Ne znam je li se to drugima dešava, ali ja imam običaj da me neke stvari obuzmu i posvetim im se maksimalno neko vrijeme strastveno. I ne znam da li ih izgustiram ili prosto dođem do nivoa u kojem mi je dosta, ali prestanem i kao da neko pritisne prekidač – više me ne zanimaju skoro nikako.
Počela sam razmišljati o tome kad sam u Duolingu španski zamijenila grčkim. Da, uticaj nove serije koju sam vam spominjala. Ne samo da sam pokrenula učenje grčkog (a o tome mogu cijeli jedan komičan tekst jer – je li ono uopšte moguće naučiti?), nego sam zapratila na Instagramu skoro sve glumce iz serije. A već pratim puno njih iz Španije, zbog prošlih serija :D
Elem, to moje razmišljanje o mojim opsjednutostima me odvelo daleko u prošlost. Recimo, jedno vrijeme sam pratila košarku i to u periodu kad je Dražen Petrović igrao u Ciboni. Ne samo da sam pratila, nego sam skupljala tekstove o pobjedama i iščekivala vikende ka najveći fan. A bila sam u osnovnoj školi.
Nekad poslije rata sam strastveno pratila Formulu 1. To znači da sam ustajala na svaku trku, vrijeme planirala prema tome, znala sve statistike o svima, detalje koje samo najzagriženiji fanovi znaju. Pamtim začuđene poglede na trafici kad god bih kupovala Sportske novosti jer valjda nije bilo uobičajeno da to djevojke kupuju. Trajalo par sezona i onda mi je to ispuhalo. Sad kad vidim trku na TV-u ni ne povuče me da zastanem i pogledam, a pojma nemam ni ko vozi.
Imala sam i fazu praćenja fudbala, odlaženja na utakmice, gledanja Lige prvaka redovno, nerviranja i svega ostalog što ide uz to, posebno kad recimo to sve uključuje i praćenje reprezentacije. Ni to me više ne drži.
Ne znam objasniti zašto se to dešava, kakvi prekidači se upale i zašto se ugase, ali mi je simpatično kad se sjetim svih tih mojih opsesija. Nisam nabrojala ni deseti dio :D Ako ništa, puno znanja se skupilo iz njih. Ne pretjerano korisnog na prvi pogled, ali valjda sve to ulazi u moj “kompost” u glavi i kontam da pomaže, nekako :)
A, ako bih trebala naći jednu stvar koja mi je životna konstanta, onda je to čitanje knjiga. Knjige su me zanimale od malena i jedina su konstanta koja me nije napustila. Plus izražavanje pisanjem. Evo i pisanje bloga od 2005. I osjetljivost na životinje. Možda je to srž neke moje osobnosti?
Imate li vi tako neke faze? Je li ovo uopšte rijetko ili se dešava većini?
