čitajsamnom

Šta je internet? – 1. lekcija

By on October 8, 2010

Danas je pred vama prva od 13 lekcija iz priručnika “Internet za početnike u 13 lekcija” koji pišem. Uvod možete pročitati na linku Internet za početnike u 13 lekcija – Uvod

Kako biste vi nekom ko skoro nikad nije sjeo za računar objasnili šta je internet? Wikipedija kaže da je internet velika računarska mreža i sistem za jednostavnu i efektivnu komunikaciju sa tekstom, slikom i zvukom. Kada mene neko pita šta je internet ja kažem da je to svijet u elektronskom obliku.

Ne znam kako i na koji način je nekom uspjelo da sve što se dešava i postoji u stvarnom svijetu ugura u elektronski oblik i napravi internet, ali je činjenica da je to tako. Sve što postoji u stvarnosti možete uglavnom pronaći i na internetu.

1.1. Kako ući (ili izaći) na internet

Prije same priče o internetu moram spomenuti nekoliko stvari. Vrlo često oko sebe čujem “izašao na internet” ili “ušao na internet”. To bi otprilike značilo da se neko konektuje na internet i bude online. Zašto neki uđu a drugi izađu ne znam.

Ono što je takođe važno spomenuti jeste da je i dalje najveći broj ljudi za korištenje interneta koristi računar, a u porastu je broj onih koji za istu stvar koriste mobilne telefone. Dok smo nekada brzine otvaranja stranica mjerili satima i mogli doručkovati dok primimo jednu poruku sada je sve mnogo brže. Prije su računi za internet bili ogromni i povećavali račune za telefon (stari ne tako dobri Dial-up), danas imamo tendenciju pada cijena, dostupnost putem kablovskih operatera i sve češći besplatni internet.

Da razjasnimo još jednu stvar kojom su prepadali mene nekad davno – računari nisu baš tako osjetljive stvari i nećete ih pokvariti čim pogrešno stisnete neko dugme. Sjećam se mojih profesora koji su nam najviše ponavljali da se računar obavezno gasi na “StartTurn off computer pa Shut down”. Skoro sam umrla od straha kad mi je prvi put “zaledio” Windows. Vremenom naučite da računar sa Windowsom nekad možete ugasiti samo ako iz zida izvučete utikač i izvučete bateriju iz laptopa. Dakle, ne bojte se. Svi ovi proizvođači tehnike bi davno propali da je prave samo za napredne i superpametne korisnike. Znači samo polako i ništa se strašno neće desiti čak i ako niste neko ko sve te tipke i dugmiće zna kao svoj džep.

1.2 Kako se to koristi internet?

Ovaj dio pišem samo za one koji stvarno nemaju nikakva znanja o tome kako uopšte otvoriti bilo koju stranicu na internetu.

Za korištenje je najbolje da sjednete za računar i upalite ga. Onda na ekranu pronađete neki od pretraživača (pogledati ikone na slici ispod).

Kliknete na tu ikonu i otvoriće vam se prozor sa slike (možda neće izgledati isto). Sad imate 2 varijante za dalje “surfanje” (izraz koji se koristi za pretraživanje stranica na internetu).

Prva varijanta je da u traku pri vrhu u kojoj na slici piše www.google.com ukucate neku web adresu koju znate. To može biti adresa sa vizit karte vašeg prijatelja ili neka koju ste vidjeli na TV-u. Kad to uradite pritisnete tipku “Enter” i otvoriće vam se ta web stranica. Tu zaista ne možete ništa pokvariti. Ako i pogriješite adresu samo će se otvoriti nešto drugo.

Druga varijanta je da u polje za pretraživanje upišete nešto što vas zanima. Hoćete da saznate kako se prave tulumbe? Ukucate samo tulumbe u pretraživač, stisnete Enter i otvoriće vam se sljedeća stranica na kojoj dalje imate fotografije ili recepte. I dalje samo klikate. Ako znate engleski ne možete pogriješiti. Ako ne znate imate i prevodioca na internetu. Jednostavno, zar ne?

Ono što trebate zapamtiti u ovoj početnoj fazi jeste da je web adresa ono što počinje sa www. Tako je web adresa ovog bloga www.bosanka.net. To što se otvori kad ukucate web adresu je web stranica (website na engleskom). Sve češće ne morate uopšte ukucavati ovo www, dovoljno je npr samo bosanka.net.

Vama je možda neko nekada i otvorio mail adresu i imate je na vizit karti na primjer. To je ono što u sebi ima @ (ludo A, tako ga zovu). Najčešće izgleda ovako [email protected] , [email protected] ili [email protected]. Ima još mogućnosti, naravno. To ne znači da imate web stranicu. To vam je u stvari poštansko sanduče u koje primate pisma. Objasniću u nastavku.

1.3. Stvarni život preslikan na internet

Šta znači to kad kažem da sve što postoji u stvarnosti ima i na internetu?

U stvarnom svijetu mi imamo svoja prebivališta na kojima živimo. Ako će neko da nam pošalje pismo ili razglednicu mi ćemo mu dati poštansku adresu. U virtuelnom svijetu nema poštara ali imamo elektronsku poštu, email adresu na koju primamo elektronske čestitke, pisma i slične stvari (to je ovo sa @). Sve češće nam u stvarne poštanske sandučiće guraju kataloge koje ne želimo, reklamne prospekte i letke. U virtuelnom sandučiću se to zove SPAM.

Ako nam se ne sjedi u kući izađemo u šetnju. Prije su se ljudi nalazili i pričali na velikim trgovima, danas su kafane za tu namjenu. Najveći “trg” za okupljanje poznanika na internetu je trenutno Facebook. I Facebook vam je jedna web stranica koju otvorite tako što ukucate www.facebook.com i onda tu dalje imate svašta – od prijatelja do poznanika, mogućnost za pričanje, postavljanje slika i sl. Kad nam je dosadno tu smo da se sretnemo sa poznanicima i popričamo te vidimo šta kod njih ima novo. Osim Facebooka postoje forumi te druge društvene mreže na kojima se ljudi okupljaju da bi pričali o nekim temama ili uopšteno.

Umjesto u foto klub otići ćete na web stranicu koja okuplja zaljubljenike u fotografiju (npr. Flickr, fotografija.ba). Zanima vas kuhanje pa ćete naći stranicu koja okuplja ljude koje zanima isto (npr Coolinarika). Umjesto novina vijesti ćete potražiti na nekom od portala sa vijestima. Radio ćete poslušati na internetu. Umjesto TV-a gledaćete YouTube, sami ćete birati program i šta vam se gleda.

Stvarna preduzeća imaju svoje kancelarije na internetu. To su web stranice (ono sa www) i manje ili više liče na ono što imate kad ih sretnete uživo. Neki su susretljivi i raspoloženi za priču pa im možete pisati na email a oni će vam čak i odgovoriti. Ne da vam se da idete u kupovinu jer nemate gdje parkirati auto? Možda ta trgovina ima online prodavnicu? Skoro sve što imate u stvarnom životu imate online.

Dosadno vam je? Možete se igrati. Možete birati igricu kakvu god hoćete, možete je igrati sami ili sa nekim iz Hong Konga. Hoćete da se kladite? Imate online kladionice. Hoćete da učite? Imate razne kurseve, lekcije, predavanja, sve što pomislite. Možete studirati i online završavati školu. Možete držati virtuelna predavanja a možete pratiti predavanja ljudi koji vas interesuju. Mnogo toga je besplatnog, mnogo toga je na internetu i beskorisnog ali uz malo truda uvijek možete naći ono što vam odgovara u određenom momentu.

Ono što vam smeta u stvarnom životu smetaće vam i u elektronskom. Postoje zakoni koji regulišu elektronski svijet. Države koje inače provode zakone to isto rade i sa onim koji se odnose na internet. U Americi na primjer ne možete bez kazne krasti muziku sa interneta jer uvijek ima neko ko će vas uhvatiti. Zato u BiH možete raditi šta hoćete svugdje, pa tako i na internetu. Kako funkcioniše stvarna država u kojoj živite takav će vam biti i elektronski život.

Lopova ima svuda. Na ulici će vas napasti i oteti vam tašnu ili mobitel. Na internetu će vam ukrasti fotografiju koju ste vi postavili na internet ili tekst koji ste napisali. Od vas zavisi u kojoj mjeri ćete biti meta lopovima i bolesnicima. Hodate li u 3 ujutro sami po gradu kroz mračne uličice? Ne hodate jer je opasno, možda neki idiot naiđe u ta doba raspoložen da se iživljava na vama. Tako je i na internetu, ako pazite šta radite smanjena je mogućnost da vam se nešto ružno dogodi.

1.4. Kako internet koristiti bez straha

Bez obzira na sve opasnosti internet nije loša stvar niti mjesto od kojeg treba bježati. Treba ga samo naučiti koristiti a to nije teško. Uopšte nije pravljen samo za napredne korisnike, ako ste pismeni i znate čitati i pisati možete ga uz malo truda koristiti tako da vas glava nikad ne zaboli od njega i da imate samo koristi od toga.

Ako internet koristite samo da pretražujete stranice, da čitate vijesti i sl. iza vas neće ostati nikakav trag. Tragove po internetu ostavljate tako što otvorite profil na nekoj društvenoj mreži poput Facebooka, profil na nekoj stranici za klađenje, za postavljanje fotografija i sl. Gdje god se morate registrovati i ostaviti svoje podatke tu ostavljate tragove.

Prva stvar koju trebate znati jeste da uglavnom sve što tako stavite ili napišete ostaje dostupno za stalno. Druga stvar koju uvijek trebate imati na umu jeste da je to javno, kao da izađete na ulicu gdje vas vide svi. Hoćete da stavite na internet slike prirode koje ste napravili? Zapitajte se da li biste ih pokazali nekom neznancu koji vam izgleda sumnjivo? Ne smeta vam to, zar ne? Onda ih stavite slobodno. Možda će vam ih neko “ukrasti”, iskopirati ali to je jedino zlo koje se može desiti.

Imate ćerku od 14 godina u pubertetu koja je na ljetovanju napravila bezbroj slika u kupaćem kostimu. Stavila ih je na svoj Facebook profil na kojem ima 800 prijatelja. Mnoge od njih ne zna ili ih zna samo površno. Profil joj je podešen tako da ga vide svi, čak i oni koji nisu prijatelji sa njom. Trebate li se brinuti? Ako vam pokazivanje tih slika istom onom neznancu sumnjivog izgleda ne bi zabrinulo onda nema potrebe da se brinete. Da li bi vam smetalo da vam ćerka izađe uveče u grad ili kafanu u kupaćem kostimu? Smetalo bi vam? E pa to je otprilike isto.

Uvijek se prvo zapitajte da li biste se u stvarnom životu ponašali i radili to što radite na internetu. Da li biste rekli pod svojim punim imenom i prezimenom sve ono što ste napisali negdje? Stavili ste lažno ime (nickname, kako se to zove na engleskom) pa mislite da možete reći sve ono što vam inače leži na duši a da to niko ne zna? Varate se, uvijek iza vas ostaje trag, IP adresa po kojoj vas u najgorem slučaju može naći policija.

Najjednostavnije rečeno, internet je stvarni život preslikan u elektronski i sve što vam se dešava u stvarnom životu dešavaće vam se i tamo. I dobro i loše. Samo bez mirisa i okusa, to još nisu uspjeli napraviti.

About Cyber Bosanka

Blogerica - Cyber Bosanka Zaljubljenik u internet i društvene mreže. Radoznala i uvijek raspoložena za lično usavršavanje. Životni moto - Budi otvorenog uma. Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi.

6 Comments

  1. Nedim

    October 8, 2010 at 2:33 pm

    Dobar i poučan tekst. Mislim da će najviše koristiti generaciji 45+ (godina) kojima je internet još uvijek bauk. Ovaj tekst ću preporučiti baš toj “ciljanoj” skupini. :)

  2. Cyber Bosanka

    October 8, 2010 at 2:56 pm

    @Nedim: Oni su mi i bili u glavi kad sam ovo pisala, mada moram priznati da znam i neke mlađe kojima će ovo bude koristiti ako budu imali živaca za čitanje ;)

  3. CopyPaste

    October 9, 2010 at 12:17 am

    Extra post kom predviđam veliku popularnost :)

  4. Cyber Bosanka

    October 10, 2010 at 8:46 am

    @CopyPaste: Hvala :) Ja se nadam da ce biti od koristi nekom ;)

  5. vladan

    September 6, 2011 at 7:03 am

    Sva čast ovo je mnogo dobro. Ide dalje u budućnost!

  6. Vlado

    February 4, 2017 at 6:37 pm

    Veoma jasno(čitljivo). Hvala

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *