Autor: Hana Kazazović
Ne znam da li sam do sada ikada i čula za roman koji su zajedno napisala dva autora. Ako i postoji takav nije došao do mene. Zato mi je “Kainov ožiljak” bio u samom startu vrlo intrigantan i upravo zbog toga sam od 4 knjige koje mi je poslala Laguna uzela da prvog pročitam baš njega.
I zbog Ive Andrića, naravno, jer mi je to ipak jedan od omiljenih pisaca. A “Kainov ožiljak” je roman u kojem je Ivo glavni lik.
Priznajem, prvi put sam za ovu knjigu čula kad sam je uzela u ruke. Ni o piscima nisam znala ništa, a o romanu tek onoliko koliko je pisalo na poleđini. Tamo piše:
Dakle, blago rečeno knjigu sam uzela da čitam bez ikakvog predznanja, samim tim i bez ikakvih predrasuda. To je i dobro jer sam uspjela da o njoj steknem svoje mišljenje bez ikakvih tuđih uticaja.
Knjigu sam pročitala u dva dana i moram priznati da mi je bila veoma zanimljiva. Pisana je stilom koji je lako čitati i ja definitivno nisam uočila razliku niti bih mogla procijeniti koji dio je pisao koji od autora. Kasnije sam pronašla intervju u kojem jedan od njih objašnjava da su se i trudili da se to ne osjeti, pa je svaki od njih malo odstupio od svog stila da bi dobili taj zajednički. Nisam uspjela naći nigdje na internetu taj podatak, ali me onako nešto zanima šta ih je navelo na to da zajedno napišu roman.
Radnja romana počinje u aprilu 1939. godine kada Ivo Andrić odlazi u Berlin kao ambasador – poslanik Kraljevine Jugoslavije. Svoje akreditive predaje lično u ruke Adolfu Hitleru. Kao što već gore na poleđini piše – na zgarištu spaljenih knjiga nalazi knjigu pjesama “Kainov ožiljak” i ispostavi se da je njen autor porijeklom iz Bosne. Roman prati Ivinu potragu za autorom, njegove susrete sa nacistima, borbu za spašavanje Jevreja, ali i prisustvovanje potpisivanju Trojnog pakta 25. marta 1941. godine.
Naravno, istorijske činjenice su ono što je u ovom romanu istina, a sve ostalo je nastalo u glavi dvojice autora. I moram priznati da su oni puno toga zanimljivog iskonstruisali, te opisali tako da imate osjećaj kao da im je sam Ivo pričao detalje o te dvije godine provedene u Berlinu. Jer, roman završava 7. aprila 1941. godine, dan nakon bombardovanja Beograda, povratkom svih diplomanata u Beograd.
Vladimirov i Dejanov Ivo nije baš onakav kakvim ga najčešće zamišljamo dok čitamo djela koja je ostavio iza sebe. Nekima se to možda čak neće ni svidjeti. Vidjela sam kasnije, tražeći informacije o autorima i različite utiske i reakcije čitalaca. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje i impresije.
Ono što ja mogu reći o knjizi jeste da me zabavila dok sam je čitala, ali i da me potakla da nakon nje ponovo pročitam malo o istoriji tog vremena, podsjetivši se na ono što smo mi stariji nekad učili u školi.
Da, zaboravih spomenuti ranije – u romanu Ivo piše Prokletu avliju, a neke istorijske činjenice takođe potvrđuju da je inspiraciju za nju dobio baš u to vrijeme u Berlinu, ili čak da je stvarno počeo pisati tamo.
Detalje o piscima možete pronaći takođe na sajtu Lagune: Vladimir Kecmanović / Dejan Stojiljković
U svakom slučaju ovo je neobična knjiga i drago mi je da je stigla do mene. Tu priliku će dobiti i neko od mojih čitalaca, jer ću ovaj primjerak pokloniti nekom od vas. Ono što trebate uraditi jeste da u komentarima (ovdje ispod teksta) napišete zbog čega biste voljeli da baš vi dobijete knjigu “Kainov ožiljak”. Ja ću odabrati jednog dobitnika, i poslati mu knjigu. Komentare pišite do petka (26.12.) u 15 sati. Znam da me čitaju širom regiona pa zato neću ograničavati ko sve može da konkuriše za knjigu. Naći ćemo način da knjiga dođe do vas pa kako god. Uvijek ima ako ništa drugo bar autobus :D
Za sve ostale koje zanima knjiga – Lagunine knjige se mogu kupiti u knjižarama Kultura u Banja Luci, Tuzli i Sarajevu. Takođe, knjige mogu da se kupe i preko sajtova www.laguna.rs i www.delfi.rs
Kako ne postoji loša knjiga, nego samo loš dan za knjigu, kao što postoji loš dan za posao ili bilo šta drugo, knjiga je uvijek poželjan poklon.
Pogotovo ako imaš već finu kolekciju bez neke posebno odabrane tematike. :)
Sigurno da bi kućna biblioteka postala bogatija za još jedan kvalitetan naslov pogotovo one tematike koja me lično i zanima :)
Upoznao sam gospodina Stojiljković na promociji njegove knjige ,,Znamenje Anđela”, o kojoj sam i pisao. Izuzetan čovek i odličan pisac. Pored ,,Znamenja Anđela” pročitao sam ,,Konstantinovo raksršće” i ,,Duge noći i crne zastave”. Pravo da vam kažem, ne znam koja mi se knjiga više dopala, svakako preporuka za čitanje. :)
Hvala svima na učešću.
Nakon dugog razmišljanja o tome kome da poklonim knjigu, odlučila sam da to bude Ajna :)
Ovo Vam je u komšiluku. Možda će i to biti zanimljivo pogledati.
http://www.np.rs.ba/index.php?option=com_admirorgallery&view=layout&Itemid=115&lang=sr
Jedan od likova – Andrić. 1942.