Pogledah u srijedu epizodu Dr Beck o karijesu i moram sa vama prokomentarisati nekoliko stvari na tu temu.
Naime, ja sam ona što se boji odlaska zubaru. Nemam pojma zašto, da budem iskrena. Eventualno možda zato što mi je mama radila kao zubna tehinčarka i prečesto me vodila “na prepad” kod zubara, kad bih na primjer onako svratila kod nje na posao. Nosila sam i onaj aparatić, deverala sa zubima od malena i nisam imala neka loša iskustva u smislu da me boljelo popravljanje ili tako neke stvari. Ipak, strah je uvijek bio tu i nikad ga se nisam uspjela riješiti.
Neki dan idem kod zubarke i u hodu prema tamo dobijem skoro panični napad. Isprobala sam sve tehnike disanja usput da se malo smirim, a pri tom nema razloga realnog ili objašnjivog. Krenula sam ne znajući šta će mi raditi – jedino sam znala da imam par njih za popravak. I da sve bude čudnije, da ne kažem bezveznije – jako sam zadovoljna zubarkom kod koje idem od prošle godine, jer mi je prethodna otišla u penziju. Vrlo je strpljiva, sve mi objašnjava tokom popravka, daje injekciju i nikad me ništa ne boli, izvadila mi je osmicu tako da nisam osjetila ništa, za pola minute, a oporavak od vađenja je trajao manje od 24 sata. Elem, nije do nje – nego do moje glave.
I u ovoj emisiji doktor Natko isto govori kako ima strah i jedno od rješenja doktorica koje su bile u emisij je bilo da se dijete od malena dovodi na preglede da se ne bi razvio strah. Kontam – sve ok, ali šta ćemo mi matori? Kojem psihologu da idemo, gdje da se molimo i kome?
Elem, ono što mi je bilo zanimljivo je da je preporuka da se na redovne preglede ide svakih 6 mjeseci. Kriva jesam – nisam išla tako često nikad. Godina mi je bila neki reper, a sad kontam da veliki broj mrtvih bezživcatrenutno zubi imam baš zato – vazda dođem kasno kad je odnio vrag šalu. Uz zube koji imaju sklonost ka bržem kvarenju to je očito bio pogrešan način.
Naučih u emisiji i da je korištenje konca obavezno. Tu sam dobra, koristim redovno. Jedini mi je plan još da nabavim električnu četkicu koja, kako rekoše u emisiji, nije neka velika prednost, ali pomaže ako imaš lošu tehniku četkanja. Ja definitivno imam, odnosno jedna strana mi ide dobro, ali drugu bih trebala četkati lijevom da bude kako treba, a to ne umijem.
Uglavnom, dok se psihički spremam za sljedeću fazu spašavanja moje šestice iduće sedmice, pomislih kako nije loše napomenuti i vas da malo češće idete na preglede. I da pitam – ima li neko savjet za neobjašnjiv, potpuno iracionalan strah od odlaska zubaru?
