Region u kojem živim je prethodnih dana bio zabavljen (između ostalog) i odlukom Agencije za elektroničke medije u Hrvatskoj o obaveznom prevodu na hrvatski jezik filmova koji dolaze iz Srbije. U principu je to samo provođenje zakona koji kaže da se filmovi koji nisu na hrvatskom jeziku moraju prevesti na isti.
Znam, i meni su kao i svima odmah pali na pamet Nadrealisti i ono njihovo “prevođenje” jezika. I ja sam se smijala. A onda sam se sjetila jednog teksta koji je nedavno napisala Sandra o inkluziji. O čemu, pitate me. U bukvalnom prevodu inkluzija znači davanje istih prava svim ljudima, bez obzira na fizičke ili mentalne zaostatke.
U svom tekstu ona piše o gluhonijemim ljudima (iz ličnog iskustva) i napominje nekoliko stvari koje bi se mogle uraditi da se pomogne njima. Između ostalog kaže:
– Uslovite veće TV stanice (one sa nacionalnom frekvencijom) da im vesti u “udarnom terminu” (prime time za informativni program je 18:30-20h) budu prevođene na gestovni govor. Uslovite ih da makar jednom nedeljno puštaju film prilagođen osobama oštećenog vida, i da domaće filmove puštaju sa titlom – jer, verujte mi, i gluvi se smeju na fore Nikole Koja. Majke mi.
I kad se pokrenula sva ova priča oko titlovanja filmova koje svi razumijemo (Tko to tamo pjeva – prevođenje domaćih filmova), ja sam pomislila na to da će tom odlukom konačno i gluhe osobe moći gledati “domaće” filmove). Tako sam u svoj apsurdnosti te situacije pronašla i nešto korisno.
Juče je HRT objavio da će oni omogućiti gledaocima izbor. Oni koji budu htjeli moći će da uključe sebi titl, po želji. A oni koji neće – ne moraju. Vuk sit i ovce na broju.
A i gluhe osobe u Hrvatskoj zadovoljne. Naravno, znamo svi da se njih niko ne bi sjetio i da se ovo sve ne radi da bi se njima olakšalo i da nema ovog daška “politike” u svemu ne bi bilo ništa od svega ovog. Ali oni će profitirati u ovoj situaciji i meni je drago zbog toga. Ima ih oko 9000 – http://www.hsgn.hr/
P.S. Ovo je samo moj pogled iz drugog ugla / ćoška / kuta. I neka vrsta dokaza da u svakom zlu možeš pronaći i nešto dobro :D A Sandrin tekst o inkluziji pročitajte ovdje – #UstupamProstor inkluziji: da naučimo šta ona zaista znači
Odličan post kao i uvijek i čudi da me da nitko od blogera u Hrvatskoj o tome nije pisao.
Hvala. A moguće da nikom nije palo na pamet :)
ponekad iz gluposti može biti neka korist
Baš tako, ne kažu džaba “svako zlo za neko dobro” ;)
nekako mi je promakao ovaj tekst :(
da, istina je – uvek treba pronaći i nešto dobro u svemu tome ;)
Može se naći, samo ako se potrudimo, hahaha
Hvala ti na ovom postu. Ja sam gluha osoba (100%) i ovo stvarno može ponekada koristiti. Znao sam da su uveli titlove za Dnevnik.hr, ali nisam znao da su uveli i kod domaćih filmova koji su snimljeni ili iz RS ili iz BIH. Baš ću obratiti pažnju na to. Iskreno priznajem da odaaaaavno nisam odgledao nešto domaće uz titlove. Bit će da ne preferiram toliko TV koliko Internet. :)