Prve novine koje sam čitala nekad davno su bile Oslobođenje. Bile su ogromne i morala sam ih prostrijeti na pod da čitam pa leći preko njih. Prvi časopis koji sam čitala bio je Politikin zabavnik. Od tada se mnogo šta promijenilo pa rijetko (čitaj: skoro nikad) ne uzimam papirnate novine u ruke. I nije samo zato što mi se od njih ruke isprljaju!

Još tada sam, od mame mislim, pokupila naviku da gledam ko je napisao koji članak i ko sve čini redakciju koja pravi te novine. I danas je tako – čim mi u ruke dopadne neka novina ja tražim onaj sitni dio u kojem su pobrojani svi – od glavnog urednika do dizajnera.

Takva situacija mi je i sa posjetom online izdanja i raznih portala. Jednostavno volim da znam ko piše to što čitam i ko je napravio to sve. Impressum i O nama su mi obavezne stranice prilikom surfanja i istraživanja interneta. I to ne samo na portalima – i bloggere ja volim “snimiti” ko su i šta su.

Međutim, primijetila sam jednu pojavu koja mi se ne sviđa. A radi se o tome da naiđem na portal koji nema “O nama”, ili u tom dijelu piše “kako smo mi divni i krasni i supersposobni” ali bez imena. I hajd’ ti sad vjeruj u to? Ako ste već takvi što se ne potpišete da vas možemo hvaliti na sva usta a možda i nekog izljubiti na cesti kad ga sretnemo?!

Takvi portali obično imaju i onu formu za kontakt u koju vi trebate upisati sve svoje podatke i onda čekati da se neko od njih smiluje i odgovori vam. A pri tom teško da možete doći do njihove mail adrese, o nekom telefonu ili zemaljskoj adresi da ne govorim.

Elem, ne mogu se oteti utisku da se oni trude naglasiti svoju profesionalnost. Kao sad smo mi “portal” pa je bezveze da spominjemo svoja imena, mož’ neko pomislit’ da se hvalimo. I još uz sve to dodaju mali dašak tajnovitosti i kontaju da su postigli pravi superprofi efekat.

E šipak! Ja kad ne nađem živo biće iza internet adrese odmah zalupim vrata i odem (vrata se zalupe klikom na onaj X u ćošku, za one koji sad kontaju kako se to radi). Jeste ovo virtuelni svijet ali smo mi još uvijek bića od krvi i mesa. Kad u meni bude kucalo metalno srce i radio mozak na navijanje onda mi neće biti bitno ko je šta napisao.

Do tada – potpišite se i ne krijte se inače vas niko neće ozbiljno shvatiti!