čitajsamnom

Izbor profesije i zanimanja – u životu imamo pravo birati više puta

By on April 1, 2015

Autor: Hana Kazazović

Tekst o testu ličnosti je bio vrlo čitan i iznjedrio puno lijepih komentara. Kad kažem lijepih mislim na one koji su me natjerali da se dobro zamislim da bih odgovorila na njih. Komentar koji je napisala V. me najviše zadeverao, toliko da je odgovor na njega u stvari ovaj tekst.

V. je oduvijek znala šta voli i to joj je postalo životna profesija. Međutim, pošto je u pitanju umjetnost, vrlo joj je teško opstati sa tom profesijom. Sama kaže da je napravila grešku zbog toga što je izabrala to i da bi danas, da može ponovo birati, izabrala nešto drugo, profitabilnije. Ona voli ono što radi i to je ispunjava, ali joj to ne može nadoknaditi nedostatak novca.

Uostalom, ovo je komentar u cjelini pa možete i sami pročitati.

komentar v

V. sigurno nije usamljena u svom načinu razmišljanja, pa sam zato i odlučila da napišem tekst a ne samo komentar. Znam da se mnogi nalaze u ovakvoj situaciji, odnosno da ovakvo razmišljanje igra veliku ulogu kod izbora profesije.

“Šta će ti to, nikad od toga nećeš moći živjeti! Upiši ekonomiju ili nešto što je sigurno!”

Koliko puta ste čuli ovo? Da, znam, i ja isto :)

Dvije stvari su bitne da znate, da biste opstali i preživjeli u ovom današnjem vremenu

Prva stvar je – ne postoji fakultet ili škola koja vam garantuje da ćete imati posao i sigurne prihode i ne postoji siguran posao.

Druga stvar je – imate pravo birati više puta.

Šta sve ovo znači?

Ne postoji škola koja vam garantuje dobar i siguran posao

Nekad se govorilo “Uči, sine, biće para. Samo ti završi školu, to je tvoja obaveza, a posao te čeka”.

U vrijeme kad se ukorijenilo ovo razmišljanje je zaista tako i bilo, tamo davnih pedesetih i šezdesetih godina. Na primjer, spomenuh u tekstu o babi i dedi da je moja mama ’64. završila srednju zubotehničku školu i odmah dobila posao u Zenici. Da, zbog posla se odlazilo u druge gradove jer je cijela država bila u razvoju i gradovi su se razvijali.

Fakultet ili škola ne garantuju posao nikome već decenijama, a posebno ne u zadnjih 20-ak godina od kako imamo globalizaciju, internet i ovo moderno vrijeme.

Nažalost, mnogi toga uglavnom nisu svjesni, jer je razmišljanje koje spomenuh i dalje veoma ukorijenjeno.

Takođe, toga nisu svjesni ni u samom šklostvu, od osnovne škole pa sve do fakulteta. Nisu svjesni da se danas stvari mijenjaju takvom brzinom da uglavnom znanja koja danas učite na fakultetima prestanu važiti dok ih završite.

Sve je ubrzano i zaista se teško snaći u svemu. Kako onda izabrati fakultet i životni poziv?

Tako što ćete biti svjesni da vam je fakultet koji vas zanima i koji želite upisati i završiti temelj koji ćete morati sami nadograđivati dok ste živi, svaki dan. Bilo koji fakultet da je u pitanju. Tih 3, 4, 6 godina, koliko god, su samo početak. Kad ih završite, tek tada ulazite u arenu sa njima i borite se – za dodatna znanja, za posao, za dokazivanje.

Najviše od svega se borite da naučite raditi svoj posao na najbolji način.

Jer upravo je tako – u određenom momentu svi prestanu gledati koju diplomu imate – gleda se samo znanje koje nudite. Zato ima ljudi koji uspijevaju i bez klasičnih diploma, zahvaljujući trudu i volji da uče na bilo koji način.

Imate pravo birati više puta

Ako niste već pogledali, preporučujem vam video koji je radio Marko Pavlović za AlJazeera – Pokreni. U njemu je Vanja Kenjić koja je završila 2-3 fakulteta i koja je rekla ove suštinske istine:

“Shvatila sam da ne mogu ja u životu imati samo jednu opciju za sreću.”

i “Sa 13 godina nisam znala da u životu ne biraš jednom, nego da inteligentni ljudi mogu odabrati 50 puta”

To je upravo tako. Ona je konkretno imala želju da postane pilot, ali je zbog “kad ste vi vidjeli ženu pilota” morala odustati od svog sna, pošto nisu primali žene u tu školu. Međutim, našla je nove snove i posvetila im se.

Ako vam prvi izbor nije zadovoljavajući i niste sretni – nemojte stajati i žaliti nad njim, ma koliko godina da imate. Pisala sam već o ženi koja je u 50-oj upisala fakultet. Sa mnom su na Poslovnoj školi bile divne žene koje su tad imale blizu 40 godina. Nije uopšte novo niti neobično da ljudi mijenjaju profesije u četrdesetoj ili pedesetoj.

Ono što je zajedničko ljudima koji to naprave jeste želja i vjera u to da oni to mogu uraditi. A obe te stvari uglavnom zavise od nas samih, zar ne?

Ja takođe mislim da je sasvim normalno voljeti više stvari u životu. Ko zna šta bi bilo da sam ja sa 18 godina stvarno upisala psihologiju ili književnost? Nemam pojma i ne mogu ni pretpostaviti. Međutim, jednu stvar znam dobro, a to je da je svih ovih 20 godina mog života imalo uticaj na to kako ja danas razmišljam i šta sam. Da nisam 10 godina bila samostalni poduzetnik boreći se sama sa sobom i neuređenim tržištem, ko zna kako bih danas razmišljala. Da nisam u svemu tome otkrila internet i svaki dan čitala i učila nove stvari – ko zna da li bi postojao i ovaj blog.

Sve je baš onako kako je trebalo biti i mislim da je najbolje rješenje posmatrati život, znanje i školovanje kao neprekidno putovanje bez cilja. A vrijeme u kojem živimo nam zaista pruža velike mogućnosti i prilike za usavršavanja i dodatna školovanja, tako da mnogi snovi mogu biti ostvareni, bez obzira na godine.


About Cyber Bosanka

Blogerica - Cyber Bosanka Zaljubljenik u internet i društvene mreže. Radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje. Životni moto - Budi otvorenog uma. Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.

7 Comments

  1. Jelena

    April 1, 2015 at 1:07 pm

    Tako, je! Slažem se potpuno. Daleko smo mi od diploma koje su bile vezane za posao. Ovo je vreme i seminara i kurseva i sposobnosti. Mene je životna muka usporila u planovima i razmišljanjima; imala sam godine borbe za goli život, ali zato danas, nakon dobre i duge retrospekcije – želim menjati svoj pravac! Iako imam 39 punih :) Zato i počinjem realizovati svoje planove, bez gledanja u ogledalo i brojenja sedih.
    Sada sam 100% svesna da JA NEMAM ŽELJE, JA IMAM PLANOVE :)

    https://www.facebook.com/pages/De%C4%8Diji-Centar-%C5%A0id/781092265318239?ref=hl

    • Cyber Bosanka

      April 1, 2015 at 4:02 pm

      Jako mi je drago čuti ovakvo razmišljanje i stav, svaka čast!
      Ako mogu bilo kako pomoći samo reci, rado ću.

  2. Meha

    April 1, 2015 at 3:52 pm

    Da u pravu si i slažem se sa svime. A isto tako nam govore uci sine skolu da ne moras radit, i evo ostvari se i ta nasa sala, posalica. Ja zavrsi skolu i sad ne radim. Ova zemlja je veliko cudo.

  3. Dragana

    April 6, 2015 at 12:53 pm

    Odličan tekst, kao i svi drugi.
    A ja sam prvobitno upisala Filološki fakultet, nakon gimnazije sebe sam jedino tu vidjela. Ali, poslušala sam oca, koji mi je tada rekao “radi šta hoćeš, ali od toga nećeš moći da živiš, bićeš nezadovljna, jer tu nema i neće biti hljeba”. I tako, poslušala sam ga i završila sam ekonomiju, ekonomski fakultet. Imam posao, te ako se uzme da je danas jako važan parametar “dobrog posla” ta plata, zadovoljna sam sa onim što imam. Ovaj tekst me podsjetio na moje odlučivanje i izbor profesije, bilo mi je jako teško da odlučim i da ne poslušam sebe.

    • Cyber Bosanka

      April 7, 2015 at 9:04 am

      Ti si se uspjela pronaći i u ekonomiji, odnosno čini mi se da se ne kaješ zbog svoje odluke. I to je super. Jer bi bilo puno teže da te muči ili da se kaješ zato što nisi poslušala sebe.

  4. Ivana

    February 27, 2016 at 8:52 pm

    Odličan tekst, slažem se sa svime što je rečeno – onaj tko danas želi biti uspješan, nikada zapravo ne bi trebao prestati učiti, a zbog stanja kakvo je čovjek jednostavno ne može znati kako će s kojim zanimanjem proći i mora biti poprilično fleksibilan. Također, kad imaš 18 godina često je teško znati što bi bilo najbolje ili najpametnije, a savjete drugih nije uvijek lako poslušati. Zato je dobro imati na umu ovo što je rečeno – imamo pravo birati više puta. I ne zaboraviti na sve blagodati interneta i obrazovnih mogućnosti koje pruža…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *