Znate li šta sam shvatila razmišljajući o kraju ove godine i dolasku nove? Nemam želja. Opekla sam se sa željama na početku 2025. kad sam poželjela, vrlo skromno, da sve bude kako treba i da na kraju imam sve ono što imam. Pa se ta godina izdešavala takva da nemam sve što sam imala na početku i zbog toga nemam ni želje za 2026. u kojoj ću, ako sve bude kako treba, napuniti i pola vijeka.
Ali shvatila sam nešto drugo. Shvatila sam da svako od nas u stvari već živi najbolje što može i zna. I to ne mislim na način da opravdavam sve ono što bismo možda mogli, a ne uspijevamo. Ili sve ono što bismo možda postigli da smo samo malo više disciplinovani, malo više uporni, malo više vrijedni.
Mislim na to da, bar ja tako razmišljam, svaki dan ustanem, probudim se i živim radeći najbolje što mogu. Znači, uradim stvarno najviše što mogu i dam sve od sebe.
Nekad je to jako malo. U stvari, da budem iskrena, često je to baš jako malo. Posebno kad se dese tako neke stvari koje te poremete i onda ti se ogroman dio godine i najveći broj dana svede na to da samo preživiš. Ali, Bože moj, često je i to veliko.
Dakle, ustanem svaki dan i uradim tokom dana najviše što mogu. Nekad ide dobro. Nekad obaveze završavam s pjesmom. Ono, križam stavke sa to-do liste bez problema. A nekad ih po sedam dana prenosim iz dana u dan.
Ali – kad sve saberem i oduzmem na kraju – ja dajem svaki dan najviše što mogu od sebe. Ja svaki dan radim najbolje što mogu i u suštini živim najbolje što znam.
I kad malo pogledam ljude oko sebe, a pretpostavljam da je tako i sa onima koje ne znam, svako od nas u stvari radi najbolje što može. I to mi je nekako osnovni zaključak na kraju ove 2025. godine – da ću nastaviti da se trudim i da radim najbolje što mogu. I u idućoj, i u svakoj sljedećoj koju doživim.
Trudit ću se da svaki dan budem bolja, da se usavršavam, da radim bolje neke stvari, da naučim neke nove, ako bude moguće. Dat ću sve od sebe, kao i do sad, kao i svih ovih mojih prethodnih 49 godina.
I zato nemam neke velike želje na kraju 2025. godine, posebno zato što je to godina u kojoj sam doživjela neizrecive gubitke. Ali sebi i svima vama želim da i u idućoj i svakoj sljedećoj godini date sve što možete od sebe, koliko god to bilo. I da nastavite živjeti svoj najbolji život – ovaj jedan jedini život koji imamo.
