Pogledah u srijedu epizodu Dr Beck o karijesu i moram sa vama prokomentarisati nekoliko stvari na tu temu.
Naime, ja sam ona što se boji odlaska zubaru. Nemam pojma zašto, da budem iskrena. Eventualno možda zato što mi je mama radila kao zubna tehinčarka i prečesto me vodila “na prepad” kod zubara, kad bih na primjer onako svratila kod nje na posao. Nosila sam i onaj aparatić, deverala sa zubima od malena i nisam imala neka loša iskustva u smislu da me boljelo popravljanje ili tako neke stvari. Ipak, strah je uvijek bio tu i nikad ga se nisam uspjela riješiti.
Neki dan idem kod zubarke i u hodu prema tamo dobijem skoro panični napad. Isprobala sam sve tehnike disanja usput da se malo smirim, a pri tom nema razloga realnog ili objašnjivog. Krenula sam ne znajući šta će mi raditi – jedino sam znala da imam par njih za popravak. I da sve bude čudnije, da ne kažem bezveznije – jako sam zadovoljna zubarkom kod koje idem od prošle godine, jer mi je prethodna otišla u penziju. Vrlo je strpljiva, sve mi objašnjava tokom popravka, daje injekciju i nikad me ništa ne boli, izvadila mi je osmicu tako da nisam osjetila ništa, za pola minute, a oporavak od vađenja je trajao manje od 24 sata. Elem, nije do nje – nego do moje glave.
I u ovoj emisiji doktor Natko isto govori kako ima strah i jedno od rješenja doktorica koje su bile u emisij je bilo da se dijete od malena dovodi na preglede da se ne bi razvio strah. Kontam – sve ok, ali šta ćemo mi matori? Kojem psihologu da idemo, gdje da se molimo i kome?
Elem, ono što mi je bilo zanimljivo je da je preporuka da se na redovne preglede ide svakih 6 mjeseci. Kriva jesam – nisam išla tako često nikad. Godina mi je bila neki reper, a sad kontam da veliki broj mrtvih bezživcatrenutno zubi imam baš zato – vazda dođem kasno kad je odnio vrag šalu. Uz zube koji imaju sklonost ka bržem kvarenju to je očito bio pogrešan način.
Naučih u emisiji i da je korištenje konca obavezno. Tu sam dobra, koristim redovno. Jedini mi je plan još da nabavim električnu četkicu koja, kako rekoše u emisiji, nije neka velika prednost, ali pomaže ako imaš lošu tehniku četkanja. Ja definitivno imam, odnosno jedna strana mi ide dobro, ali drugu bih trebala četkati lijevom da bude kako treba, a to ne umijem.
Uglavnom, dok se psihički spremam za sljedeću fazu spašavanja moje šestice iduće sedmice, pomislih kako nije loše napomenuti i vas da malo češće idete na preglede. I da pitam – ima li neko savjet za neobjašnjiv, potpuno iracionalan strah od odlaska zubaru?
Draga Hana ,
i sama sam stomatolog pa mogu razumijeti Vaš strah od odlazaka u stomatološku ordinaciju, jer, iako ga sama nemam,susrećem puno ljudi koji imaju iste probleme.
Uzroci su u djetinjstvu.S obzirom da je Vaša majka poslom povezana sa stomatologijom,nije nužno da su to prošla,bolna iskustva na stomatološkoj stolici.Nešto Vam tu nije štimalo i bilo Vam je neugodno.Možda pogled na sve te proteze i umjetne zube na maminom radnom stolu,možda to što Vas je neplanirano,iznenada odvela u stomatološku ordinaciju bez prethodne pripreme….nebitno danas.
Trebate znati da će nelagoda zbog odlaska stomatologu uvijek biti prisutna,ali će se smanjiti i moći ćete je kontrolirati,
tako da nećete nesvjesno izbjegavati kontrole na 6 mjeseci i neće Vas hvatati napadi panike.
Odlično da ste našli pažljivu stomatologinju.Ako već niste,obavezno je upoznajte sa svojim problemom,posebno sa napadima panike i da Vam nekad predstavlja veliki problem pojaviti se u ordinaciji na zakazani termin.Pristup “korak po korak”,malo po malo će Vas voditi ka boljitku.Niz pozitivnih iskustava polako potiskuje one negativne….i počnete ih kontrolirati.
Želim Vam puno uspjeha u savladavanju ovog straha i naravno pored higijene obavezno kontrola svakih 6 mjeseci :).
Puno pozdrava,
Mirna
Hvala puno na komentaru.
Da, prošla sam od ovog teksta baš dosta popravaka i velikim dijelom napredovala u kontrolisanju tog straha i prevladavanju. I baš sutra idem na pregled i čišćenje i kontam da će valjda sve biti u redu i da mi je sad puno lakše ići. I da, svakako sam zubarki sve ispričala, vrlo dobro je upoznata sa mojim “problemima” :D