Autor: Hana Kazazović

Period u kojem je djelovalo da sam prestala pisati sam iskoristila za neke lične introspekcije i za rad na nekim idejama. Za jednu od njih je došlo vrijeme pa sam je konačno završila u ovih par dana. Radi se o nečemu što ću je zvati “Projekat 1:43” a sastojaće se od videa sa tekstom. Može se gledati ili slušati, a može se i samo čitati – kako ko voli.

Poenta je da je ovo meni mali izazov i nešto što mi je zanimljivo raditi, pa vidjećemo kako će se razvijati.

Uglavnom, u nastavku je prvi uradak, a tema je nešto što mi se vrti po glavi u zadnje vrijeme.

Tekst ili transkript :)

Prije par dana sam dala sebi zadatak da ljudima koje volim i do kojih mi je stalo napišem nekoliko rečenica o tome. Da im sad odmah kažem da su mi važni, zahvalim im se što su tu u mom životu i da im kažem sve lijepo što mislim o njima sad, dok mogu čuti sve i dok im to nešto znači.

 

Da, naravno da je nekoliko njih mislilo da sam pred smrt i da se tako u stvari kao opraštam pa sam ih prvo morala ubjeđivati da je sve u redu i da neće niko nigdje a ne na onaj svijet, bar ne da ja znam.

 

Ali poenta i jeste u tome da je ovu moju malu akciju inspirisala smrt. Kad god umre neko koga znam čitam opraštanja ljudi koji pišu kako je ta osoba bila divna i kako im je značila i kako će im nedostajati. I ne znam kad sam počela misliti o tome kako bi bilo lijepo da su toj osobi sve to rekli dok ih je mogla čuti. Sigurno mnogi i jesu, ali znam, pouzdano znam da puno toga lijepog ljudima ne kažemo jer mislimo da to oni znaju. A čak i kad znaju, uvijek je lijepo čuti da te neko cijeni i da nekom značiš.

 

I tako se rodila ta moja mala odluka o tome da ljudima govorim koliko mi znače i koliko su mi bitni dok su tu i dok sam ja tu. Jer blesavi i divni život je takav da nikad ne znaš jesmo li tu još 50 godina ili 5 sati. I često je prepunjen brigama, ružnim stvarima i sivilom koje se ne suzdržavamo podijeliti.

 

Zato eto hoću dok mogu da svima govorim koliko su mi bitni i koliko me raduje što su tu.

 

A isto bih preporučila i vama. Jer, lijepo je makar na trenutak zastati i uljepšati dan nekom ko vam je bitan. I lijepo je dijeliti lijepe stvari sa ljudima.