Moj brat i ja smo već dugo na društvenim mrežama i koristimo ih svakodnevno u svom životu. I često spominjemo Facebook i Twitter u razgovorima sa mamom i tatom.
Njih dvoje nisu prisutni na internetu i nemaju namjeru biti, i dok im pričamo o tome kako je “onaj rekao ovo ili ono” primijetimo da im je totalno nejasno o čemu se tu radi.
I onda im je Peđa jedno popodne slikovito objasnio šta je to Facebook. Rekao im je:
Zamislite ovu zgradu u kojoj stanujete 30-ak godina. Zgrada ima 7 spratova i oko 40 stanova. Neke stanare znate dobro, neke malo manje, a neke nikako, samo iz viđenja znate da su tu.
I sad kad ste to zamislili – zamislite da imate mogućnost vidjeti šta svako od njih, čak i oni koje ne znate dobro, misli o nečemu, šta sluša, kako provodi slobodno vrijeme, kako reaguje na ovo ili ono…
I zamislili su… I rekli da ne bi to voljeli znati ni da im neko plati :)
Društvene mreže često postanu i to – gomila informacija koje vam ne trebaju od ljudi koji vas ne zanimaju. Ako ne vršimo selekciju koga i kako pratimo.
Sjajno… :)
Jel’ im rekao kako onda moraju nekog komšiju isključiti iz igre,a nekom dozvoliti samo do praga, nema dalje… :)
Odlično, ovo je bolje objašnjenje od svih onih how-to tekstova.
Često mi se desi da, tokom razgovora, kažem: “E, jeste znali da je tamo-i-tamo, taj-i-taj…blabla” i onda dobijem povratnu: “Pobogu, kako ti to znaš?!”
A ja pročitala negde na netu, onako, usput. Svuda klikćem i sve pročitam, čak i ono što me ne zanima mnogo, bez obzira da li je na Fejsbuku, Tviteru ili na nekom drugom sajtu – meni internet služi za sve. :D