Autor: Hana Kazazović

Neki dan je Mahlat u tekstu Spusti glas, podigni komunikaciju na nivo pisala o problemima u komunikaciji na Facebooku. Tačnije o tome kako se nekad dešava da ljudi ignorišu komentare koje napiše na ovoj društvenoj mreži.

Ja sam neko ko uvijek tvrdi da se apsolutno isto trebamo ponašati online kao što se ponašamo u stvarnom životu. Međutim, čini mi se da sam u nekoj manjini. Zašto?

Da li vi inače ignorišete ljude ako vam nešto kažu? Na primjer, sjedite u društvu, pričate i neko se obrati vama, prokomentariše nešto što ste rekli. I vi na to uradite – šta?

1. Složite se, date to do znanja sagovorniku

2. Ne slažete se pa obrazložite svoj stav

3. Klimnete glavom, osmjehnete se, prevrnete očima

Uvijek ima neka reakcija. Uglavnom.

Kada vi ignorišete ljude?

Ja uglavnom kada želim da im dam do znanja da ne želim nikakav kontakt ili priču sa njima. U prolazu kad mi neko nešto dobacuje pa se pravim da ih ne čujem, u nekom većem društvu kad mi neko ide na živce ili ne želim da pričam sa njim pa se pravim da ne postoji i sl. Mada se ne mogu sjetiti ovakvih primjera od kako sam završila sa srednjom školom.

Koja je razlika između online komunikacije na Facebooku na primjer i na ulici, u kafiću?

Nikakva.

Komunikacija je komunikacija.

Ako stavite status na Facebook znači da želite skrenuti pažnju svojih prijatelja na to što ste napisali ili podijelili. Da nije tako svoje statuse biste pisali u neku svesku, zar ne? I kad na vaš stav neko ima nešto da kaže vi ćete se ili složiti ili ne. Možete i klimnuti glavom – lajkanjem komentara, da osoba koja ga je napisala zna da ste pročitali i da se slažete. Ali ako ignorišete to što je neko napisao vjerovatno će vas smatrati nekulturnim ili uobraženim.

Naravno, osim ako namjerno ignorišete određene komentatore. Mada, govoreći iz iskustva, takvi najčešće ne skontaju da ih ignorišete nego se uporno vraćaju i pišu i dopisuju svašta nešto bez obzira što je sa vaše strane muk. Takva sorta, balkanska.

Naravno, ovo nije nikakvo pravilo za komunikaciju na društvenim mrežama, nego pravilo za komunikaciju inače. Jer, kako to piše i u ovom tekstu na Tetka.rs Zašto nam se ponekad ne sviđa kako izgledamo u tuđim očima – mi komuniciramo uvijek, čak i kada ne komuniciramo.