Autorica: Hana Kazazović

Subject: Maštam o ponovnom odlasku u školu. Ide li se tebi?

Draga moja S,

Nisam sigurna hoćemo li se ove godine vraćati u školu. Odnosno, koliko sam upratila po maminim pričama (jer ona prati vijesti i ostalo) – još se ništa ne zna kako će to izgledati. Korona je još tu, ne zna se kad će to ludilo prestati ili kad ćemo imati neku zaštitu u vidu vakcine, pa postoji i varijanta da se i nova školska godina nastavi onako online.

Mene to uopšte ne raduje i baš mi fali druženje u školskim klupama. Ali ako ne bude moguće drugačije moraćemo se i na to nekako navići.

Razmišljam često o onom našem PISA testiranju koje smo imali 2018. godine. Sjećaš se, spominjala sam ti to? Znaš da sam ja bila jedna od testiranih u našoj školi i da sam imala veliku tremu kako će sve proći. Nije da mi je problem učenje, ali je ovo testiranje baš provjeravalo koliko razumijemo ono što učimo. Najlakše se na ovakvim testiranjima u stvari vidi da li shvatamo neke stvari i kako koristimo logiku.

Meni je bilo čak zanimljivo rješavati te zadatke i jedino mi je žao što nisam dobila pojedinačno rezultate da vidim kako sam sve uradila. Ali ovako u ukupnom poretku se kao država nismo proslavili – od 79 testiranih zemalja bili smo 62. Ispostavilo se da nam cijeli sistem nije sjajan i da naša djeca zaostaju za djecom iz država koje više ulažu u svoje obrazovanje.

Nije da nam je trebalo ovo testiranje da to saznamo, zar ne? Mislim, zna se da treba unaprijediti mnoge stvari i izbaciti iz gradiva bar 30% gluposti kojima se u suštini samo smaramo. Ali dok to dođe na red proći će ko zna koliko novih testiranja, ako uopšte budemo u njima učestvovali.

Jer to je sad ponovo problem. Mama mi kaže da političari trebaju odobriti da Bosna i Hercegovina učestvuje na PISA testiranju ponovo 2021., a neki od njih neće to da podrže. Nemoj mene pitati što političari odlučuju o obrazovanju i što im nije prioritet da poprave rezultate ovog prošlog testiranja, a ne da koče sljedeće. Izgleda oni imaju druga mjerila o tome šta je važno za djecu, a u to očito ne spada kvalitetno obrazovanje.

Inače, neki moji nastavnici su super i potpuno su u skladu s vremenom u kojem živimo. U ovoj online nastavi su se super snašli i bilo je zanimljivo pratiti njihove časove. A neki opet nikako – vidiš da im je sve naporno ili mrsko. Pošalju nam link i kao “to je to, naučite”. Kreativnost nula i motivacija za učenje minus 10. Tako bih ih ocijenila da me neko pita. I naravno da njihovo gradivo znamo slabije, kad se ni ne potrude da nas zainteresuju ili da nam objasne neke stvari.

Valjda će nekad doći vrijeme u kojem će se povećati broj nastavnika koji vole svoj posao i koji se trude da djeci prenesu znanje i da ih zainteresuju za učenje. Samo tad ćemo moći napredovati i imati neku konkretnu korist od škole.

Inače, problem je što su naše škole još uvijek iz onog sistema kad se trebalo obrazovati puno ljudi za rad u velikim industrijama. Znaš ono kad nam pričaju kako su firme zapošljavale po 20.000 ljudi?

Danas su vremena potpuno drugačija i kako nam često kažu – mnoga zanimanja neće ni postojati dok mi ne završimo sa školovanjem, tako da nije jednostavno steći znanja za ovo vrijeme. I onda još kod nas imaš ljude koji umjesto da rade na unapređivanju obrazovanja, oni gledaju kako da to što više iskomplikuju. Nije ni čudo što sad već mnogi od nas planiraju kako da nastave sa studiranjem negdje vani.

Uglavnom, nadam se da ćemo u septembru ipak u školske klupe. Vidjela sam juče da je mama čitala ovaj tekst na UNICEF-u pa sam ga pročitala i ja, i skroz mi je ok sve što su napisali o tome.

Kakva je situacija kod tebe? Ide li se tebi u školu ili više voliš ovo online? I kojih je nastavnika kod tebe više – onih što su zalutali u školu ili onih koji obožavaju svoj posao?

Piši mi brzo :)

Voli te tvoja M.

Cijeli serijal tekstova “Draga moja S.” pročitajte klikom na baner ispod ?