4. maj 2011. – srijeda, četvrti dan offline života

Iza mene je još jedan dan bez interneta i iskrena da budem u njemu se ništa posebno značajno nije desilo. Kako meni tako ni u svijetu. Godišnjica je Titove smrti i zaista je malo bila zastupljena u medijima. Kad smo već kod medija moram priznati da me nakon samo ova 4 dana uopšte ne čudi zašto je stanje u BiH ovako. Mislim na svijest naroda i na spremnost da se bavi nekim stvarima koje bi nas pokrenule u pozitivnom pravcu. Kada vidimo kako novine pišu, i o čemu, dobro da se do sada nije ponovo zaratilo :(

U novinama sam pročitala da osnivač Wikileaksa (Asanž) tvrdi da je Facebook dušu dao za CIA-u i da ovi američki obavještajci odatle kupe podatke o svemu što ih zanima. Kako kaže “svako vaše novo odobreno prijateljstvo je novi podatak za njih”. Pa nešto razmišljam kako bih umrla od smijeha da vidim njihova lica evo sad u ovih nekoliko dana koliko sam offline. Šta li kontaju – da sam negdje otputovala, da sam se naljutila na Facebook ili tako nešto :) Mislim, to ako ne znaju naš jezik i ne čitaju moj blog. Elem, čoJk mi reče da mi stižu zahtjevi za prijateljstva na Facebook i za sada su svi na čekanju dok se ja ne konektujem. Neka se CIA malo strpi.

Još sam pročitala u novinama tekst o nekom istraživanju koje je utvrdilo da svaka žena zna da skuha 7 jela. Kao to su rezultati modernog života. Nije mi se dalo da čitam ovo jer sam pošla u glavi brojati koliko znam ja pa me zbunilo jer ne znam je li se misli na 7 jela od – do (mislim od supe do deserta) ili 7 inače. Ako se svaki kolač računa posebno ihhh, ja sam prebacila ovaj prosjek onda.

Strah me da će od ovog mog eksperimenta profitirati telekom operateri jer sad češće telefoniram, šaljem SMS poruke i sl. Ima to svojih prednosti, ljepše je nekako i toplije čuti glas drage osobe nego gledati kako tipka, ali obzirom da sam u BiH to zna biti jako skupo. Inače kažu da su ove naše zemlje skuplje od ostalih zemalja Evrope po svemu – i po cijenama hrane, odjeće, goriva i sl, a uz sve to imamo 15 puta manje plate čini mi se. Pa mi uopšte nije jasno kako se ovdje živi. U stvari malo manje mi je jasno na šta recimo tamo u Evropi troše te pare koje im ostanu?

Tako, nadam se ljepšem vremenu. Za sada se osjećam kao da sam na zimovanju, toliko je hladno i u kući ne izlazim iz vunenih priglavaka. Toplije je napolju nego u stanu. Čujem da je u Poljskoj pao snijeg ali kako je hladno ne bi me iznenadilo da ga i ovdje ugledam.

I da, zadnja dva dana pokušavam da se “skinem” sa kafe. Ne, nije zbog toga što me niko nije sponzorisao nego me iskreno nervira kad sam ovisna o bilo čemu. A o kafi jesam. Konkretno, ne pijem je uopšte puno, samo dvije šolje u toku dana (ujutro i uveče). I sada pokušavam da bar jednu izbacim odnosno zamijenim čajem. Htjela sam obe ali sam zaspala u 21 uveče neki dan i probudila se u 23 zbog glavobolje. Pa sam onda popila kafu i zaspala ponovo, s tim što je bol odmah prestala. Kao neko ko je bez problema (prije par godina) ostavio cigare uopšte mi nije jasno šta stavljaju u kafu da stvara tu ovisnost. Sigurno ima nešto jer meni je dovoljno da popijem bilo kakvu splačinu, nekoliko u 1, espresso, razljevušu – bilo šta, da me prestane ta neka tupa glavobolja i bol koji se javi u čitavom tijelu. Nema šanse da to ima veze sa pritiskom. Popijem pola litre čaja umjesto kafe pa ništa. Ne kontam ali mi je baš zbog toga stalo da je prestanem piti jer od kako ne pušim uopšte ne uživam u njoj.