putem fotografije predstavio sam radove koje sam radio na zidu od grafita, reklama, do ne znam ni ja više čega…
Na samom otvaranju, s obzirom da je bilo i sparno, bila je jaka najava i medijski je bilo dosta propraćeno i valjda imam neku reputaciju pa je bilo dosta ljudi. Ja sam taj muzički dio malo skratio, pošto već izlažem u muzeju htio sam da to bude u duhu muzeja. Posudio sam od druga gramofon i puštao prvi album Crvene jabuke, da izbjegnem sviranje i te cirkuse u kojima će svi smoriti, gledati i otići onda kući.
Mislio sam – hajde vi da gledate lijepo slike, da se počastite nečim, pričate između sebe, da se družite, da ja upoznam ljude, a da malo taj muzički dio skratim i skroz tiho pustim gramofonsku ploču Crvene jabuke, prvi album. Onda sam govorio «Praviću ja cirkus poslije». I pred samo zatvaranje izložbe odlučim da ću da budem prvi u Bijeljini koji je napravio zatvaranje izložbe. Milijanko je pravio nešto slično vezano za koloniju ove godine, ali to se odnosi na kolektivnu izložbu. Ali ovo je bila prva samostalna izložba koju je neko zatvorio bukvalno.
Onda sam napravio jedno dešavanje, nisam htio da bude u muzeju nego je bilo u kafiću Smokvica – prijatna atmosfera, lakše je manipulisati sa tom bukom i ljudi budu puno opušteniji nego kad dođu u muzej. To je ujedno bilo i veče muzičara. Moj bend je krenuo sa tom nekom tradicijom da pravi veče muzičara na koje zove muzičare iz drugih gradova, sa raznih strana i muzičare iz Bijeljine i onda svi zajedno napravimo jedno dešavanje šareno.
Otkud ekonomija?
S obzirom da je moja sestra diplomirala na ekonomskom fakultetu i našla brzo posao, pa su moji mislili «Ma hajde, mani ti to sve, upiši i ti ekonomiju, isplatiće se to tebi». I dalje čekam da mi se isplati.
Generalno ideja ove moje prve samostalne izložbe je bilo da upoznam ljude sa svojim radovima. Na neki način kad me neko spomene da ljudi kažu «A, to je onaj slikar, vidjeli smo lijepe radove». A ideja je da krenem sa izložbama po drugim gradovima i mjestima jer hvala Bogu konačno imam puno svojih slika.
Aljoša je član udruženja likovnih umjetnika “Sveti Luka” iz Bijeljine. Dva puta godišnje prave izložbe, pa su ga na tim kolektivnim izložbama na kojima je izlagao ljudi upoznali.
Ponosan sam na to udruženje jer ima jako veliki broj talenata. Da imaš priliku da vidiš tu izložbu iznenadila bi se kako je to raznovrsno, a i kvalitetno. Malo je to čudno što opština ne finansira to udruženje jer pravimo najposjećenije izložbe. Najviše ljudi dođe na našu izložbu. To je kulturno dešavanje u kojem se napuni galerija kad je otvaranje i bude dosta posjećeno.
Muzika, da se toga dotaknemo pošto ti je jako bitna. Rekao si da svirate alternativnu muziku?
Da, pretežno je to domaći rok. To nam je neka baza. Sviramo pretežno obrade, a tek sad smo počeli sa autorskim radom. Oslanjamo se na taj neki rege, ska, malo neke brzalice, opuštenije, vesele varijante. Mislim da će taj album biti definitivno veseo, da malo izlazimo iz te neke depresive.
“Arka” dakle ima plan da se posveti autorskom radu, a što se tiče slikarstva, Aljošin plan je da nastavi sa slikanjem i po mogućnosti izlaganjem radova.
Ipak je to ljepše kad se vidi uživo. Džaba svi ti fotoaparati, kako god da slikam ono platno, nije to to. Prosto kad neko stane pred platno onda osjeti samu dušu tog rada. Proguta fotoaparat dosta toga. I kad se ode u prirodu, sam pejzaž je drugačiji nego kad se slika.
Aljošine radove možete pratiti i pogledati na ArtPage by Aljoša Buha, a bend “Arka” je ovdje.
