Ovo je 5. dio a četvrta lekcija priručnika “Internet za početnike u 13 lekcija” koji pišem.
– Uvod možete pročitati ovdje – Internet za početnike u 13 lekcija – Uvod
– Prvu lekciju možete naći ovdje – Šta je internet? – 1. lekcija
– Druga lekcija – Zašto početi koristiti internet? – 2. lekcija
– Treća lekcija – Zašto je važno koristiti internet u poslu? – 3. lekcija
Prije nego pređem na praktične lekcije o korištenju interneta moram se, bar ukratko, dotaći još jedne činjenice koju više ne možete izbjegavati.
Ta činjenica kaže da više nije svejedno šta se konkretno o vama nalazi na internetu. Nije svejedno kakve rezultate dobijete kada u pretraživač (Google, Bing, Yahoo, itd…) ukucate vaše vlastito ime i prezime. Posebno to nije svejedno ako gradite bilo kakvu ozbiljnu karijeru. Zašto?
Zato što sve češće postaje praksa, čak i na našem području, da ljudi informacije o kandidatima za posao pretražuju na internetu. Konkurišete na neko radno mjesto, predate ili pošaljete svoju biografiju (CV) i čekate. Potencijalni poslodavac će vrlo vjerovatno u pretraživač ukucati imena svih prijavljenih kandidata koji su mu interesantni. I postoji velika šansa da će odluku o izboru donijeti čak i na osnovu rezultata koje tamo pronađe.
Internet vam može pokvariti reputaciju
– Možda ne dobijete posao koji želite jer ste u biografiji napisali da ste zainteresovani za stalno učenje i usavršavanje a na Facebook profilu se vidi da po čitav dan igrate igrice čak i u toku radnog vremena.
– Možda konkurišete u preduzeće sa vrlo strogim pravilima ponašanja zaposlenih a Google o vama kaže da ste učestvovali u nekoliko navijačkih tuča.
– Možda se o vama mogu naći ne baš reprezentativne fotografije koje lično ne biste sami stavili u svoju biografiju.
Postoji zaista mnogo načina da mišljenje koje želite da ljudi imaju o vama pokvarite zbog interneta i zbog toga što ne vodite računa o tome da mnogo stvari koje stavljate tamo zaista može vidjeti ogroman broj ljudi. Kako to obično bude – uvijek to vide i oni koji ne bi trebali.
Internet vam može popraviti reputaciju
Nasuprot lošim stranama postoje i one dobre, naravno.
– Možda konkurišete na posao glavnog kuhara u ekskluzivnom restoranu u vašem gradu a Google o vama kaže da imate svoj blog o kuhanju. Blog na kojem pišete o vašem zanimanju, o jelima koje spremate, o nekim malim tajnama koje samo kuhari znaju. Iz tog bloga se vidi da znate svoj posao, da je ono što ste napisali u biografiji tačno jer tamo na njemu imaju i komentari klijenata koji su pojeli to što spremate ili se vidi da ga pišete nekoliko godina. Vaš potencijalni poslodavac će nakon ovoga imati potpuniju sliku o vama, a ako su vam konkurenti kuhari bez bloga o kojima se ne može ništa saznati izuzev onog što su oni sami napisali u biografiji možda vam to donese prednost.
– Možda ste frizerka (opet ja sa frizerskim zanimanjem) koja voli svoj posao. Pišete blog i frizurama na kojem predstavljate svoje radove fotografijom i videom. Pogled na par takvih fotografija ili video u kojem pravite neku frizuru će puno reći o vašem znanju.
– Ili ne mora biti nikakvo profesionalno iskustvo iza vas. Možda će se o vama samo pronaći najnormalniji tragovi u vidu normalnih fotografija sa porodicom i prijateljima, bez nekih blesavih situacija koje vas mogu dovesti u nezgodan položaj. Nekim poslodavcima može biti važno samo da i tu ima dokaz da se radi o jednoj normalnoj i iskrenoj osobi čijim zapošljavanjem neće sebi natovariti neki problem na vrat.
Šta internet zna o vama?
Provjerite, što prije. Ukucajte svoje ime u par tražilica. Nije to neki ego trip ili zaljubljenost u samog sebe kakvim se nekada smatrala ova aktivnost. To je najnormalnija, skoro obavezna stvar koju rade svi kojima je stalo do svog ličnog imidža i mišljenja koje će ljudi steći o vama.
Ne mora se raditi samo o poslu. Ja skoro svaku novu osobu u svom životu prvo dobro izguglam, a znam mnogo onih koji rade to isto.
Ja kad svoje ime i prezime ukucam u Google, rezultat su stranice i pominjanja neke turbofolk pjevačice :)
Moje skromno mišljenje jeste da dok se ne povrati anonimnost na internetu, cela igra oko sopstvene reputacije je “hod po jajima”.
Možda je bolje i reći da, osim ako niste spremni 24/7 da PAZITE šta radite na društvenim medijama, ne bi trebali ni biti tu.
Da to nije tako, onda bi sve velezvezde iz internacionalnog šou biznisa same sređivale svoje profile umesto što o tome brine ceo tim social media stručnjaka.
@Ena: Šta je već neka pjevačica dobila ime po tebi :D
@Karadzic: Lično mislim da je nemoguć povratak unazad u bilo kojoj stavci koja se tiče interneta, pa tako i kad je anonimnost u pitanju.
A što se tiče boravka i ostavljanja tragova nije to tako teško. Ako se ponašaš normalno tu i ne ideš u neke krajnosti onda su one u principu odraz osobe. Rijetko će neko ko je inače prosječna obična osoba pisati gluposti ili stavljati neke problematične slike.
A ja lično odtagujem svaku sliku na Fejsu na kojoj sam ružno ispala a uslikao je neko drugi :D
Za zvijezde se slažem, ali njima često ni ne smeta poneka glupost, da ne kažem da ih često samo proizvode ;)
@Karadzic, ne treba paziti šta se radi (samo) na društvenim medijima, već šta se radi u svakodnevnom životu. Fotografije koje se mogu naći na Flickru ili Facebooku, ili video materijal koji se može naći na YouTubu nisu odraz nekakve virtuelne stvarnosti, već one realne, svakodnevne.
Osim toga, to što neko ignoriše društvene medije ne znači da ga nema u njima. Jedini način da se utiče na to šta Google prikazuje je aktivno učešće, aktivna komunikacija sa članovima Internet zajednice. Opcija “da se ne bude u društvenim medijima” jednostavno nije moguća, jer o tome da li ćemo mi biti u njima ili ne, ne odlučujemo (samo) mi, već (i) neko drugi. A ako neko već priča o nama, nije loše učestvovati u tom razgovoru. ;)
@Pedya: Super rečeno. Ja uvijek nešto zaboravim ali sreća pa imaju komentari. Hvala :)