Fotografije: Almin Tabak – alminijum
Bila sam u subotu na koncertu Zostera u Visokom. Da, kad poželiš čuti nešto od muzike koju voliš, moraš se mrdnuti iz Zenice. Neću kritikovati izbor izvođača u Zenici, ali ću reći da nisam godinama otišla par stotina metara do stana na zenički festival da čujem bilo koga, ali sam eto potegnula do Visokog.
U Visokom se inače održava Kulin Ban – festival kulture i koliko sam gledala program, Zoster je samo jedno od dešavanja koje vrijedi vidjeti. Bio je tu i bend iz Španije, održavaju se radionice za djecu, a imaju i projekcije izbora filmova sa SFF-a na otvorenom. Sadržaj u kojem svako može naći nešto zanimljivo i vrijedno za potegnuti par desetina kilometara.
Nisam bila baš dugo u ovom gradu iako dio moje porodice vuče korijene iz njega. Ali nešto kontam da je možda to razlog što se, kad god odem, osjećam ugodno. Ono što je činjenica je da sam ostala iznenađena brojem ljudi na ulicama i u baštama ugostiteljskih objekata i onim karuselom kod nekadašnje Veme za koji su mi ostale zalijepljene oči kao da sam vidjela ne znam šta. Biće da je taj prizor dirnuo neki duboko zakopani dio male Hane, jer uveliko razmišljam da li je primjereno otići namjenski samo zbog njega i da li bi pustili da se na njemu vozi neko od 50 godina.
Ali – Zoster. Da, vrijedilo je otići i vrijedi svakog bola u nogama koje napominju da možda ipak trebam ili malo više kondicije ili malo manje skakanja. Momci sviraju profesionalno i Trg Matrakčije (napomena sebi da izguglam šta znači ovo ime) je nekako idealno mjesto za ovakvo dešavanje. Sve je ušušno i akustično i ja sam iskreno uživala.
Vidjela sam još dosta Zeničana i neki generalni utisak mi je da Zoster zaista ima pravo cool publiku jer mi je bio ugođaj gledati sve te rasplesane i vesele ljude različitih uzrasta oko sebe.
U svakom slučaju, ovo je veče koje ću dugo pamtiti iako nemam vlastite fotografije jer sam na jednom koncertu davno shvatila da puno više uživam kad slušam i plešem nego kad potrošim vrijeme na moje amaterske fotke ili snimke. Zato hvala za fotografije Tabak Alminu. A organizatorima i gradu Visoko svaka čast i hvala na organizaciji.
Meni, a možda i vama, napomena da je život u BiH definitivno puno bolji kad se mrdneš iz učmalosti i odeš u čaršije koje nisu daleko, a realno imaju puno toga zanimljivog za ponuditi.
