Loading

Firmama će biti sve teže dobiti fanove na Facebooku

Pretpostavljam da su mnogi od vas na Facebooku i da svako ima neke brendove / firme čije fan stranice prati. Ja spadam u one koji u svom news feedu imaju brdo fan stranica. To zanima sa neke “profesionalne” strane i često pratim masu toga što me baš ne interesuje, ali me zanima šta se dešava na tim stranicama. Bukvalno rečeno – špijuniram :)

I došla sam do nekih zaključaka.

Čini mi se da je Facebook na prostoru Balkana sada već postao “must have”, odnosno da se firme i marke guraju tamo po svaku cijenu. Sasvim razumljivo, malo je onih čiji kupci nisu na Facebooku i u ovim vremenima je luksuz ignorisati ovu društvenu mrežu. Osim toga, toliko dugo svim tim firmama sa svih strana trube kako je nenormalno da nisu tu da su i najtvrđi popustili :) I šta smo dobili?

Ima tu svega i svačega, zaista. Ali se meni sve više čini da je došlo do određenog zasićenja. U suštini, prosječan korisnik Facebooka je tu već najmanje godinu dana i nagledao se svega i svačega. Velika je šansa da je “lajkao” minimalno 10-ak stranica i sakupio nekoliko stotina prijatelja, te da mu se news feed pretrpao toliko da ne uspije vidjeti ono što želi. A uz sve to stalne promjene koje Facebook uvodi su dovele do toga da je sve teže kontrolisati sadržaj onog što nam se tu pojavljuje.

Šta se zbog toga dešava?
Ljudi odlaze. U potrazi za sadržajem koji ih zanima “odlajkaće” stranice koje su im dosadne, koje ih ne zanimaju i koje su “lajkali” zbog neke nagradne igre ili “lajkanja” za prijateljevu fotografiju. Možda ne odmah, možda će prvo ukinuti stranice koje im se pojavljuju na zidu više puta dnevno, ako ih ne zanima baš taj sadržaj. A onda će vjerovatno na red doći i ostale.

Preživjeće samo one koje zaista interesuju korisnika ili one koje su mu najinteresantnije.

Mislim da Facebook stranice mogu svrstati u nekoliko sljedećih grupa.

1. Facebook stranice medija
– Imaju fanove koji uglavnom čitaju njihove medije i njima je lakše stvoriti vjernog fana na FB zbog toga što se ljudi inače lako vežu za njih. Znate kako je prije bilo – svako je imao neke novine ili časopis koje kupuje redovno. Stariji su kupovali dnevne novine, mlađi neke tinejdžerske i sl. Sa pojavom interneta ljudi se opet razvrstavaju. Neko čita Oslobođenje, neko Jutarnji, a neko Politiku. I na sličan način se opredjeljuju i za praćenje medija na Facebooku. Ako neki portal čitate redovno uglavnom pratite i njega na FB. Moguće da ljudi prate i druge, ali kad im se “pretrpa” Facebook ostaviće samo one koji im se inače sviđaju. Ako ih do tada niste zainteresovali da budu vaši redovni posjetioci ostaćete bez fanova.

2. Facebook stranice skupina, udruženja i sl.
– Ja pratim fan stranicu Robijaša – navijača NK Čelik. Znate svi kakav profil ljudi inače možemo naći među navijačima i mene je u početku iznenadio način na koji oni koriste Facebook. Smijem se kladiti da niko od njih nije pročitao niti jedan post o tome kako bi trebalo raditi Community Management. A opet ga rade kao da su magistrirali na tome. U čemu je tajna? U tome što su okupili ljude koje zaista zanima to što rade i koji žele da uvijek imaju najnovije informacije o Čeliku i navijačima. Stranica ima nekoliko administratora, a kad bilo koji od njih piše objave potpiše se da se zna ko je. Pratila sam i kad banuju korisnike ako neka diskusija ode u pogrešnom pravcu. Sa utakmica uvijek daju neku vrstu Facebook prenosa i zaista su jedna od boljih i aktivnijih stranica.

Razmišljala sam o tome zašto je to tako i onda shvatila jednu stvar – oni su kao neka vrsta foruma! Ljudi se tu grupišu jer ih zanima tema i time je već urađeno 90% posla. 90% korisnika je pod pravim imenom tako da je ipak situacija povoljnija nego na forumu gdje je rijetko ko pod nekim svojim imenom ili nadimkom. Ponašaju se kao da su u nekoj svojoj zamišljenoj prostoriji i baš tako komuniciraju.

Imam ja tu još sličnih primjera. I obrazac se ponavlja – ljudi okupljeni oko jedne teme ili ideje bolje kominiciraju. Ako im administratori ponude sadržaj koji ih zanima priključuju se sami, kao omamljeni, jer tu žele da budu. Evo primjer, stranica ZENICA – Stare slike i pričice je nastala prije nekoliko dana. Radi je jedan penzioner, vrlo aktivan na internetu inače, koji ima podataka o Zenici u glavi skoro kao gradski muzej u arhivi. Širi mi se Facebookom kao požar, ljudi se priključuju i bez ikakvog nagovaranja ili poziva sami vade svoje slike i postavljaju ih tamo.

3. Stranice hotela, festivala, konferencija
– Ovo su stranice koje su aktivne u određenim periodima. Kad se radi o hotelima prate ih oni koji su bili ili namjeravaju posjetiti hotel. Čak mogu odluku o dolasku donijeti na osnovu komunikacije na Facebooku. Na primjer ako imam namjeru ići na Vlašić pratiću 2-3 hotela koji imaju svoje stranice na Facebooku. Možda baš na osnovu toga donesem odluku u koji ću hotel otići.

Kad se radi o festivalima ili konferencijama, njihove stranice su aktivne uglavnom u vrijeme održavanja istih, malo prije i malo poslije, dok se slegnu utisci. Ostalo vrijeme su relativno mrtve i to je normalno. Glupo je da smarate fanove u januaru ako vam je konferencija u septembru. Ali dok traje dobro je da su tu i mogu biti vrlo korisne.

4. Facebook stranice brendova, marki, firmi, proizvoda
Eh, tu ima svega i oko ovoga se lome koplja. U suštini, Facebook živi od njih i sve što radi u posljednje vrijeme i radi zbog njih. A firme se ponašaju različito. Neke su shvatile suštinu, neke su tu zato što su svi tu, jedni rade sami a drugi su angažovali profesionalce. I šta se dešava?

Imate Facebook stranice proizvoda koje se drže onoga što jesu – Volkswagen BiH, Peugeot BiH, Jami, Nektar pivo i sl, da ne nabrajam dalje.

Tu treba proliti znoj da bi se skupili fanovi. Upratiće ih oni koji ih zaista vole, koriste, konzumiraju, zato što im je to blisko. Upratiće ih i ostali ako im se ponudi mogućnost da osvoje nešto. A nakon nekog vremena u kojem će “trpiti” sav sadržaj koji se tu objavljuje slijedi revizija. Da li ste im baš zanimljivi i da li žele stalno znati šta se dešava kod vas? U suštini najveći broj korisnika voli popiti i drugo pivo, kupiće jufku koju imaju u prodavnici i zaista je teško stalno objavljivati takav sadržaj, a vezan za brend, da bi vas pratili. Ili drugim jezikom rečeno – ja volim jesti smoki ali da li ću ga pratiti na Facebooku zavisi od mnogo stvari. Da bih smoki pratila mora mi ponuditi zaista zanimljiv sadržaj, a realno je pitanje koliko je to moguće.

Neki brendovi uspijevaju biti zanimljivi, a neki su odlučili da ime brenda stave u širi kontekst. Tako imamo npr. Teta Violeta koja inače objavljuje savjete vezano za čišćenje domaćinstva i mislim da imaju jako malo muških fanova :D A ima i dobar primjer Meggle – Zdrava linija koja promoviše onaj njihov mršavi jogurt ali i sve vezano za zdrav način života.

 

To je bolji način ali mislim da i to ima svoje granice jer u suštini – kome treba dnevno nekoliko recepata i savjeta o zdravom životu? Ili o nekoj drugoj temi ako nije nešto što me baš, baš interesuje.

 

Puno drugačija situacija je sa firmama poput telekom operatera ili banaka na primjer. To su firme koje inače stalno izbacuju nove proizvode, daju neke akcije i sl. One imaju potrebu da komuniciraju sa kupcima i kupci imaju potrebu da prate njihove novosti, da ih pitaju, slušaju i sl. Za sada u BiH ne koriste mnogo ovu mogućnost, ali njima Facebook predstavlja dobar medij jer je to u suštini – kanal za komunikaciju.

I upravo to, po meni, jeste poenta. Ako imate potrebu za komunikacijom sa kupcima, ako inače imate službu za korisnike, ako vas kupci zovu, pitaju traže… Ako šaljete puno saopštenja u medije, objavljujete akcije, nagradne igre i sl – onda je Facebook dobar kanal za vas. Možete ga iskoristiti tako da vam poboljša komunikaciju, da čujete kupce ako hoćete da ih čujete. Samo trebate shvatiti suštinu i upotrijebiti ga na najbolji način, a i to se da naučiti. Kad mogu navijači ili penzioneri, mogu svi koji žele komunicirati.

 

Neki generalni savjet svim vlasnicima Facebook stranica bi bio – stavite se u ulogu korisnika. Da li bi vama, da ste samo korisnik, sadržaj vaše stranice bio zanimljiv? Da li bi ga pratili da ne morate jer vam je to posao? Ako je odgovor negativan u problemu ste. Što prije razmislite o tome kako da sami sebe zainteresujete. Ili vašu ženu, muža :) Budite originalni i budite kreativni. I zapamtite da sa druge strane, među korisnicima imate prave ljude, od krvi i mesa, koji imaju svoje glave i mozgove u njima. A oni će im pomoći da prepoznaju ako ste tu samo da ih iskoristite, da kupe vaš proizvod ili uslugu. Na internetu je to puno lakše.

 

P.S. Ovo je neko moje lično razmišljanje na temu Facebooka potaknuto dugim posmatranjem svega što se dešava na njemu. Moguće da se nećete složiti sa mnom, ali se meni čini da je počelo “pucanje po šavovima”, odnosno da su ljudi prezasićeni. I da, hvala svima koji su stigli do kraja ovog teksta, nisam uspjela da ga skratim više :(

13 comments

  1. Mislim da si u pravu. Vrijeme bjesomučnog lajkanja na sve strane je prošlo, što je bilo i za očekivati. Lajk danas vrijedi više nego prije godinu dana i broj fanova polako postaje relevantno mjerilo ozbiljnosti i uspjeha stranice. Sigurno će mnoge stranice gubiti fanove zbog prezasićenosti koja je svakako prisutna, ali to je i za očekivati dok se broj onih koji zaista prate dešavanja na toj stranici svodi na realnu mjeru.

    U pravu si da je teško voditeljima stranica u mnogim slučajevima konstantno plasirati sadržaj i informacije koje će biti relevantne i zanimljive, ali to je razlog više da firme unajme i pošteno plate profesionalce koji će posao na društvenim mrežama obaviti kako treba ;)

    1. U pravu si, samo što i među njima ima “profesionalaca” i profesionalaca. A posebna stvar je što vrlo često same firme ograničavaju prave profesionalce u radu jer ne shvataju poentu društvenih medija.

      1. Da, ali to ograničavanje već spada u kategoriju ‘sam pao sam se ubio’. Ako neko ne zna ostati u korak s vremenom, prihvatiti i iskoristiti nove tehnologije i trendove, prepoznati i privući prave ljude, njegov problem. Za nesposoban menadžment koji se konstantno ne educira nemam trunke simpatije. Prostor na tržištu zauzeti će neko drugi, kompetentniji, i to je to.

  2. Odlican tekst.
    Upravo sam ovih dana pravio cistku na FB i twitteru, kad su brandovi u pitanju. Jednostavno, skontao sam da za vecinu njih uopste ne citam postove (preskacem ih), a kad je vec tako – zasto ih uopste drzati u listi da me smaraju.
    Mislim da bi taj efekat mogao smanjiti i broj kojekakvih samozvanih community managera.

    1. Hvala :)
      U principu sam pisala ovaj post inspirisana sličnom situacijom – i ja sam počela čistiti FB jer se nakupilo tu svega i svačega. A ja još, kako rekoh, dosta toga pratim iz drugih razloga pa mi je prag tolerancije znatno viši.

  3. Osim što je sve postavljeno na Facebook vlasništvo Facebooka, odličan je tekst. Jako sam protiv ulaganja u društvene medije, u nešto što nije na tvom domenu i gde databaze nisu tvoje osim ako ne znaš kako (legalno, i koliko da platiš da prevedeš člana stranice u prospekta sa punim identitetom). I šta sa članovima? Da gledaš u pasulj šta se konvertovalo?
    OK, na nivou na kome je danas u regionu saradnja marketinga i PRa s jedne strane i prodaje sdruge, niko ovo pitanje neće ni postaviti…

    Da Facebook nije samo kanal za komunikaciju pokazuje stranica Austrian Airlines. Ovde može da se bukira avio karta direktno sa Facebooka http://www.facebook.com/AustrianAirlines

    1. Super primjer. I u pravu si totalno što se tiče vlasništva. Postoji mnogo njih koji su se bazirali na Facebook zapostavljajući svoje web stranice koje su, po meni, jedina normalna baza za svaki posao. Ali dobro, ima vremena, možda nauče :)

  4. Meni bude vrlo žao kada vidim da je neko (u zdravstvu) dao pare za npr. izuzetno lep logo, da plaća agenciju koja vodu tu stranicu, ovo ili ono, da je onaj koji odlučuje realno inteligentan i dao sve od sebe da shvati da je to potrebno (za doktora jako velika stvar :) ), i onda – nula bodova.
    Ovo se odnosi na neke stranice gde prepoznam situaciju, i znam makar površno odgovornu osobu – zato sam napisala to što sam napisala…

    Kao autsajder, mogu samo da kažem – mnogo babica…:). Jer ako cela priča zavisi od (kako mi deluje) menadžmenta, PR poslenika i nekih trećih, konkretno stručnih lica – to ide jako teško :(.

    Hvala na sjajnom tekstu, Hana :).

  5. Moram da priznam da se mnogo kolebam na ovu temu, što nije baš tipično za mene (obično vrlo brzo znam da li sam “za” ili “protiv” nečega). Deo razloga si navela u postu: stvar je evidentno prenaduvana, pa se u medjuvremenu malo “ispuhala”… A glavni problem je što poslovni korisnici (koji su moja ciljna grupa) nisu ni navijači, ni golubari, ni sekta… O-da! Oni JESU NA FB, ali su tamo kao nečiji kumovi, ujaci, ili tetke, prijatelji iz školske klupe, ili društvo iz kraja… Naravno prate i poslovne i stručne informacije, ali ako ih zatrpavaš stvarima koje nemaju VREMENA I ENERGIJE DA SVARE (čak i ako su najkvalitetnije) – samo ih frustriraš i prosto teraš da te otkače…

    Verovatno da lako mogu da “navatam” gomilu konkurenata (što ti kažeš – špijuna) da prate moje statuse – ali šta ja imam od toga?

    U svakom sličaju – treba pažljivo pratiti razvoj dogadjaja, i ne zaletati se previše…

Leave a Reply

X