Jeste li čuli ili znate li šta je Neurofeedback terapija?

Ja iskreno nisam nikad do prije nekoliko mjeseci. I onda me kontaktirala poznanica da se vidimo na kafi, i spomenula mi da radi u centru za Neurofeedback u Zenici. Pa sam pogledala na internetu šta je to, pročitala par tekstova i opet nisam shvatila šta je u pitanju. 

A onda sam na email dobila poziv za Dan otvorenih vrata baš o Neurofeedback terapiji i pošto sam bila slobodna tu subotu odlučim da odem i vidim na licu mjesta o čemu se radi.

Dan otvorenih vrata se održavao u ZEDA agenciji, a govorila je Ankica Baković, pshoterapeutkinja koja stoji iza Neurofeedback centra u Zenici i u još par gradova u BiH. I tek kad sam poslušala nju i još par roditelja koji su pričali o svojim slučajevima, shvatila sam kakva je procedura u pitanju i čemu služi. 

Ja ću vam to objasniti svojim riječima, onako kako ja to razumijem, pa možda i vama pomogne da shvatite suštinu. Imala sam priliku i lično da probam ovu terapiju, pa ću vam i to opisati na kraju.

Neurofeedback je neinvazivna vrsta terapije, odnosno treninga mozga. Radi se tako što se štipaljke zakače na 3 tačke na glavi – uši i vrh glave i onda se prvo uradi procjena kako mozak radi – kakve talase “emituje”. Oni koji su nekad radili EEG očitanje mozga znaju taj princip – isto je. Ja nisam nikada pa mi je to bilo potpuno novo.

Kad se uradi procjena Ankica uzme taj nalaz i iz njega pročita kako se dijete ili osoba ponašaju. Na osnovu tih talasa ona zna pročitati ta ponašanja jer kaže da se mi u stvari ponašamo onako kako nam radi mozak. I ima logike u tome.

E onda, kad se uradi ta procjena i ona zna kakva je situacija, ide se na bazičnu terapiju koja se radi tako što se opet one elektrode prikače na glavu i onda osoba gleda u ekran, povezan sa tim elektrodama. I ono što gleda u stvari radi ili ne radi u zavisnosti od rada mozga. Djeluje kao da u stvari vi pokrećete sliku na ekranu, a u stvari se ona pokreće i vašem mozgu daje signale kad radi kako treba, a kad ne. I tako ga – vježbate.

Kome je korisna neurofeedback terapija i za šta se koristi?

Korisna je svima koji imaju neki poremećaj u radu mozga. Na primjer manjak koncentracije ili nedostatak fokusa, problemi sa spavanjem i sl. Ali se najviše koristi kod djece i osoba sa nekim poteškoćama, na primjer djeca iz autističnog spektra često idu na NFB (skraćeno od ‘neurofeedback’) terapiju i oni imaju dosta koristi od nje.

To sam slušala od mama na danu otvorenih vrata. Sve tri koje su pričale svoja iskustva su me ostavile bez riječi. Koliko samo te žene ulažu vremena i energije da pomognu svojoj djeci je nemoguće opisati. Jer naša država im nije od velike pomoći i nemaju sistem koji će im dati sve korake i alate za pomoć. I onda 90% svega uglavnom mame guraju same, tražeći načine i snalazeći se u ovom nesistemu.

Jedna od njih je opisala da njenom sinu ova terapija kao da “razbistri maglu pred očima” i onda on lakše sarađuje sa logopedima i ostalim terapeutima sa kojima inače radi. I često ga vodi, kad god osjeti da je na neki način vrijeme za to. A mame to znaju prepoznati.

Dakle, NFB trening ne liječi autizam, da ne bude zabune, nego toj djeci pomaže da rade bolje sa svim ostalim terapeutima. I jedan je od alata koji im mogu koristiti.

Moje lično iskustvo

Takvo je nekako bilo i moje lično iskustvo. Ja sam na tom danu otvorenih vrata dobila ponudu da prođem kroz bazičnu terapiju i da napišem tekst o svom ličnom iskustvu. I kao neko ko stalno traži načine da sebe popravi, pristala sam jer me zanimalo šta je to i koliko će mi pomoći.

Ono što moram reći je da ja nemam nekih posebnih problema, osim što jesam stalno pred ekranima i jesam u stalnoj borbi sa fokusom i koncentracijom.

Bazična terapija se sastoji od 30 NFB treninga. Na početku vam se uradi procjena, onda to Ankica očita, pa idete na 15 treninga, pa se uradi kontrola. Nakon kontrole, ako se vidi da postoji napredak, ide se na ostalih 15 treninga. Treninzi se rade po 40 minuta, 2 do 3 puta sedmično.

Kod mene je sve trajalo nekih 3 mjeseca. Otišla sam na to prvo očitanje, odradili smo ga i onda sam čekala da me Ankica nazove i kaže mi kakva je situacija. I kad me nazvala počela je da mi priča o tome kakva sam i kako se ponašam, a pri tome me žena ne zna, nismo riječ progovorile nikada. I ja sam tokom tog razgovora gledala oko sebe kontajući “Imam li negdje kamere, je li ova žena mene posmatrala pa ovo sve zna, jer zna i neke stvari koje nisam ni sama znala formulisati ili nisam nikome govorila?” Opisala me kao da je sa mnom provela godine i kao da mi je zavirila u glavu. Što na neki način i jeste, čitanjem mog EEG-a.

Elem, moj problem je upravo taj što, kako je ona rekla, moj mozak ne odmara i na neki način radi “na rezervi”. I ja sam neko ko ima puno prioriteta i ne znam kako da ih posložim i kako da se snađem sa njima. I rekla mi je da će meni NFB treninzi pomoći da se to sve upegla i da se mozak “popravi”, odnosno istrenira na bolji rad, ali da bi bilo korisno da uz sve uzmem  nekog terapeuta koji će mi pomoći da to sve naučim koristiti na bolji način.

Kako je ona najbolje rekla “NFB je kao da kod automehaničara odvezeš da ti popravi i sredi automobil i on će to srediti, ali treba neko ko će te naučiti da to auto voziš bolje, a ne da nastaviš voziti brzo, po rupama i kao da je tuđe”.

I tako je sve počelo. Na treninge možeš na USB stiku odnijeti šta se tebi gleda. Ja sam izabrala seriju “Mad Men” jer sam nju oduvijek željela pogledati, a nikako mi se nije dalo s vremenom. Pa je ovo bila prilika da imam nešto što će me zanimati i za šta neću morati stalno razmišljati šta ću sljedeće gledati. Pa sam išla sedmično 2 do 3 puta i tamo kad odem pokopčaju mi te elektrode (stvarno se ništa ne osjeti i nije da vam neko sad tu nešto učitava u glavu) i onda gledaš seriju. Princip je takav da povremeno sve stane i koči kao ono kad vam je loš internet i to malo zna nervirati, ali samo zato što ne postoji način da se sad ti bolje na primjer skoncentrišeš i da to pokreneš. Nego nešto unutra, u mozgu treba da klikne i on onda kad treba krenuti dalje.

Neobično u svakom slučaju. Ali ništa što je naporno ili problematično.

Nakon 15 treninga se ponovo radi procjena i tad me ponovo zvala Ankica i rekla mi da se vidi napredak, da mozak već radi bolje i da ima efekta od nastavljanja procesa. Pa smo tako i nastavili i odradila sam svih 30 treninga. S tim što sam nakon tih 15 počela raditi i sa psihoterapeutkinjom koja mi je tu da mi pomogne bolje posložiti stvari u životu i u glavi (ili obrnuto, ne znam šta je prije :D ).

Elem, nakon odrađenih svih 30 treninga, na završnoj procjeni, Ankica mi je rekla da se postigao dobar rezultat i da je sve što sam radila imalo efekta.

E sad ono najvažnije – šta to kod mene u praksi i u životu znači, da li osjetim neke promjene?

Vjerujem da je sve ono što se u zadnjih mjesec do dva promijenilo kod mene uglavnom rezultiralo i NFB treninzima. A promijenilo se to da ja stvarno mogu bolje da se organizujem, u smislu da lakše znam poredati stvari na način da radim ono što je bitno. Odnosno, ja sam oduvijek, ili bar godinama, neko ko najviše od svega želi pisati i postati neko ko živi od pisanja.  A nisam pisala, odnosno radila sam to stihijski i bez nekog plana, kad bih uhvatila vremena. Jer sam stalno bila u grču i govorila sebi “Prvo posao, pa kad sve završiš onda pisanje”. I onda je to trebalo biti uveče kad već nisam ni za šta osim za spavanje.

I onda sam bila nezadovoljna i nervozna i stalno sam sebi prebacivala što ne znam da se posložim tako da ono što želim radim više, ili sam sebi govorila da sam nesposobna što ne znam brže završiti posao pa da pišem češće.

Kao da mi je neko upalio prekidač, nakon možda 10-ak treninga sam sjela i napravila sebi novi plan – pisanje je treća stvar nakon ustajanja – poslije meditacije i jutarnjih stranica. I kako sam krenula tad, tako radim svako jutro. Zato i ima više mojih statusa na društvenim mrežama, a puno toga nisam objavila nego je zapisano pa ću vidjeti šta sa tim dalje.

Ono najvažnije – posao ne trpi. Ja sve i dalje stižem regularno, samo sam mirnija i zadovoljnija jer ono što je meni najvažnije odradim takođe i onda mi je stalno negdje prisutan osjećaj svrsishodnosti i sposobnosti. I nisam više u strahu da ništa neću stići i da ću kasniti sa svim – to je nekako nestalo, kao da ga je neko ugasio.

Još sam primijetila nešto – često se sad dešava da mi neke stvari padnu na pamet i onda kad razmislim o njima shvatim da su to neke moje podsvjesne poruke koje su prisutne, a nisam ih bila svjesna. Poput, evo na primjer, kad mi je prošlo kroz glavu “A šta bi bilo kad bi ti odjednom imala puno više novca nego sad? Pa… ja bih se prepala, ja ne znam kako bih se ponašala”. I onda sam sjela i zapisala ovu rečenicu koja je bukvalno u moju glavu sletjela onako iznenada dok sam radila nešto deseto i mislila o petnaestom. I shvatila sam da je to jedna od mojih kočnica, ne znam otkud i zašto, ali nikad prije je nisam osvijestila, a bitna je jer opisuje jednu od moji potencijalnih kočnica. 

I dešava se često da ovako postanem svjesna nekih stvari i u stvari sam shvatila da se sada bolje čujem. Kao da su mi se neke stvari u glavi malo razbistrile pa uspijevam doći i do tih nekih misli koje sam zagušila životom.

Kome bi mogla biti korisna Neurofeedback terapija?

Ja ću vam ostaviti ovdje web stranicu na kojoj možete o svemu naći više detalja, uz opise kome bi mogla biti korisna.  Znam da je često koriste djeca iz autističnog spektra, ali i stariji koji žele popraviti rad svog mozga – https://neurofeedbackcentar.com/

Na kojem principu sve detaljno radi nisam previše istraživala jer nisam neko ko se pretjerano u sve to i razumije. Ali znam iskustveno da svakom navikom koju stvorimo u životu mi u glavi kreiramo određene aktivnosti i utičemo na rad mozga. Znam da je kod prestanka na primjer pušenja korisno od sebe skloniti cigarete pa da za svaku trebate ustati i otići po njih – jer tako prekidate taj ustaljeni put u glavi i pomažete odvikavanju od njega. I zato vjerujem da su sve te konekcije u glavi izmjenjive i mogu se bar malo “popraviti”. Vjerujem da na nekom od tih principa radi i ovo, jer svaki put kad se ona slika na ekranu zaustavi, mozak ima poruku da nešto nije kako treba i traži novi način za funkcionisanje i tako se vježba.

Moje lično iskustvo je pozitivno, ali ja nisam tamo otišla sa ciljem da dobijem ne znam kakav rezultat. Nisam očekivala ništa, a ovo što sam dobila je skroz dobro i zadovoljna sam. Dijelom je to i do terapeutkinje koju ko zna kad bih angažovala da nije bilo ovog, a trebala mi je odavno. I prosto se sve nekako složilo u pravo vrijeme.

Ovaj tekst je samo informacija da znate o čemu se radi kad čujete “neurofeedback terapija” i da eventualno uzmete istu u razmatranje, ako vam treba neka vrsta poboljšanja performansi mozga. Ne znam cijene, ne znam ni kome sve može biti od koristi i najviše pomoći, ali znam ko zna, pa vam preporučujem da se za sve dileme i pitanja obratite direktno na – https://neurofeedbackcentar.com/

Još jednom hvala na prilici da ovo probam i da se “popravim”, hvala Ankici na susretljivosti i svim analizama, te curama iz Zenice, posebno Dženisi koja me trpila skoro svaki trening :)