Činjenica je – stvoriti brand nije uopšte lak zadatak. Mislim, ako ćemo iskreno toliko je težak da je pravo čudo da to neko uopšte i pokušava :)
Vojske stručnjaka, marketara, dizajnera, kontrolora i još mnogo ovih koji završavaju na -ra svaki dan pokušavaju stvoriti nešto što će ljudi kupovati. Nešto što će u moru jako sličnih i vrlo često kvalitetom istih proizvoda prevagnuti da kupe baš njihov.
Svaki brand je mozaik sastavljen iz milion djelića koji se savršeno uklapaju. I svaki brand je proces koji počinje onog momenta kada se rodi ideja u nečijoj glavi. Proces koji traje, odnosno mora trajati ako se radi o brandu a ne nekom pokušaju.
Meni najjači i lično najdraži brand je Jaffa Cakes. Znate onaj u tamnoplavoj kutiji? E na njemu najbolje mogu objasniti šta je suština priče.
Znamo svi da u neka davna vremena (ne iza sedam gora i mora) nije bilo ovoliko proizvoda. Jaffa Cakes je bio slatkiš koji se u Crvenki proizvodio po licenci. Dok sam ga jela kao dijete nisam imala pojma ni šta je to licenca ali sam pretpostavljala da je to nešto jako važno i značajno. Čini mi se da mu konkurencija nije bila neka (Tops se mnogo kasnije pojavio na tržištu), ali je bilo nekih drugih slatkiša – Medeno srce, Munchmallow, razne čokolade i slično. Džaba – meni je Jaffa nekako “sjela” i tako je počela naša veza.
Upravo to i jeste suština priče – stvoriti vezu između proizvoda i potrošača. Kakvu? Pa emocionalnu! Kad kupac (u mom slučaju tamanitelj Jaffe) zavoli proizvod već ste napravili pola posla. A ja sam svoju vezu stvorila uz veliku pomoć mojih roditelja. Naime, oni su kao po komandi meni Jaffu kupovali kad bi me htjeli obradovati ili odobrovoljiti. Čuvala me jedna baka do 7 godine i tata mi je dolazeći po mene uvijek kupovao Jaffu “zato što sam bila dobra kod bake”. Tako sam u svojoj glavi Jaffu vezala za sve fine i drage događaje.
Veza je neraskidiva. U periodu poslije rata Jaffe jedno vrijeme nije bilo kod nas u prodavnicama. Kad sam je prvi put ugledala na polici mozak nije imao prostora za racionalno razmišljanje – umalo nisam kupila sve što je bilo na polici. A kako znam da sam vjerna brandu a ne ovisna o keksu sa narandžom i čokoladnim preljevom? Tako što sam probala mnoge druge keksove istog tipa, u nekim kutijama druge boje i – nije upalilo. Nije se desio klik, kao što mi ni Jaffa sa nekim drugim okusom nije ona Moja Jaffa.
Samo me ona stara sa punjenjem od narandže teleportira na sekundu u djetinjstvo i bude mi lijepo. Pa to ponavljam sve dok ne ispraznim kutiju a upravo iz tog razloga ne kupujem ono duplo pakovanje – ne mogu se zaustaviti dok ne nestane.
Zaključak: Možete imati najsavršeniji i najbolji proizvod na planeti ali ako ga kupci ne zavole džaba vam sav trud. Ako ga zavole oprostiće vam puno toga ali to svakako ne znači da se smijete opustiti.
Kako postići to da vas zavole? E, kad bih to znala mogla bih objasniti i šta je ljubav i kako nastaju veze i zašto volimo baš tu a ne neku drugu osobu. A to ne znam. I kako stvari stoje ne zna niko. Kažu da je u pitanju sreća. Ili neki X faktor.
Divan tekst, još divniji primer. :)
Kao višegodišnji PR Manager Jaffe mogu samo da budem ponosna.
I sama si otkrila taj “X faktor” kad si rekla: “Tako sam u svojoj glavi Jaffu vezala za sve fine i drage događaje.” ;)
U moru definicija koje opisuju brend, posebno mi se sviđa ona Erika Du Plessisa koji kaže da se sve emocije koje komunicira advertajzing moraju “spakovati” u “istu memorijsku fioku” sa svim ostalim asocijacijama koje su u svesti potrošača već vezane za taj brend. Naravno, nije bitan samo advertajzing, već celokupno korisničko iskustvo, ali je važno da sve asocijacije budu na jednom mestu, i ma koja da se aktivira – iz “fioke” uvek “iskoči” isti brend!
U tvojoj “memorijskoj fioci” Jaffa je smeštena zajedno sa “svim finim i dragim događajima” u tvom životu, i to je taj “X faktor”. :D
@Milica: Hvala :) Kako ti reče PR Manager Jaffe ja sam u glavi samo zamislila ogromna prostranstva ovog slatkiša uvijek na dohvat ruke :) Imala bih 100 kila da sam na tvom mjestu.
@Pedya: E znam, upravo to jeste taj X faktor u mom slučaju bio. Ali zašto sam ja najbolje reagovala na Jaffu a ne na neki drugi slatkiš pa je postao baš taj koji se kupuje u tim lijepim situacijama ne znam. Tu je za mene onaj neobjašnjivi momenat. Biće da se desilo nešto kao “ljubav na prvi zalogaj” :D
Govorili su “smučiće ti se posle nekog vremena…”, ali NIJE! :-)
Super ti je tekst. I Jaffa cakes je super.
Još uvek si “dobra kod bake”.
Jaffa uh mljac! :) I meni je nekako bila i ostala najdrazi slatkis. Nezamjenjiva je definitivno. Gladam sad ovo mnostvo kopija, ali nije to to :) Nema niti jedna dostojna kopija.
MRZIM TE….
sad moram koje kakve Holandske kolace jesti…trazeci zamjenu….
e ptico selico ja nasao i u Holandiji jaffa cakes.odes u Lidl i nadjes kutiju sto na njoj pise Sondey pa ispod Soft Biscuit orange(a ima sa razlicitim vocem)Ja pokupujem sve vrste a ova mi se nasla u kuci poslijednja.u petak ako bogda nova tura.ajd kad budes jela sjeti me se.cao
Pokušavao sam da se setim nekog adekvatnog BIH brenda (osim Tuzlanske soli)… Tja! Bosna je uvek furala tešku industriju: akumulatori, nameštaj, kamioni, avioni… Možda ima tu neke skrivene simbolike?
Jao, Hana, šta mi radiš kad sam gladna u sitne sate…Jaffa. JAFFA! I ja sam probala gomilu drugih, od onog koji se zove “Maksi Softi” mi se želudac prevrtao. Jedna je Jaffa i jedan je Filbi, ali on ima ružno pakovanje, što mu sigurno kvari dojam.
Milice, alal vam vera. :)
Moja majka ne voli Jaffu. Kad je čula da je drugaričina majka koja je svakodnevno išla od Sombora do Novog Sada nekoliko puta otišla u Crvenku i donela po par kilograma “oštećene” Jaffe, njoj se smučilo. Ne zna šta propušta.
A brend koji je Miodrag Ristić spomenuo je jedino što je i meni palo napamet kad je Bosna u pitanju, čudno. :( Pa mora da ima još nešto, samo ne možemo da se setimo. Mora. :(
I ja obožavam Crvenkinu Jaffu ali pojavilo se nekoliko proizvođača koji proizvode isti taj keks sa znatno nižom cenom a keks je sočniji i ukusniji… I ja sam odrastao na toj Jaffi u plavoj kutiji, ali sve češće kupujem onu sočniju i ukusniju a ujedno i jeftiniju (cena nema uticaj kod mene kada su u pitanju slatkiši)
Danas, na prostorima na kojima živimo, najveći brend je cena. Narod u globalu nema para tako da mu je glavni faktor pri odabiru nekog proizvoda- cena.
Zato je sve učestalija pojava, marketinčki trik, smanjenjem pakovanja proizvoda. Čokolade više nemaju 100 gr već 90, pakovanja jaffe nemaju 200 ili 150 gr već 180 i 125 gr… Shodno tome potrošači su obmanjeni da je proizvod pojeftinio a nije.. Samo je smanjena gramaža… Dobra fora. Ko još čita koliko šta ima grama, svi gledaju u cenu…
@Exxx: U pravu si. Kako me nervira kad kupim kutiju keksa i kad otvorim izgleda kao da mi je neko 2 ukrao i pojeo!
koliko god bilo teško stvoriti novi brend, činjenica je da svakodnevno nastaju novi tako da se ne slažem sa početkom teksta :)
druga stvar, ljudi često vide nešto što je već uspešno pozicionirano u svesti potrošača i misle da će kopirajući to postići isti uspeh, možda zato im ne polazi za rukom.
jedna je jaffa. :)
pokušavajući da napravim novu jaffu verovatno neću uspeti, ali zato mogu napraviti štrudlice koje će jednog dana postati brend zar ne? :)
@ja: Nastaju novi, ali koliko su to brandovi? Postoji, bar po meni, velika razlika između proizvoda i brandova.
A slažem se da je put za stvaranje branda originalnost, novu Jaffu ne vrijedi pokušavati napraviti ali Štrudlu…e tu je već Master na dobrom putu da postane brand :)