Prvi put sam na pregled dojki otišla 2009. godine u septembru. I to zbog toga što sam prilikom tuširanja na desnoj dojci ugledala izraslinu veličine jajeta – odjednom je iskočila, nije je bilo to jutro uopšte. I pošto sam površno znala neke stvari, mislila sam da mi je možda ostalo još 2 sata života, s obzirom na veličinu otekline – pošto sam slušala da žene s kvržicom malom jedva prežive uz liječenje.
Srećom, uspjela sam privatno otići kod doktorice kod koje idem od tad i ona me smirila. Samo se bila upalila cista – a tad sam saznala da ih imam bezbroj, različitih veličina i vrsta. Do tad se nisam bavila pregledima i nije me previše doticala ova tematika, pa nisam znala puno.
Doktorica mi je objasnila da puno žena ima takve policistične dojke, sa puno cisti. I da nama takvima ne pomaže samopregled kojeg mnogi preporučuju. Jer – napipaćeš puno toga i uspaničiti se. A realno, drugi problem je što mnogo toga što je bitno naći na vrijeme – ne možeš napipati.
Zato nikad ne preporučujem samopregled nikome, nego uvijek kažem – idi na ultrazvuk. Tako ćeš saznati sve što treba. A onda te možda upute na mamografiju ili magnet.
Za ovih 15 godina sam radila sve to – jer pratimo ciste. Išla sam prvo na godinu dana, sad idem na svakih pola godine. Jer se ciste mijenjaju, nastaju nove i sve je to potrebno pratiti. Moja doktorica kod koje idem stalno zna svaku detaljno i uvijek sebi zapiše šta treba pratiti. Tako da je i to preporuka – ako možete, idite kod istih. Ili bar čuvajte sve nalaze, da se nova osoba može upoznati sa svim.
I preporučujem vam da pročitate ovaj tekst na Nauka Govori, jer je u njemu super objašnjeno zašto ne samopregled, a zašto da ultrazvuk. Korisno je znati i svakako – idite na pregled bar jednom godišnje. Tekst je Rak dojke ili – pipkati ili ne pipkati: ne vjerujte samopregledima grudi, idite na ultrazvuk grudi
