Ovo je jedan kratki roman koji nisam mogla ispustiti iz ruku od momenta kad sam ga uzela i blago rečeno me oduševio. A uzela sam ga samo zbog autora, Igora Štiksa, čiju sam “Elijahovu stolicu” čitala nekad davno i znam da mi je ostala u pamćenju kao nešto što mi se isto tako jako dopalo. Onda neki dan prije čitanja odlučim poslušati i razgovor sa Igorom u podcastu “Sto minuta buke” (preporučujem i to svakako, možete ga čuti ovdje) i odlučim da je došao red i na “Rezalište” koje mi već par mjeseci stoji na polici.
U suštini, ne mogu vam puno toga reći o romanu jer je njegova velika vrijednost baš u načinu na koji autor raspliće priču i upoznaje nas sa dešavanjima u jednoj porodici. Sve počinje ručkom – nakon 25 godina kući se iz Amerike vraćaju sin Vladimir, njegova žena Helena i sin tinejdžer, David. Kući ih jedva dočekuju otac Klement i majka Nadia, a takođe nenadano se tu pojavljuje i sin Igor.
I to je dovoljno, jer sve što bih rekla više bi vam narušilo ugođaj čitanja. Ali ću ukratko reći da je ovo roman o porodičnoj istoriji, o onom što se dešavalo, o nesuglasicama, neizgovorenim tajnama, nerazumijevanju i boli i povezivanju. I to je toliko dobro napisano da bih stvarno voljela ovaj roman vidjeti u formi filma. Zaista bi bio odličan!
Uglavnom, odlično provedenih nekoliko sati uz ovu knjigu koju sigurno neću zaboraviti, jer mi se duboko urezala u svijest i preporučujem je od srca. Ja sam svoj primjerak našla u “Kontrast izdavaštvu”, a u odnosu na prvo izdanje koje je nekad ranije izdala “Fraktura”, nešto je izmijenjen – tako sam autor piše na kraju, jer je on nakon ponovnog čitanja izmijenio neke stvari.
Prijavom na moj newsletter možete jednom do dva puta mjesečno dobijati moja promišljanja i pisanja, sadržaje koje ocijenim zanimljivim i korisnim, interesantnim ili zabavnim, te teme koje inspirišu ili vas tjeraju da se zamislite i stvari koje mogu pomoći u boljem / kvalitetnijem životu.
Besplatno je. Neću vas spamovati i neću vašu adresu nikome proslijediti. Možete se odjaviti kad god poželite.
