Autor: Hana Kazazović
Prije par dana sam na Twitteru napisala ovo:
Skontala sam danas (opet) gdje sam pogriješila par puta u životu. Mogu li ja ovaj život nekako ponovo?
— Hana Kazazović (@cyberbosanka) March 9, 2015
Neki su zbog tog tvita pomislili da sam depresivna ili neraspoložena. Međutim, nije bilo tako. Desilo se da sam došla do zaključaka šta bih tačno (u)radila u životu da sad imam 18 godina, odnosno da sam shvatila zašto neke stvari volim i želim.
Radila sam test ličnosti i nakon njega došla do infografike sa najpodesnijim zanimanjima za svaki tip. Pogledavši ih jedina stvar koja mi je prošla kroz glavu je bila “Gdje mi je ovo bilo prije 20 godina?!”
Kako je tekao moj životni put?
Znate, ja na kraju osnovne škole nisam znala šta bih voljela biti kad porastem, pa sam upisala gimnaziju da bih imala još 4 godine da to saznam.
Znate, ja ni na kraju srednje škole nisam znala šta bih voljela biti kad porastem, pa sam imala 3 pokušaja završavanja fakulteta, da ne bih ostala samo na gimnaziji. Prvo sam u Zrenjaninu upisala informatiku i odslušala jednu godinu, a onda smo se vratili u Zenicu. Svejedno, nisam se pronašla u toj informatici, mada bih je možda i završila da nisam bila “prekinuta” povratkom kući.
Onda sam u Zenici upisala pravo, jer smo pored mašinstva i metalurgije imali i taj fakultet, a nisam bila spremna (ni psihički ni finansijski) nakon 3 godine izbjeglištva ići od kuće čak ni zbog studiranja. Zvuči kao izgovor, ali ’96. i ’97. mi ta opcija nije padala na pamet. Na pravu sam izdržala 2 mjeseca i odustala jer mi nije bilo zanimljivo. Malo se pokajem kad god mi advokat, a posebno notar, izbiju pare iz džepa, ali šta bih sad.
Neke 3-4 godine nakon toga je trajala mamina „borba“ sa mnom da upišem bilo šta. Ja i dalje nisam znala šta bih voljela biti kad porastem, bez obzira što sam imala 21, 22, 23, 24 godine. Radila sam umjesto toga, tražila sebe i svoj put na druge načine. Onda je mama uspjela da me ubijedi pa sam upisala Poslovnu školu, u Zenici naravno. To je u stvari bila viša škola (6. stepen) Ekonomskog univerziteta u Sarajevu, dok još nismo imali ovaj Univerzitet u Zenici.
Upisala sam je i završila u roku, oduševivši se svim tim pričama o marketingu, a bježeći od računovodstva i finansija. Nakon te 2 godine nisam htjela da idem dalje, da završim cijeli fakultet jer sam već bila u privatnom biznisu, sa planovima u glavi.
Par godina kasnije se moja pažnja fokusira na internet, posebno pisanje. Ja sam oduvijek voljela da čitam i puno sam čitala. Pisala nisam puno, osim pismenih radova u školi i dnevnika u tinejdžerskim godinama.
Najmanje zadnjih 10 godina pišem puno, a čitam još više, otprilike 50-ak knjiga godišnje. Puno knjiga ima veze sa psihologijom i primijetila sam da me ta tema baš zanima. Posmatranje i analiziranje ljudi, njihovih postupaka, a prije svega analiziranje sebe – to mi je postala omiljeno. O tome često i pišem, to ste i sami mogli primijetiti ako ste bar dva puta svratili na ovaj blog.
Postoji još jedan dio moje ličnosti kojem nisam nešto posebno dozvolila da se razvije. Radi se o crtanju, kojeg sam kao dijete voljela i tokom školovanja često praktikovala. Nakon završetka osnovne škole sam jednostavno prestala, mada ne znam sebi objasniti zašto. Prije par mjeseci odlučim da ću pronaći vrijeme i probati vratiti taj hobi, jer znam da mi je vrijeme koje sam tako provodila bilo ugodno.
Da se vratim na rezultate testa – koja su idealna zanimanja za moj tip ličnosti?
Animator, psiholog, bibliotekar, pisac i likovni umjetnik.
Tvit sa početka je nastao u momentu kad sam shvatila da konačno, sa 38 godina, znam šta želim biti kad porastem. Osim što sam već porasla, pardon – ostarila (rast mi je svakako zakazao još davno).
Da sad imam 18 godina upisala bih psihologiju. Ne bih prestala crtati. Ne bih jezike koje sam učila u školi gledala samo da otaljam, jedvačekajući da se završi čas. Nije mi neko opravdanje što sam u školu išla prije globalizacije, znam.
Međutim, nemam 18 i bez obzira što imam (nadam se) dosta vremena pred sobom, žao mi što nisam neke stvari znala ranije.
Bilo bi dobro da se testovi ličnosti rade u osnovnoj školi, a najkasnije u srednjoj, da djeca dobiju informaciju o tome šta je njima najbliže i šta im najviše odgovara. Pa onda neka biraju sami hoće li ili ne iskoristiti tu informaciju. Pretpostavljam da ni ti testovi ne mogu 100% tačni, mada ja za ovaj svoj mogu garantovati da jeste, jer sam 20 godina provela tražeći upravo te odgovore koje sam dobila u njemu.
Ako imate način da se testirate na vrijeme, odnosno da vaše dijete testirate na vrijeme – uradite to. Možda ćete mu uštediti decenije.
Ima li uopšte tako nešto da se radi na našim prostorima, regularno u sklopu nečeg?
A moj prvi sljedeći zadatak će biti da kupim papir za crtanje. Olovku imam :D
P.S: Ako niste upratili linkove gore u tekstu, a voljeli biste da se testirate, evo ponovo:
Test – http://www.16personalities.com/
Infografik sa zanimanjima na osnovu rezultata testa http://www.entrepreneur.com/article/242292
u poslednje vreme retko se smejem, zapravo, zaboravio sam. jednostavno nema za cim da se smejem. no, ti si uspela da mi izmamis osmeh i tako sam shvatio da se nisam izgubio u vremenu i prostoru, vec da je potrebno da ga neko podstakne.
zapravo ovde dolazi ona cuvena misao nasih starih, eh, da mi je ova pamet a tvoje godine!!
da mi je ova pamet, a 18 godina, tacno znam sta bih radio. nikada ne bih gresio, jer na greskama se ja ucim, hodao bih utabanim stazama mojih gresaka, promasaja, zabluda….
bavio bih se necim sto donosi pare, dosta mi je onoga, da nije sve u parama*to je cist romantizam…ali avaj, godine se ne mogu vratiti.
kada su deca upisivala skolu, savetovao sam ih sta da upisu. sad mi kazu, da su upisali moje promasaje iz mladosati.
Nažalost niste jedini koji su tako ispromašivali. Nekad imam osjećaj da smo potpuno pogrešno postavili neke stvari u startu i baš mi bude žao zbog toga.
A znaš kako, mene je mama u sedmom osnovne posadila i pitala šta je to što najviše volim da radim, i to je bilo crtanje. Od tad sam pratila tu nit zvanu ‘ono što najviše volim’ i uspešno okončala studije, ali posle toga, na ovim našim prostorima dobiješ jedan veliki ćorak. I sad smatram da je jako velika glupost voditi se time što voliš da radiš pri izboru profesije koja treba da obezbedi hleb za porodicu, i da mi je sada ova pamet ne bih nikad upisala umetnički fakultet nego nešto praktičnije da ne kažem profitabilnije. Jer sa svojih 30 godine nemam dan radnog staža, imam honorarne posliće, povremene prodaje, ali to je sve daleko od normalnog života i još sam uglavnom izdržavano lice. Da se ne lažemo, od profesija umetničkih kod nas jako mali procenat ljudi živi. Da, ja sam završila to što sam najviše volela da radim, i bavim se time i ispunjava me. Ali to je neisplativo i nikad svojoj deci ako ih budem imala neću poželeti da isto urade. Ne znam, takav je moj stav, svi kažu da sam srećna što radim ono što volim(jesam, ne poričem), a ja kažem da ću biti srećna tek ako nađem bogatog muža pa da više ne moram da brinem oko tih prokletih para. Znam, verovatno zvučim strašno površno, verujte mi i ja sam nekad bila idealista i to veliki
Draga v, u principu te razumijem i slažem se sa tobom, najteže je živjeti od umjetnosti. Vjerovatno to nije pravilo samo za naše prostore, nego inače. Sve se manje cijeni i meni je jako žao što je to tako.
S druge strane, ovaj tvoj komentar je mene natjerao na razmišljanje. Od kako sam ga pročitala vrtim u glavi šta i kako i imam nekoliko stvari da kažem u ovom kontekstu, ali ću ih ostaviti pa sutra, prekosutra, napisati još jedan tekst kao nastavak. Ovo samo iz razloga što znam da nisi jedina koja ima takav problem, nego si u većini.
Hvala ti na komentaru. Koliko god da je tebi teško ovo napisati, cijenim to puno jer mi je pokrenuo mozak, a to je zaista neprocjenjivo.
Hocemo na faks zajedno? :D
I ja sve nešto mislim da li je kasno :)
Odličan, ooodličan tekst.
Jako koristan ako dođe do onih koji upravo odlučuju o karijeri:)
Ja se nadam da hoće :)
Hvala ti!
Draga Hana,
citam redovno tvoj blog i svaki put kad napises nesto novo pomognes mi da popravim svoj zivot.
Zato sad osjecam potrebu da ja tebi ponudim moj primjer, skromno se nadajuci da ce te makar navesti na razmisljanje.
Ja sam sa 45 godina zavrsila fakultet i sada radim posao koji volim najvise na svijetu.
Istina, zivim u inostranstvu i financijski mi je sigurno bilo mnogo lakse nego da sam u Bosni, ali ti znas jos bolje od mene da se sve moze kad se hoce.
Zelim ti da ostvaris svoje snove <3
Vera
Draga Vera,
Hvala ti na ovim riječima. Drago mi je da ti moji tekstovi pomažu na takav način :)
A što se tiče fakulteta, iskrena da budem – sve je moguće :) I prije ovog testa sam razmišljala o tome tako da – ko zna :))
Meni kaze da mi odgovara posao skolskog savjetnika, pisca, dizajnera interijera, pedijatra i veterinara. A mene bas nista od toga ne zanima xD
Ja bih najradije da radim neki tih posao s kojim bih pravio neku razliku u svijetu, moze to biti neka humanitarna organizacija ili nesto. To je meni sasvim dovoljno :D
Testovi o kojima pišeš su testovi profesionalne orijentacije i sada se standardno rade u mnogim osnovnim i srednjim školama.
Rasla sam u velikom gradu i radila testove profesionalne orijentacije nakon osnovne (i nisam ih poslusala iako su se i kod mene odnosili na umjetnost :) nisam upisala srednju umjetnicku, nego gimnaziju jer nisam jos mogla da se odlucim za svoju struku iako su testovi dali smjernice), pa opet radila isto testiranje i poslije srednje i opet “promasila”, tj. na kraju nakon mijenjanja fakulteta i lutanja, zavrsila Ekonomiju koja ti opet daje neki opsti okvir i mozes poslije nje da radis svasta.. I mozes da mijenjas poslove sto i radim. Sustina je da inteligentnu djecu zanima milion stvari, i da im je tesko da se opredijele za jednu. A umjetnost je ostala moj hobi…. Nisam prestala da crtam, ali to je za moju dusu.. :) a ovaj test mi inace kaze da sam trebala biti advokat… Sasvim je promasio, nikad ne bih mogla uciti Pravo, dosadno mi je :))
Cudni putevi me dovedose do ovog bloga. Jako interesantnog, mogu slobodno reci. Uradih test, izbaci mi da sam INTJ i iz straha da cu zvucati kao zakleti poklonici astrologije, sokiralo me koliko se stvari poklopilo. Nisam citao druge personality profile, pretpostavljam da su i ostali uradjeni slicno. Lijepo sroceni, bez obzira kakav karakter bio oni se potrude da iz svega toga izvuku nesto pozitivno i predoce citaocu tako da se na kraju osjeca dobro i poletno zbog uradjenog testa. U svakom slucaju lijep blog, mozda jos koji put navratim.
Hvala puno, Adise, drago mi je da ti se svidjelo ovdje :)
Ja nisam nikada radila test profesionalne orjentacije pa neću ni sad, ne mogu. Vjerujem da je korisno i da bi nekome zaista moglo pomoći. Ja nisam imala problema sa odabirom zanimanja, ja sam sa trinaest godina željela da budem inženjer elektrotehnike i to sam i ostvarila. Dobro možda ne baš ovaj smjer, ali sada, čak ni ovaj smjer ne bih mijenjala. Mislim da čovjek kad je mlad bira da radi ono što voli, a kad malo sazri onda želi da radi nešto što donosi novac. Ljudi imaju pravo da prave različite izbore. čak šta više oni to moraju da urade ako su nezadovoljni. Ništa tužnije od nezadovoljnog čovjeka koji ne želi ili se plaši da nešto promijeni.
Ja sam imala priliku da razgovaram sa brojnim srednjoškolcima, jer instrukcije iz matematike su mi to omogućile. Većina srednjoškolaca ne zna šta bi poslije srednje. To je tako normalno, jer naš nastavni plan i program ne omogućava djeci da vide praktičnu primjenu onoga što uče, makar jedan mali djelić pa da bar na osnovu toga mogu da odluče bar čim ne žele da se bave. :) Uglavnom niko, odnosno većina, ne želi da se bavi sa nečim što je mnogo vezano za matematiku.
Super je kad tako znaš odmah šta bi, ja nažalost nisam. U pravu si definitivno da naš sistem školovanja ne pruža dovoljno informacija i vjerujem da mnogi imaju problem sa izborima :/