Spominjala sam to već, ali moram ponovo jer sam maloprije gledala video o stanju u Kongu. Milioni ljudi pate, gladuju, u ratu su – najviše zbog kobalta. Nephodan je za naš ugodniji život – koristi se u mobitelima, elektronici, električnim automobilima, a danas čuh i u onim vajp uređajima.
Da, znam da nije realno očekivati da ćemo prestati koristiti tehnologiju da bismo pomogli Kongu, a i ne ide to tako jednostavno. Ali – mislim da realno imamo mogućnosti da budemo pametniji korisnici tehnologije.
Koliko često mijenjamo mobitele? Ja svoj koristim već neke 4 godine, možda malo duže. A dobila sam ga od brata koji ga je koristio prije toga 2 godine. Trenutno mu bateriju punim 2x dnevno, još malo pa će postati kao fiksni. Ali uopšte mi to ne smeta – cijedim ga dok god mogu jer mi se ne kupuje novi. Pri tome – mobitel mi je usko vezan za posao.
I skonala sam još jednu stvar – kad definitivno budem morala da kupim novi – biće to polovni. Davno sam prošla vrijeme u kojem sam imala želju da mi sve bude novo i aktuelno. Već godinama mi je mnogo važnije da radi posao i da bude ok. I da ja svojom potrošnjom ne doprinosim sveopštem konzumerizmu više nego što stvarno moram. Plus – nerealno mi je i ne mogu, čak ni na otplatu, dati za jedan telefon prosječnu platu ili čak više. Prosto nisam taj tip, nije mi to furka.
Puno odjeće mi je polovno. Najviše od prijateljica i prijatelja i rodbine, a nešto i iz prodavnica rabljene robe. Jer opet kažem – fokus mi je na drugim stvarima i trudim se da svoje praznine ne punim kupovinom. U tome mi zaista pomaže i psihoterapija i stalni rad na sebi.
Da, neće sve ove moje sitnice pomoći ljudima u Kongu. Ali sitnica po sitnica i svako od nas možda i dovede do neke mikro promjene. Ako ništa, mislim da promišljanje o tome koga “podržavamo” i šta “hranimo” svojim novcem spada u dio onog što bih nazvala svjesnim življenjem danas.
