Autor: Hana Kazazović

U okviru projekta “Izgradnja i konsolidacija kapaciteta za prevenciju sukoba” kojeg finansira Evropska unija (EU), a provodi Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni i Hercegovini realizujem svoj projekat “BH ljudi” u okviru kojeg ću u narednih pola godine predstaviti 100 zanimljivih ljudi iz BiH, po mom izboru.
Predstavljanja radim u audio formi (uz transkript, da sve forme budu zadovoljene), a 88. kojeg imate priliku čuti je Miloš Stankić iz Brčkog.

Podcast – audio snimak:

Transcript podcasta:

Hana:

Miloš Stankić je organizator Color Festivala u Brčkom, bavi se DJingom i takođe je inžinjer informacionih tehnologija. Pričali smo o tome kako je i zašto pokrenuo festival, te o njegovim razlozima zbog kojih se vratio u Brčko i aktivnostima koje radi.

Otkud ideja za Color Festival, kako si došao do toga?

Nekako je sam pojam elektronske muzike zbog propagande okarakterisan kao nešto loše, nešto što se veže za drogu. Međutim, to su glasni pojedinci koji kvare sliku nečega. Htio sam da ljudima dokažem da to nije tako strašno i da možeš slušati tu muziku bez ikakvih opijata. Da sam napravio neki festival koji bi se bazirao samo na muziku ne bi to ljudima bilo toliko zanimljivo, zato što ljudi danas nažalost muziku slušaju očima, ne ušima. Htio sam da ih privučem s nečim vizuelno pa da im muziku prodam kao plus efekat. I uspio sam. U suštini je to bila ideja – promocija elektronske muzike u BiH.

Čime se još baviš, DJingom?

Da, DJingom se bavim skoro 10 godina. Promijenio sam dosta stil prethodne godine. Sad sam više u nekom electro houseu, trapeu, progressive houseu i tako. Prvi u BiH sam počeo da radim EDM, tako ga zovu.  To je taj neki moderni zvuk koji je promovisan na festivalima poput Ultre, Tomorrowlanda… I on je nekako napravio hype 2010. godine. Tad sam se ja zaljubio u to i to je meni tad bilo privlačno. Htio sam da budem kao oni profesionalci i počeo sam baš intenzivno da ulažem u sebe i da promovišem svoj rad. Ljudi su to jako dobro primili i onda sam negdje 2012. krunisao taj svoj mali uspjeh i ljudi su počeli da me prihvataju kao nekog ko se ozbiljno bavi muzikom.

Onda sam se malo više bacio na organizaciju žurki i imao sam čak 3 godine neprekidno svoj brend koji sam nažalost privremeno ugasio zato što nemamo adekvatnu lokaciju za indoor varijantu. Zvao se “EDM Revolution” i svaki put kad smo organizovali žurke nije bilo ispod 200-300 ljudi. Čak sam nekih 5 mjeseci držao klub u kojem je isključivo išla takva muzika. Klub je bio baš ogroman i super opremljen, međutim zbog nekih razloga smo morali da ga napustimo i sad su drugi ljudi tamo.

Imamo taj festival koji će preći u tradiciju, već je 2 godine bio održan i imam i dalje želju i volju da ulažem u te indoor varijante zato što imam dosta veliki broj ljudi koji me prati, i sam taj koncept žurki. I volio bih da to zaživi opet kao što je bilo prije godinu i po, dvije.

To ti je otprilike neki plan za ubuduće?

Već ja radim na nekim projektima ali neću ništa da pričam da se ne izjalovi.

Od skora smo počeli da radimo radionicu za mlade DJ-eve. Jednom sedmično ta radionica ima u Omladinskom centru “Vermont”. Oni su nam donirali prostor. Organizacija Klabika iz Sarajeva nam je u saradnji sa svjetski poznatim DJ-om Solomonom u sklopu njihove humanitarne akcije donirala paket Pioneer opreme koja je izuzetno dobra i koja može poslužiti ljudima da nauče osnovne stvari. Za sad ima nekih 6 polaznika. Nisam ništa htio to previše marketinški da reklamiram zato što sam to i dalje vodim i ne mogu da se posvetim ako bude 20 djece. Što ih je manje za sad to je bolje dok ne nađem neke kolege koje će sa mnom da mi uskoče u pomoć. Radionice su besplatne, ne naplaćujemo ništa, odvojimo sat, sat i po, dva vremena i posvetimo se toj djeci. Učimo ih teoretski dio i praktični. Učimo ih gdje da nađu muziku, kako da naprave prelaz, osnove spajanja opreme, osnove produkcije i aranžmana, sve… Tako da je to neka najsvježija vijest.

Rekao si da si se vratio iz Banjaluke i da želiš da u svom gradu napraviš promjenu?

Pa da, imao sam ja neke opcije da ostanem tamo, međutim meni to nije bilo privlačno. Banjaluka jeste lijep grad ali nisam se tamo pronašao. Više sam nekako lokal patriota, hoću da razvijam svoju zajednicu. Nekako mi je previše sebično da odem u tuđi grad i da tamo radim. Bolje mi je da uložim nekako svoj potencijal u lokalnu zajednicu jer mislim da svako može.

Problem je zato što se ljudima od malih nogu usađuje činjenica kao da su oni bezvrijedni, da kao pojedinci ne mogu ništa da urade. A sve počinje od pojedinca. Ne možete promijeniti svijet ako se pojedinac sam ne promijeni. I kreneš od sebe, od nekih najglupljih navika – pospremiš krevet za sobom, promijeniš način života, način ishrane, okruženje… i tako počneš da radiš neke veće stvari.

Jesi li ikad razmišljao o tome da odeš iz BiH?

Pa jesam iskreno. Mama me stalno zeza, kao kakav si prije bio, govorio samo hoću da idem odavde i kako se sad okrenulo…

Malo sam umoran od novih početaka, ima i toga. Valja sve iz početka. I gdje god da odeš stranac si, a ovako… Nijedna država na svijetu nema ovoliko rijeka, ovoliko prirodnih bogatstava, ovoliko potencijala. Samo kad se iskorijene ovi sa vrha, ovi što nas ugnjetavaju, biće sve lakše.