Ne znam šta bih pisala jutros, ali znam da volim vrućinu i istovremeno imam problem s njom zato što je sve teže podnosim. Teško mi je disati, teško mi se naštimati da spavam, a da ne pregorim i sve mislim kako su nekad vrućine bile manje. A onda se sjetim da sam i godina imala manje i da je možda ipak do mene.

Ne znam šta bih pisala jutros, ali znam da me nervira beton. Super je izum, koristi nam za mnoge stvari, ali ne volim što mu se daje prednost u odnosu na livade i zelenilo. Nekad mislim kako ljudi danas uveliko imaju strah od drveća pa ga sijeku. A boje se i trave jer kad god mogu istu zamijene betonom. I onda je vruće, puno gore nego kad si ispod krošnje drveta. Nema tog suncobrana niti tende koji mogu zamijeniti prirodni hlad.

Zato ne volim ni ove bašte kafića. U cijelom gradu imaju možda 2 u koja mogu otići a da kažem “E lijepo je, dopada mi se”. Ili su pored ceste i ja stvarno ne vidim ugođaj u tome da mi razgovor prekidaju automobili. Ili su kao oni šatori za kampovanje – plastika iznad tebe, plastika oko tebe, potpari se sve i nema zraka. Kažu lakše je održavati. Možda i jeste, ali radije ću uzeti flašu vode i sjesti na klupu u parku. A imaju i kafe za ponijeti.

Ne znam šta bih pisala jutros, ali znam da me nervira i ovaj stalni rast cijena. Nervira me jer znam kakvi smo i znam da je bar 70% tog rasta neopravdano i izazvano željom i mogućnošću trgovaca za dodatnom zaradom. Posebno me nervira kad vidim npr. pahuljice koje su bile 1.70 KM pa sad kao 2.10 KM, a onda ih svako malo označe sa “akcija” i kao cijena je snižena na 1.70 KM. Snižena malo sutra, nego vam guzica zinula za više, a i moral vam je zadnja rupa na svirali.

Ne znam šta bih pisala jutros, ali me nervira što lik bez problema može išarati nekoliko tramvaja i to “opravdati” svojom umjetnošću i na sve dobiti 150 KM do 450 KM kazne. A ovamo kad neko hoće stvarno lijep mural nacrtati na zgradi mora tražiti dozvole i platiti takse i sve mora proći procedure. Malo mi to nelogično, čak i da ne uzimam u obzir da je ono na tramvajima ružno, ma koliko to neko pravdao umjetničkom slobodom.

Ne znam šta bih pisala jutros pa bolje možda i da ne pišem ništa. Neka stoji ovo ovako kao zapis nastao u neznanju… A i šta drugo napisati kad ustaneš u pola 5 jer više nisi mogao zaspati od vrućine ?