Autor: Hana Kazazović

Jučerašnji dan je bio prepun ‘prvoputnih’ iskustava i ja od juče razmišljam kako da ih sve opišem a da ne pretjeram sa dužinom teksta. Onaj dio o posjeti restoranu Grbić i jedenju ćevapa u St. Louisu ću čak ostaviti za sutrašnje pisanje jer danas opet idemo na pitu i druženje sa Bosancima, pa ću sve te doživljaje sklopiti u jedan. Evo vam samo jedna slika koja najbolje ilustruje kakva je zajednica Bosanaca u St. Louisu ? Da, Sebilj ?

Sebilj – u St. Louisu

 

Jutro smo počeli krstarenjem rijekom Mississippi. Boje je kao Bosna, šira je od nje i uglavnom je sve oko rijeke napušteno. Skladišta, elektrana na ugalj koja ne radi više zbog zagadjenja, stara pivara i ostalo. Inače, St. Louis je dom Budweisera, imaju čak i muzej ali kako smo potpuno bezalkoholna ekipa niko nije zainteresovan da to pogleda pa ćemo izabrati neke druge muzeje ?

Tom Sawyer se zvao naš brod, a mi smo mu pridružili i jarana ?


Tokom krstarenja sam ponovo razmišljala o nečemu što mi se ovdje u Americi posebno svidja. Naime, često srećem ljude koji vode ‘service dogs’ – uslužne pse, moj bukvalni i glupavi prevod. To su psi koji su terapeutski, vode ih često ratni veterani ili osobe sa nekim traumama, te im oni pomažu da se prilagode životu. Puno ih je, dobrodošli su svuda uglavnom, hotel u kojem smo je ponovo ‘pet friendly ‘ i iz moje perspektive su to  potpuno nadrealne scene, ali uživam u njima jer ja želim živjeti u takvom društvu. Rekoh razmišljala o tome tokom krstarenja, zato što je sa nama na brodu bila porodica sa jednim takvim psom.

Odemo tako Srki i ja, uspijemo kupiti karte – jedno mjesto za stajanje 30$. Udjemo – pregledaju torbe, prodješ kroz metal detektor. Kažu da ovdje ljudi nose pištolje ali eto, ne unose ih na utakmice zbog tih metaldetektora i najveći belaj koji se desi jeste da se obiju auta na parkingu zbog tih pištolja.

Drugi belaj koji se može desiti na utakmici jeste da se neko prejede. Svi samo jedu i jedu i to su pravi obroci, ne zubna zanimacija odnosno košpice. 46.000 duša prima Busch stadion koji nam je inače blizu hotela. Bio je skoro pun do vrha. Nešto pravila sam čitala, nešto pohvatala tokom tekme pa sam nakon pola mogla procijeniti kad treba pljeskati jer su domaći napravili nešto dobro ?

Srkijeva majica na domaćem natpisu je zainteresovala redara pa smo mu morali prevesti šta piše. Kad smo rekli odakle smo pitao nas je da li se tamo još ratuje. Kontam da mu kažem ‘ne puca se ali je ostalo relativno’ ali rekoh da ne gnjavim čovjeka, neće shvatiti ništa k’o ni ja što ne shvatam a eto živim tu stalno, pa sam mu samo rekla da smo prestali prije 20 godina. Nakon što je saznao da nas dvoje o bejzbolu ne znamo ama baš ništa, pao je od smijeha a onda mi dao sličicu maskote Cardinalsa – a to je inače ptičica crvendać valjda.

Inače smo prohodali stadionom, puno ljudi, puno štandova i svi rade, padaju od posla. Najveći red je za sladoled i suvenire. Djece na sve strane, bebe do godinu dana u nosiljkama su normala. Na velikim displejima izmedju ininga (šta god da je ining ?) piče reklame, ona lutajuća kamera lovi publiku, publika radi šta god da je u tom momentu ‘tema’, svi se zabavljaju, niko se ne nervira, ne psuje, ne galami… Doduše, nema baš ni nekog navijanja, osim kad muzikom cimaju publiku da plješće u ritmu.

Ja gledam sve i kontam u sebi ko je i kako smislio ovaj sport i pravila, ne mogu da zamislim taj proces nikako ? Kad sam došla u sobu morala sam guglati da li 5:0 za Cardinalse u stvari znači da su oni i pobijedili, eto koliko sam sve shvatila ???

Na kraju večeri, u povratku sa utakmice, još jedno potpuno nevjerovatno iskustvo. Daro, mislila sam na tebe dok sam ga gledala i kontam da je sad na tebi izazov da kod nas napraviš tako nešto ?

Naime, cestom prolazi par stotina biciklista. Gledamo u njih i nakon prvog iznenadjenja otkud toliki skontamo da je većina potpuno gola. Gol, golcati na biciklima, voze, zezaju se, smiju se, ljudi uz cestu ih pozdravljaju i slikaju ?

Guglam kasnije i nadjem da je u pitanju deseti po redu ovakav dogadjaj, ne zove se ‘Gologuzi na biciklima’ nego ‘World Najed Buke Ride’ uz slogan – ‘Ride bare as you dare’ – ‘vozi gol ako se usudjuješ’. Cilj ovakve vožnje je podizanje svijesti o ugroženosti biciklista na ulicama, o njihovim pravima, promovisanje pozitivnog stava o ljudskom tijelu te protest protiv zavisnosti od nafte. Nisu svi potpuno goli, ima ih i u gaćama i kostimima ? Linkovi na kojima možete saznati više su https://wnbrstl.org/ i https://m.facebook.com/wnbrstl/ a evo i nešto fotkica u nastavku :)

Da, možete li zanisliti nešto takvo kod nas?

Želiš obavijest na email kada bude objavljen novi tekst?