“100 dana sreće” Fausto Brici – Važno je da nas smrt ne zatekne žive

Autor: Hana Kazazović

Već neko vrijeme čitam i poklanjam knjige, vodeći se tezom da je knjiga za čitanje, a ne da stoji kod mene na polici. Ta misao mi je prošla kroz glavu jednom kad sam pogledala knjige koje stoje kod mene, čekajući svoj drugi krug, odnosno drugo čitanje. Iz iskustva znam da vrlo rijetko neku knjigu uzimam ponovo, jer u nedostatku vremena češće posegnem za onom koja mi je nepoznata. Samo rijetke imaju tu čast da se oko mene vrte stalno i da ih čitam češće.

Ispostavilo se da je knjiga «Sto dana sreće» Fausta Bricija upravo takva. Nakon dugo vremena sam naišla na knjigu koju sam poželjela zadržati kod sebe. I ne samo to, poželjela sam je pokloniti nekim dragim ljudima. Nije isključeno da ću to i napraviti čim budem imala neki višak novčanih sredstava.

Ali, do tada, pravim izuzetak u ovom mom načinu poklanjanja koji praktikujem od kako sam počela. Naime, ovu knjigu takođe poklanjam, ali osobi koja mi je prva pala na pamet kad sam je počela čitati i oduševljavati se njome – Dari. Dara je moja sestra po blogu i jedna od osoba zbog koje sam vječno zahvalna internetu i blogu što nas je spojio i povezao.

Mislim da je poštenije i primjerenije da to odmah napišem ovako javno, da se zna, a ne da nju odaberem kao slučajno među komentarima. Zato odmah na početku pišem ovu napomenu.

Šta je to što me je toliko opčinilo u ovoj knjizi?

Priča je donekle čak i kliše – glavni junak Luče saznaje da boluje od karcinoma i da mu je ostalo 100 dana života. Naravno, on odluči da ih provede najbolje što može, tako da na kraju tih 100 dana postanu najsrećniji u njegovom životu.

Knjiga me na prvu opčinila stilom pisanja. Puna je života, iako govori o smrti. Vedra je i dok sam je čitala prolazila sam kroz cijeli spektar emocija – čas sam se smijala, zatim bila oduševljena, a malo iza toga bila u suzama. Baš kao i život, zar ne?

Autor je Italijan i morate se zaljubiti u njegove opise porodice i porodičnih odnosa koji su vrlo slični našima, samo možda malo jači. Na primjer:

„Verujem da Bog sedmog dana nije otišao na odmor, nego je izmislio babe i dede i, pošto je shvatio da su to najgenijalnija od svih njegovih stvorenja, uzeo je slobodan dan kako bi ga proveo s njima“.

U knjizi sam naišla na par ideja koje su nadogradile neke moje životne snove i želje dajući im dimenziju više. Ne, o tome neću pisati sada, nego možda nekad ako ih realizujem. Znaćete jer ću linkovati ovaj tekst uz objašnjenje «Ova ideja je nastala čitajući knjigu «Sto dana sreće» o kojoj sam pisala ovdje».

I možda ono najvažnije – ova knjiga me potakla da razmislim o sebi i svom životu. Kliše, znam, mnoge knjige nam to naprave. Ali je ova učinila i nešto više – inspirisala me na moj julski izazov. Razmišljajući o tome kako olako uzimam neke stvari u životu pomislila sam da bih mogla probati učiniti neke stvari za sebe unutar 30 dana.

Mogla sam i 100, ali pomislih «Puno je 100. Nisam u kondiciji, nisam odavno vježbala donošenje odluka i životne promjene. Hajde ti, Hana, kreni sa 30 (31), pa ako to savladaš onda možeš ići na 100».

Čitav život slušam(o) onu «Pametni uče na tuđim, a oni drugi na svojim greškama». Još jedan kliše i isprazna fraza, vidim kako prevrćete očima. Desi se mnogima da ih život zaista natjera da neke lekcije nauče preko noći. Desi se mnogima da za takve lekcije bude i prilično kasno, kao što se desilo Lučeu iz knjige. Ne moram govoriti koliko je bolje da nas knjiga ili nešto treće, a ne životne okolnosti, natjeraju da se pokrenemo i živimo svaki dan maksimalno.

Budimo pametni, šta nas košta?

Za kraj par citata koje sam izdvojila. Prvi je ovaj koji me zaista zadeverao i od kako sam ga pročitala stalno razmišljam o tome kako možda stvarno jeste tako :D

„Omiljena tema mu je „život posle života“. Ima teoriju da je stvarnost koju poznajemo samo drugi krug na vrtešci koja se obično zove „pakao i raj“. Onaj ko je bio dobar u prethodnom životu rađa se kao zdrav, pametan i lep sin industrijalca. Onaj ko je bio loš rađa se tužan, sakat, glup i siromašan ili umire mlad ili oboli. Po njegovim rečima, ta teorija opravdava sve nepravde u svetu. Ukratko, bilo da smo srećni, bilo da nas bije maler, to smo zaslužili.“

Ili dio koji govori kako bismo trebali da u određenim periodima imamo kontrole. Kad malo razmislim – nije ovo uopšte loša ideja.

Oskar ide još dalje: „Iskustvo, momci, nije dovoljno. Medicina, nauka, umetnost i samo društvo umnogome su napredovali. Produžavanje dozvola na svakih deset godina i kursevi za usavršavanje moraju, dakle, biti obavezni, pod pretnjom zabrane obavljanja neke delatnosti.“

„Pa da“, primeti Korado, „piloti to rade.“

„Znao sam!“, kaže Oskar, a onda se okrene prema Umbertu. „A vi veterinari?“ 

„Mi… pa… imamo kurseve za usavršavanje, ali ne polažemo pravi ispit.“

„Je l’ vidiš? Ja bih to pravilo primenjivao na sve, pa čak i na maturski ispit, to jest na ispit zrelosti. Matura bi se polagala na svakih deset godina kako bi se videlo da li smo sve zaboravili ili smo i dalje zreli.“

Ili boldovana rečenica (iz mog naslova takođe) u sljedećem pasusu u kojem prijatelj komentariše odbrojavanje zadnjih 100 dana života glavnog junaka:

„U svakom slučaju“, nastavi Masimilijano, „to ti nikad nisam rekao, ali meni se čini da je to tvoje odbrojavanje nešto najpametnije što sam video u životu, mada može da izgleda glupo, što mnogi misle ali ti ne kažu. Marčelo Markezi je govorio: „Važno je da nas smrt ne zatekne žive.“

Ili prelijepi dio o pakovanju ;)

Pakovanje je jedna od deset najljepših stvari koje možemo da radimo u životu. Čovek se oseća kao selektor reprezentacije majica koji odlučuje koga će da pozove: ti da, ti ne, ti da, ti ne… Odjednom shvati da mu je ormar prepun nepotrebnih stvari i pronađe na dnu stare zaboravljene majice sa kratkim rukavima koje deset godina nije obukao. Pakovanje je možda uzbudljivije od samog putovanja.

Definitivno knjiga koju ću pamtiti cijeli život. I zaista je preporučujem potpuno iskreno, od srca svima. Ovaj primjerak ide Dari, a ja ću sigurno sebi kupiti istu, samo možda u elektronskom izdanju, ako je nađem :)

Za sve ostale koje zanima knjiga – Lagunine knjige se mogu kupiti u knjižarama Kultura u Banja Luci, Tuzli i Sarajevu. Takođe, knjige mogu da se kupe i preko sajtova www.laguna.rs i www.delfi.rs

Laguna Knjige o kojima se priča
Objavu teksta podržala Laguna.rs, u skladu sa pravilnikom o reklamiranju na blogu


12 comments

  1. Joj ja nešto ne mogu da čitam ovakve knjiga ni da gledam filmove, sve mi tužno. Ja to kao sebe nešto štitim.

  2. Evo, i bez čitanja knjige, pasus prije citata iz knjige mene bome motiviše da se opet posvetim učenju. :) Potrudiću se da pročitam knjigu, nadam se da je imaju u biblioteci.

    Hvala, Hana!

    Svako dobro,

    Maja

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

X