Malo šta mi je ljepše od sučanog jutra koje provedem napolju posmatrajući kako se budi grad. Nekoliko takvih sam doživjela i pamtim ih kao da sam upalila u glavi neko dugme za snimanje, pa su se urezali trajno. Nekoliko ih je zato što koliko god voljela jutro, nemam baš razlog izlaziti rano pa su sva ta što imam u sjećanju tu slučajno, jer se tako desilo.
Jedno je iz Mostara. Bila sam u tom gradu sama zbog priča za blog, pa sam htjela otići na grob Alekse Šantića. Poranila, jer sam htjela izbjeći gužvu i velike vrućine, a znamo da su one u Mostaru već od 8 ujutro, pa sam ja tako u 6 bila na ulicama. I to mi je najljepše sjećanje, ulice onog starog dijela potpuno prazne, mir i tišina, par mačaka gledaju zbunjeno u mene jer “Otkud ova spodoba ovako rano?!” i dvoje japanskih turista na Starom mostu, u 6 da izbjegnu gužvu. Kad sam njih ugledala malo je falilo da odem do onih mačaka i kažem “Eto vidite njih, ja sam bar krenula konkretno negdje, a oni se samo slikaju!”
Pamtim jedno takvo i iz Sarajeva. Nikad mi nije Ferhadija izgledala ljepše nego onako prazna, okupana suncem i nekom posebnom tišinom isprekidanom samo koracima onih koji imaju posla tako rano – dostavljači robe, nekoliko čistača ulica i par ljudi kojima radno vrijeme počinje baš rano.
Pamtim i jedno jutro na putu za Crnu Goru, na Spark.me konferenciju. Stali smo na parking na Tjentištu da jedemo, a oko nas neka izmaglica kao u bajci. I nju sam slikala, mada nije ni blizu na slici kao što je uživo. Srećom, to uživo je duboko urezano u pamćenje pa samo zatvorim oči i mogu se vratiti u taj momenat.
I to je najljepša stvar sa pamćenjem. Neke slike sam u mozgu pohranila trajno. Nije mi trebala posebna tehnika – dovoljno je samo bilo da stanem i pomislim “Hoću ovo zauvijek da nosim sa sobom” i onda kao da imam sposobnost upiti svim čulima i miris i tu rosu na licu i sunce koje se igra bojama i zvukove. I najvažnije od svega – moj osjećaj ushićenosti i mira koji sam imala baš tu.
Ima ona izreka “jutro je pamtnije od večeri”. Moja verzija je “jutro je mnogo ljepše od večeri”. Posebno kad poraniš i kad je sunčano 
