Autor: Hana Kazazović
Česta tema u internet svijetu jeste zarada od bloga. Koliko zarađujemo, kako, da li uopšte zarađujemo, da li zbog toga pišemo blog ili imamo i druge razloge, kako zaraditi… sve su to pitanja koja se postavljaju nama koji blogove pišemo.
Valjda je tema zarade od blogova trenutno aktuelna, a materijalna strana života inače fokus današnjeg vremena, tako da mene to i ne čudi.
Ali me nervira.
Nervira me što se novac postavlja kao jedino mjerilo vrijednosti. I nervira me što je postalo nenormalno da nešto radiš samo zato što to voliš i uživaš u tome.
Situacija koja se meni vrlo često dešava je sljedeća:
Jutro je. Upalim računar, otvorim mail i vidim da mi je na tekst koji sam objavila par dana ranije stigao komentar. Kliknem da ga pročitam i vidim ovo:
Napolju je minus, oblačno, a mene obasjalo sunce. Odmah mi cijeli život i moje postojanje na ovom svijetu imaju smisao. Napisala sam nešto što se nekome svidjelo i taj neko je našao vremena da mi napiše svoju reakciju!
Nema tih para kojima se ovaj osjećaj može platiti, vjerujte mi.
Od kako pišem blog moja najveća zarada su komentari i reakcije ljudi na moje tekstove, bez obzira gdje da ih dobijem.
Ne mogu vam opisati osjećaj sreće kada mi žena koju prvi put u životu vidim priđe i kaže kako je čitala moj tekst “66 KM za miran san” i kako je to potaklo da ode na pregled dojki koji odgađa mjesecima, onako kako sam ga i ja odgađala. Ili kad mi na konferencijama prilaze ljudi da me upoznaju zato što me redovno čitaju i tako virtuelno već znaju.
Takve stvari se ne prodaju u katalogu i ne možete ih naći na policama u prodavnici, samo zbog toga što ne postoji cijena koju bi iko mogao staviti na njih, čak i da se mogu proizvesti. Zato se ja osjećam bogato svakog dana i zato se najmanje jednom dnevno zahvalim Svemiru na prilici da živim baš u ovom vremenu u kojem mogu pisati na internetu i doživljavati sve to.
Šta ja onda bilo kome da odgovorim na pitanje “A zarađuješ li ti od tog bloga što pišeš?”, a da me ne pogleda kao najveću ludu :D
Konkretna, materijalna zarada od pisanja bloga
Što se tiče materijalne zarade od bloga, bude i toga. Lagala bih kad bih rekla da mi nije san da pišem i živim od pisanja. Još sam podaleko od toga i istovremeno svjesna da to nije jednostavno, možda najviše zato što se trudim ne odstupati od mojih stavova i načina pisanja.
Znam šta bi mi moglo donijeti mnogo veću čitanost, samo ne vidim sebe u toj priči, pa idem ovim svojim dužim i prilično neprokopanim putem. Dokle će me dovesti i kad vidjećemo.
Kako zaradim konkretne, materijalne stvari? Osim projekta Coca Cola Bloggers Adria čiji sam dio bila prošle godine i u kojem je svaki od 12 tekstova koje sam napisala plaćen, povremeno se jave firme koje žele da pišem o njihovim proizvodima i spremne su platiti za takav tekst.
Nekad se jave firme koje mi ponude svoje proizvode a da ja u zamjenu za njih napišem tekst – recenziju. Takve tekstove ste čitali, na primjer o Shark usisivačima (mašala, služe me i danas i olakšali su mi i uljepšali život).
Ne prihvatam sve ponude, odnosno odbijem one u kojima firme ili agencije koje mi se obrate u njihovo ime žele u uticati na tekst i način na koji ću ga pisati.
Da, bude i toga. Nisu još svi svarili pojam blogera ili možda nisu još svi shvatili da ne postoji novac, a posebno ne proizvod, koji meni može zamijeniti čitaoce o kojim pisah na početku. A njih sigurno ne bih imala da se pretvorim u Trumana (film Trumanov šou) i da u svakom tekstu ili statusu na Facebooku ili Twitteru pričam kako sam evo baš sjela sa društvom i kako sam oduševljena nekim proizvodom .
Kad spomenuh Trumanov šou, moram se i zahvaliti Veri na preporuci za film The Joneses koji je odlična priča o Native advertisingu (to je vrsta reklamiranja koji koristim u tekstovima – pišući o ličnim iskustvima sa proizvodima).
Povremeno i ja kontaktiram firme nudeći im da napišem tekst u zamjenu za njihov proizvod. Tu imam 2 kriterija – kontaktiram ili firme čiji mi proizvodi trebaju i koje ću koristiti ili one koje bi se mogle uklopiti u moje pisanje. Procenat pozitivnih odgovora mi se vrti na nekih 2% od poslatih mailova. Prekrižila sam pozitivnih zbog toga što vrlo rijetko uopšte dobijem odgovore na mail. Ako ih dobijem onda češće budu pozitivni.
U vrstu konkretne zarade takođe računam i sve posjete konferencijama koje bih inače morala platiti, a nisam jer sam prisustvovala istim po pozivu, uz obavezu da napišem tekstove o njima. Kad se preračuna u konkretan novac, ovo je zaista velika i konkretna zarada.
Osim toga, i posao koji radim sam dobila zahvaljujući blogu – blog mi je bio i CV i preporuka.
Zašto isključivo mailovima šaljem “ponude”? Zato što razmišljam ovako – ako firma ima mail adresu samo reda radi i istu ne koristi, onda bi mi trebala godina da im objasnim šta sve mogu dobiti od toga da napišem tekst na internetu o mom iskustvu sa njihovim proizvodom. A nemam toliko vremena, iskreno. Ni živaca.
Firme koje redovno koriste emailove u komunikaciji već imaju znanja o internet marketingu i kod njih je samo stvar odluke da li im je to što im nudim interesantno ili ne.
Nije jednostavno napisati tekst o nekom proizvodu i pri tome ga uklopiti u pravila koja si sebi zacrtao. Evo jedan primjer, da ilustrujem svoj način rada, kad sam već krenula sa tim u ovom tekstu :)
Rekoh već pa i da ponovim – nema tog novca ili proizvoda koji bi mi mogao zamijeniti samo jedan komentar poput onog koji sam vam pokazala. A ne bih ih dobijala da lažem u tekstovima, jer se to uvijek osjeti – ljudi to prepoznaju.
P.S: Svima onima koje zanima zarađivanje od bloga preporučujem tekst, odnosno video, sa predavanja “Kako imati koristi od bloga” koje je Dragan Varagić održao prije par dana u Podgorici u organizaciji Digitalizuj.me. Možete ga pogledati na http://digitalizuj.me/2015/02/digitalizuj-me-31-dragan-varagic/
Cao, evo me opet :))
Ha ha moze li ista dole kod nas a da se ne dotakne love.
Hocu li ikad dozivjeti da se na nasim prostorima uspjeh u zivotu ne mjeri sa markom auta,telefona i ….
Moram ti priznati nekoliko cinjenica :
-Ti si razliog sto sam na twitteru/instagramu.
-Ti si razlog zasto je zebnica-online u nasoj kuci “start page.
a ja ti za to nisam platio ni banke.
Ovaj tvoj tekst mi se cini kao neko pravdanje,a ja licno ne vidim razloga za to.
Samo napred i “ne okreci se sine” da li zaradjujes pecenu maglu i imas puno scre ili zaradjujes milione, a kafu pijes sama….to je na tebi, a ne na nama da odredjujemo.
Veliki pozdrav iz zemlje lala (jbt jos nisu pocele nicati)
M.
Hvala ti puno :)
Nije pravdanje, nego više kao neko objašnjenje, da ljudi znaju, a može biti i neka vrsta ‘upute’ novim blogerima.
P.S. Lale su jedno od mojih omiljenih cvjetova :)
Ja citam, a nikad ne komentarisem, sram me bilo kao blogera drugara.
Zato ti sada pisem da te podrzim, pohvalim i da znas da citamo i kad ne komentarisemo.
Razumijem apsolutno svaku rijec koju si napisala, svakodnevno dobijam mailove i komentare podrske koji se ne mogu mjeriti ni sa jednom besplatnom krpicom. Vec dvije godine mi za pravoslavni Bozic u crkvi u Zenici prilazi ista djevojka koja me prati i koja prosle godine kada me prvi put vidjela padne u trans od iznenadjenja. Osjecala sam se kao George Clooney, a moji roditelji i ujko u plac od ponosa:-)
Elem, sretno sa sponzorima, hodanjem i svime sto te ceka u buducnosti. Samo naprijed!
xx
B.
Iste smo – i ja kod tebe redovno sve ispratim a vrlo rijetko prokomentarišem :)
Hvala ti puno, čitamo se :)
Eh da si bar u Sarajevu. Imam super majstora za te stare mašine, mog tatu :) Da ti je bar osposobi da ne moraš ručno pomjerati programator sa četvorke na peticu. Inače ja sam imala mašinu koju je kupio moj deda 1968 godine. teška je kao tuč i radi još uvijek.
I ja nešto kontam da probam majstora uganjati, ako ništa ne skontam u skorije vrijeme za kupovinu i to je opcija :)
I meni je narandžasta koverta u uglu administr.table kao loto dobitak! Nema tih para! Ne može to razumeti neko ko ne voli pisanje…
A zarada na blog dolazi sama od sebe, spontano i potpuno normalno. Niko od nas nije počeo s pisanjem vođen BAŠ tom idejom. Ja sam ubeđena da se ta “plastičnost” tekstova oseti i čuje u ušima čitalaca. Od toga nema ništa.
Tek kada vidimo da se broj poseta povećao, da je tu mnogo i firmi…što da ne? Ali opet, bez ikakve negativne misli prema bilo kome.
Odlično Hanči, samo napred! Ti si naša učiteljica!
(A za mašinu ćemo lako :))
Upravo tako, ako kreneš sa ciljem da zaradiš – skoro garantovano je da nećeš uspjeti. Ako pišeš iz ljubavi, onda je vrlo moguće. Razumijemo se :)
ne bih da zvucim sumorno kao ova danasnja kisa koja pada. iskreno, kisu volim, ne samo kao metaforu, vec onu istinsku. odusevljava me dobovanje po simsu. ali, ja mu dodjem kao poslednji covek na ovom svetu koji voli dobovanje. tu i tamo, nesto napisem, ali na kraju ispade da samo ja citam sopstvene redove. deca nece ni da pogledaju sta sam napisao. tu se namece pitanje. ko zapravo cita?! evo i odgovora. ama bas niko!! naravno, nadje se neko, ali je njega tesko naci. na primer ja, volim da citam sve sto mi dodje pod ruku. citam i blogove.ne bih da laskam hani(vlastita imena se pisu velikim slovima)ali ko danas postuje pravila pravopisa. da ne duzim pricu, pitanje je moze li se zaista zaraditi od pisanja blogova?! odgovor pronadjite sami, ne bih da vas razocaram!!! Svaka cast Hani!
Hvala, mesha :)
E jesi me nasmejala, kao nikad- mislim, izvini, ali ti i ne pišeš tekstove tipa Njuzneta da bi se trebalo smejati. Ali sad jesi.
Evo i zašto- kada me pitaju zarađujem li pa odgovorim sa ne, obavezno sledi pitanje o tome da li sam išta ikome ponudila. Pa kad kažem da jesam i to čitava dva puta, vrlo opravdano i argumentovano, i da su jednom javili “da će mi se javiti” a drugi put nisu ni to, počnu ubeđivanja da to ne ide tako i da… isto to što i ti reče statistikom svojih uzvratnih informacija.
I retko ko mi veruje da se neke stvari parama ne mogu platiti.I da je to što dobijam-o od blogova skuplje od najskupljih para!
Osim komentara čitalaca, tu su i komentari onih o kojima smo pisali- a ja u tom pogledu često “mašem” i tvojim komentarom na intervju koji si dala za moj blog.
Zahvaljujući blogu nastala je i moja prva knjiga, a takođe nastaje i moj prvi roman.
I zato do besvesti ponavljam- hvala Bogu i hvala blogu! I to, da bi blagodeti blogovanja sebi morao da priušti svako- ko je čuo i ko je video blog, bilo koji.
Vidiš, o ljudima koje sam upoznala putem bloga, što virtuelno, što stvarno, nisam ovaj put ni pisala. A to je tek ogromno i neprocjenjivo bogatstvo.
I ja često ponavljam to isto, razumijemo se :)
Prvi blog sam kreirala 2006. godine (odavno vise nije online) kada sam otisla da zivim u inostranstvo. Ideja je bila stvoriti mjesto gdje moji prijatelji mogu pratiti moje “dogodovstine”. Kazem, prijatelji, jer je to bilo prije FB i nisam ni pomisljala da bi neko drugi osim ljudi koje licno poznajem bio zainteresovan da svrati na moj blog.
Trenutno imam dva bloga (samo ili cak, kako hocete :) i oni su iskljucivo mjesto gdje pisem sta,kada i kako hocu, gdje nemam sefa i urednika… Jednostavno, moje malo kreativno mjesto. I onda kad cujem: “hoce li biti sta od tvog bloga” i to me lagano iznervira (dobro, priznajem, nije me bas tako lako iznervirati)
Naravno, nemam nista protiv pisanja bloga i zaradjivanja. Bitno je samo da ovo drugo ne bude jedina motivacija…
Ups, malo sam se raspisala :)
Nisi se raspisala, a i da jesti meni je drago, hvala ti puno na komentaru.
Slažem se, zarada ne smije biti jedina niti primarna motivacija, jer u tom slučaju pisanje trpi.
Pravi post za moje današnje gostovanje na Digitalizuj.me blog radionici – kao da ne radim dobro, ako pritom nisam zaradila od bloga. A to što sada o Ćemovskom zna i Hana u Zenici?
Taman posla da sam i ja gadljiva na novac, ali neke se stvari platiti ne mogu. Veliki pozdrav iz Podgorice!
Upravo tako :)
A ja sam sigurna da će, osim što o Ćemovskom znaju i ljudi u BiH, efekti tog konkretnog pisanja sigurno uskoro biti nemjerljivi.
Sretno na gostovanju i veliki pozdrav iz Zenice!
Hvala ti. Ti si super :)
Hvala puno :)
Nova u blogerskom svetu, koji ovih dana pokusavam da sto vise istrazujem. Koliko mi vreme dozvoljava, naravno, jer mi moja mala smizla ne da bas mnogo mira.
Ali trudim se, zelim da ucim jer volim da pisem. A volim i da procitam dobar post. Od mene jedno veliko bravo Cyber Bosanko! Odoh da procitam ko si i da te lajkujem na Facebook-u jer ne zelim da propustim tvoje naredne postove.
Hvala ti puno :)
Samo polako, sve se da savladati i naučiti. Osnovno – da voliš pisanje, već imaš. Želim ti puno napisanih tekstova.
A nekom je lepo baciti komentar i ostaviti link sajta, i tako doprineti malo napredovati ;)
Čuj, svako ima razloge zbog kojih komentariše :)
U srž! Bloging je najpre ogroman užitak, pa sve ostalo. Bez tog momenta svaka zarada (ma koliko visoka) jeste bezvredna. Da, zvuči kao patetični kliše, ali to je jedina istina.
Inače, delimo isto mišljenje kada je reč o negativnim kritikama na blogu. Jednostavno, ne želim da na bilo koji način mračim ovu već mračnu svakodnevnicu, pa čak ni tako što ću ”napljuvati” kremu koja nije baš najdelotvornija. Naprosto, neću je ni spomenuti.
Sve najbolje od CCNB ”saučesnika” i blogo-koleginice! :)
Branislava
Upravo tako. Ja zaista vjerujem da se sve ono što pošaljemo od sebe vrati nama, u manje više istom obliku, tako da kritike izbjegavam i zbog toga. Ignore je puno bolji i svima je ugodnije :)
Hvala ti puno, čitamo se!
Ako se u tvojoj budućoj listi nađu omiljene lale ili neko drugo cveće, četinari, biljke… tu sam za “trampu”. Rado ću biti u ona 2%. Odličan, iskren i suštinski bitan tekst. Sve pohvale.
Hvala puno :)
Za sada sam antitalenat za cvijeće, a kako živim u stanu sa 2 mačka bukvalno nemam ništa jer njih dvojica to ne dozvoljavaju. Ipak, maštam o nekoj kućici u nekoj budućnosti pa ko zna :)
Pogledah vam stranicu, ima tu zaista puno korisnih tekstova.
Draga Cyber Bosanko,
Nedavno pročitah jedan status na Facebook-u, nešto u stilu :” Lako ću ja za sve samo me brinu oni što za sobom ne ostavljaju nikakav status jer niko ne zna niti šta rade niti šta misle …”
Već godinama prativ Tvoj i Damirov rad na Net-u i evo prvi put da ostavim “traga” na tvom blogu. Tvojim tekstom si me ponukala da ti kažem da sa uživanjem čitam gotovo sve što napišete i to mi je valjda jedina preostala (zdrava) veza sa mojim rodnim gradom, izvan kojeg živim već više od dvadeset godina.
A što se tiče onih koji bi željeli znati da li to donosi pare, bolje je da im ne govoriš čitavu istinu. Neka misle da si od tog posla puna kao brod pa neka i oni probaju da napišu štogod … za pare naravno.
Puno toplih pozdrava iz hladne Kanade
Hvala puno na ovom prvom tragu i veliki pozdrav iz Zenice :)
Nije uvek lako, ali je uvek lepo biti svoj i imati stav.
Upravo tako, Alex :)
Odavno želim da napišem ovakav tekst. Najradije bih ovaj prekopirao jer je do reci ono najbitnije kada je zarada od blogovanja u pitanju. Postoje blogovi koji imaju ogromnu posetu pa zarađuju i od oglasa, ali je najveća zarada indirektna ponuda za poslove comjunitija, tekstopisca, i još par sličnih. Komunikacija umesto drugih, pisanje za druge.
Voleo bih da blogeri malo više cene svoj rad kako bi bili plaćeniji.
E Deda, nije samo do blogera, meni se čini da na ovim našim prostorima imamo generalno problem sa cijenjenjem svog rada :/
I sami sebe ne cenimo, i time dozvoljavamo i onima koji placaju da nas ne cene.
Kada budemo okrenuli cunak, bice bolje, do tada…
Odličan tekst, mada mene ne pitaju tako često da li zarađujem od bloga ili da li me Frontal plaća za moja tamošnja pisanija imao sam par puta “poteškoće” da objasnim da ne zarađujem ništa od toga. Ljudi bi se pitali zašto to uopšte radim.
Mislim da najveći broj nas koji ima blog ipak ubedljivo najviše ceni mogućnost da izrazi svoj stav i svoje misli a da je ako neko to pročita i ako mu se dopadne to još dodatni plus.
Štaviše, ja bih moj blog pisao taman da ga niko ni ne čita (doduše nije daleko od toga :D) pošto to prije svega radim zbog sebe.
Puno pozdrava :)
Upravo tako. Ja sam svoj i pisala i u početku ga niko nije čitao, pa nisam odustala jer je meni pisanje predstavljalo zadovoljstvo.
Ja sam bloger od 2006-te. Blog je bio anoniman, polako se urušavali servisi na kojima sam pisala, pa sam gubila volju, pa se vraćala i konačno mi je zapravo dosta anonimnosti. Mislim, u smislu, da moje ime nije uz moj stav.
Moram priznati da mi za sve te godine nikada nije palo na pamet da se blogom može i zaraditi. Osobito jer sam pola vremena pisala poeziju. No, definitivno cijenim. I mislim da je to sasvim u redu – dok god su stvari kako je i navedeno u postu. Respect! :)
Hvala ti.
A u suštini, kako i napisah – može. Mada za neku konkretnu zaradu treba baš, baš puno više truda i pisanja, odnosno i vremena.