Autor: Hana Kazazović

U okviru projekta “Izgradnja i konsolidacija kapaciteta za prevenciju sukoba” kojeg finansira Evropska unija (EU), a provodi Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u Bosni i Hercegovini realizujem svoj projekat “BH ljudi” u okviru kojeg ću u narednih pola godine predstaviti 100 zanimljivih ljudi iz BiH, po mom izboru.
Predstavljanja radim u audio formi (uz transkript, da sve forme budu zadovoljene), a 80.  kojeg imate priliku čuti je Boro Ilić iz Brčkog.

Podcast – audio snimak:

Transcript podcasta:

Hana:

Boro Ilić iz Brčkog smisao svog života vidi u pomaganju drugima. Pronašao se u tome i u ovom gradu je već poznat po humanitarnom radu. Sa svojim aktivnostima je krenuo u Omladinskom centru a sada vodi udruženje Trka za život. Do sada su već imali puno zapaženih akcija kojima su pomagali ljudima u nevolji, bilo da je u pitanju bolest ili neimaština. Zahvalan je ljudima koji se odazivaju na akcije i koji im pomažu u radu i kaže da je uvijek potrebno samo akciju pokrenuti, a onda to ljudi sami dalje odrade. Osim humanitarnog rada u planu im je da se pozabave i socijalnim poduzetništvom jer i tu vidi način da se pomogne mnogima da zarade za sebe.

Boro Ilić:

U ovom gradu me uglavnom svi prepoznaju i znaju po tim humanitarnim akcijama. Prije par godina sam se priključio Omladinskom centru Vermont iz kojeg se izrodilo Udruženje mladih “Trka za život”. Danas smo aktivni, radimo svakodnevno humanitarne akcije, kako kome ima potrebe. Ljudi nas zovu pa mi što možemo tako i uradimo. Uglavnom je potrebna osovina, da to neko pokrene, da to neko predstavi i kaže, a onda ostalo uradi narod.

Moram reći da su Brčaci jedni od najhumanijih ljudi. Bez obzira na to ko je u pitanju sami zovu. Znao sam nekad da hodam kroz grad kad za neko dijete radim akciju, da me vuku, trpaju pare u džep, mada to izbjegavamo, ne radimo tako. Ima žiro račun ili neki drugi način, zbog raznih zloupotreba i svega.

Do sada je organizacija imala dosta uspjeha u svim sferama humanitarnog rada. Imamo veliku podršku svih nevladinih organizacija, tu smo i članovi Resursnog centra. Taj Resursni centar je možda nešto najbolje što se ovdje desilo – omogućuju nam sve resurse, kancelariju, sve da bi jedna organizacija imala svoje sjedište, sve da može doći neko, održati sastanak, seminar i sl.

Od ove godine taj humanitarni rad je osnovno što radimo. Od prošle godine smo udruženje mladih iz razloga što želimo da se posvetimo mladima. Vidimo i svi pričaju “odlaze mladi”. A ja uvijek kažem – možda mladi odlaze zato što nema šta da ih zainteresuje, da im neko pomogne. Nije samo otići i završiti fakultet pa čekaj posao. Možeš nekad nešto i sam uraditi, čisto da se pokreneš.

Pa ćemo sad od ove godine malo pokrenuti temu socijalnog poduzetništva jer smatramo da je dobra i već je u svijetu prepoznata dosta. A kod nas i nema, u Brčkom ja još nisam čuo da ima ijedno socijalno preduzeće.

Mi mislimo od ove godine, ako nam prođe. Aplicirali smo na neki projekat, ako prođe da pokušamo, jer sve je više nekih kućnih radinosti, a ljudi nemaju mogućnost da to prodaju putem interneta. Nemaju mogućnost da to prodaju u nekom tržnom centru. E sad kad bi se ujedinilo nekih deset žena koje prave na primjer nakit pa da osnuju jednu firmu – to su znači male neke obaveze u odnosu koliko će one lakše prodavati svoju robu i plasirati je. To je ono što ćemo sad pokušati.

Mada mislim da se trebaju malo povećati i socijalna davanja i da se nađe neko rješenje za ove baš teške socijalne slučajeve.

Dosta smo radili sa djecom koja su u inkluzivnom modelu obrazovanja pa od njih 20 bude jedno 2-3 sa poteškoćama i oni kad završe školu ostanu kod roditelja. Mi smo na neki način sa ovom djecom koja su, da se tako izrazim, malo sposobnija, radili da im malo pomognu, da nauče, pa su dolazili i roditelji. I ima djece stvarno koja i danas prave i koja se bave tim nekim stvarima.

Aktivnosti ovog udruženja možete pratiti (i eventualno pomoći) na Facebook stranici Trka za život.