Autor: Hana Kazazović

Ne znam postoji li neko pravilo o broju dana koji su potrebni da se srede utisci sa događaja na kojem ti je bilo super, ali ako postoji ja se definitivno ne uklapam u njega. Nisam htjela da pišem odmah, dok se “ne slegne”, a sad mi još gore jer sam samo juče zapisala 5 tema o kojima bih mogla pisati nakon Spark.me konferencije.

Nakon prvog dana sam napisala pregled predavanja i bilo je zamišljeno da i nakon drugog dana uradim istu stvar. Međutim… na neke stvari ne možeš uticati, čak i kada imaš precizne planove. Život, tako valjda to zovu.

U petak me probudilo sunce pa smo odlučili da prije predavanja odemo na kupanje. Do 10:15 smo imali sasvim dovoljno vremena. To jutro sam još jednom zaključila da samo nekom greškom sudbine ne živim negdje uz more. Druga stvar koju sam priznala sebi je da je jedina sreća što je prvi predavač drugog dana konferencije Scott Berkun jer sam samo zbog njega imala volju napustiti plažu i smjestiti se, kao svaki štreber, u prvi red u sali.

Scott Berkun, da. Pisala sam o njegovoj knjizi u tekstu Pouka knjige “The Year Without Pants” – osnova uspješne firme je kvalitetna komunikacija. Oduševio me pa sam nakon nje pročitala i njegovu knjigu “Mindfire: Big Ideas for Curious Minds”. I imala sam zaista velika očekivanja od njegovog predavanja, obzirom da znam da često govori na konferencijama i obzirom da sam kroz knjige i blog postove otprilike znala šta možemo očekivati.

I znate šta se desilo? Očekivala sam puno – dobila sam tri puta više. Scott Berkun je pomeo binu svojim predavanjem!

Nakon predavanja sam i ja dobila svoj “Scott Berkun tvit za uokviriti” :)

A osim tvita sam, zahvaljujući Vanji Vuliću, kao #1 fan Berkuna dobila i njegovu knjigu, sa posvetom.

mythsofinnovation

Neću vam pisati kako sam se pogubila tokom tog potpisivanja i koliko mi je vremena trebalo da nakon svega dođem sebi :D To ostaje među onima koji su sceni prisustvovali, da imaju za šta da me prozivaju tokom ovog života :)))

Ali moram priznati da je super kada možeš upoznati nekog kome se diviš i čiji rad cijeniš. Ja stvarno nemam puno takvih osoba, prilično sam teška za oduševiti. Zbog toga ovo sve ima dodatnu vrijednost, pa se još jednom moram zahvaliti cijeloj Spark.me ekipi koja je sve organizovala, te posebno Vanji koji je “kriv” za ovo oko knjige.

I naravno, nakon tog prvog predavanja sam imala problem da pažljivo pratim ostale predavače koji su zaista bili odlični. Čuli smo taj dan dosta zanimljivih stvari od Glorie Roheim McRae, a sve je začinio David Armano sa završnim predavanjem o Responsive Marketingu. Sreća je pa ćemo uskoro imati i online snimke predavanja tako da će i oni koji nisu bili moći sve to poslušati. A ima nas koji ćemo neka predavanja i ponovo odgledati, naravno :)

Pogledala sam i Start Up finale u kojem su bila oba moja favorita. Pobijedio je, sasvim zasluženo Fishing Booker. Želim im mnogo sreće u San Francisku, znam da će dati sve od sebe.

fishingbooker

Subota je bila rezervisana za krstarenje Bokokotorskim zalivom. Krenuli smo iz Budve, pa onda pravili pauzu za ručak i kupanje u Žanjicama. Tu pauzu komotno možemo zvati i “pauzom za izgorijevanje” jer smo svi planuli u tih par sati :D Dodatna uspomena na konferenciju svakako, nema šanse da je se ne sjetim dnevno milion puta jer me i obična pamučna majica žulja :))

A zašto ja toliko volim događaje poput ovog?

Zato što su to rijetki momenti u životu kada se nađem okružena u većini ljudima sa kojim dijelim zajedničke stavove i razmišljanja o svim bitnim stvarima u životu. Internet je tanka nit koja nas povezuje jer se svako od nas bavi nekim poslom u kojem koristi njegove prednosti. I zato ove naše konferencije dođu kao neka vrsta mentalne ekskurzije tokom koje se odmoriš od svakodnevnice, razmijeniš iskustva sa ljudima iz cijelog regiona, saznaš i naučiš puno toga novog i uz sve se kvalitetno ismiješ. Mislim da mi je doktor prepisao minimalno dva ovakva dešavanja godišnje, kao uslov za opstanak na Balkanu :))

Ekipa Spark.me je organizacijom ove konferencije najveći problem napravila sama sebi. A problem se zove – kako napraviti sljedeću da bude bar jednako dobra, kad će je svi porediti sa ovom? Nemam pojma, ali vjerujem u njih. I istovremeno sam sretna i ponosna što ih znam i što imam čast da prisustvujem ovakvim dešavanjima. Rekoh već da me teško oduševiti, onaj Štrumpf Mrgud mi je izgleda neki dalji rod, a oni to uspijevaju redovno. I to je najbolji pokazatelj koliko dobro rade sve ono što rade.

A dok se malo “slegnu” neke stvari u mojoj glavi, pisaću o još nekim stvarima i temama. Dobila sam “goriva” za najmanje nekoliko mjeseci,  a to i jeste neka najveća vrijednost koju pokupim na konferecijama :))